Kad se zabele stada posle Đurđevdana

– Ma, ima još ovaca u Stamnici, neki kažu oko dve hiljade, ali nisu sve ovde – kaže Radiša Stanisavljević, bačijar iz Stamnice – Nama je, nekako, zgodnije da ovde muzemo ovce i pravimo sir. Ali, tačno je da je nekada bilo mnogo više stada. Pa se zabele posle Đurđevdana na pašnjacima, kao da je sneg pao – seća se Radiša.

Sabor bačijara pokrenula je pre pet godina mesna zajednica Stamnica u saradnji sa opštinom Petrovac na Mlavi. Mirko Paunović, koji živi u Beču, ustupio je svoju bačiju za okupljanje naroda. Uz mužu i izložbu ovaca, program je proširen nastupom folklornih grupa, a u savetovanju o budućnosti ovčarstva učestvuju eminentni stručnjaci, profesori fakulteta, predstavnici Privredne komore Srbije…

– Cilj nam je bio da se ova vekovna tradicija ne zaboravi- kaže Ljubiša Prvulović, predsednik mesne zajednice Stamnica. Ljubiša živi u inostranstvu, u Švajcarskoj.

– Možda bi se neki od naših ljudi i vratili u Stamnicu, da napasaju stada i žive od ovčarstva i poljoprivrede. Ali, kako, kada im niko ništa ne garantuje. Nema organizovanog otkupa jaganjaca i vune, cene mesa su niske…Drago mi je, ipak, što smo uspeli da mlade zainteresujemo za ovu bačijarsku tradiciju. Neki od njih došli su za vikend iz inostranstva, samo da bi bili ovde i videli nešto lepo, što je nekada bilo.

Petrovačka opština ima oko 46 hiljada stanovnika od kojih je skoro dvanaest hiljada na radu u inostranstvu.

– Teško je reći koliko tačno ljudi želi da se vrati i ulaže u svoj kraj. Ipak, ohrabrujuće je da ima i takvih koji bi hteli da se bave stočarstvom, pre svega ovčarstvom, jer to je ovdašnja tradicija. Mi kroz opštinski agrarni fond stimulišemo poljoprivredne proizvođače, dajući im kredite, ali bi i država morala aktivnije da se uključi, posebno kada je politika cena u pitanju – kaže Radiša Dragojević, predsednik opštine Petrovac na Mlavi.

U potoku braća Radanović, vlasnici pečenjare, okreću jaganjce na ražnju. Omamljujući miris širi se među brdima. Čuje se zvuk “bušina”, nečega što liči na poveći rog a pravi se od kore lipe. Njime se dozivaju pastiri . Ali, to je deo nastupa folklornih grupa. Bušini su davno onemeli na homoljskim pašnjacima. Nestalo je ovaca, konkurs za pastire je stalno otvoren i nepopunjen, a i moderne “pastirice” ne vole rano da ustaju i jure za stadima.

Čuveno homoljsko jagnje još opstaje, a dokle će – ne zna se. Dobro će biti, kažu Stamničani, dok ne počne da bleji samo u zoološkom vrtu.