Foto: PixabayMnogi građani Srbije ne znaju da imaju pravo na uvid u sopstvenu medicinsku dokumentaciju koja je ostala iza njih pošto su otpušteni iz bolnica ili iza članova porodica koji su preminuli tokom lečenja.
Pacijent ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju, stoji u Zakonu o pravima pacijenata. Imaju to pravo i članovi njegove porodice. U toj dokumentaciji su podaci o svim preduzetim medicinskim merama i procedurama, a posebno su tu anamneza, dijagnoza, dijagnostičke mere, terapija i rezultat terapije, kao i saveti koji su dati pacijentu.
Kako do dokumentacije, da li se plaća, koliko se čeka, koliko dugo se čuva, otkrivaju za Danas nadležni u srpskim zdravstvenim ustanovama.
Subotica: Medicinska dokumentacija se čuva trajno
Opšta bolnica Subotica medicinsku dokumentaciju svojih pacijenata ima obavezu da čuva trajno, a oni koji žele da je dobiju na uvid, to mogu da učine podnošenjem pisanog zahteva.
Kako za Danas objašnjavaju iz subotičke bolnice, najpre svaki pacijent tokom svog lečenja u ovoj zdravstvenoj ustanovi dobija od ordinirajućeg lekara tokom vizita sve informacije u vezi sa lečenjem i ima pravo na uvid u celokupnu medicinsku dokumentaciju.
„Pacijenti, te članovi porodice pacijenata, imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju i mogućnost da im se izda fotokopija iste, na osnovu propisanog u odredbama važećih Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o pravima pacijenata, Zakona o zdravstvenom osiguranju, te na osnovu Procedure o pravu pacijenta na uvid u medicinsku dokumentaciju i dobijanju fotokopije medicinske dokumentacije Opšte bolnice Subotica”, navode iz ove zdravstvene ustanove.
Pravo na uvid i izdavanje tražene medicinske dokumentacije, pacijenti subotičke bolnice ostvaruju lično podnošenjem pisanog zahteva za izdavanje medicinske dokumentacije, na propisanom obrascu, u prostorijama arhive ove zdravstvene ustanove.
Tražena medicinska dokumentacija im se kao overena fotokopija izdaje u roku osam dana, od dana podnošenja predmetnog zahteva, a njeno izdavanje se naplaćuje u skladu sa Odlukom Upravnog odbora Opšte bolnice Subotica.
U Majdanpeku jednostavna procedura
U Opštoj bolnici Majdanpek građani koji su tamo bili lečeni, ali i članovi njihovih porodica, imaju pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju
Direktor te ustanove dr Marko Radulović kaže za Danas da „svi pacijenti dobijaju svoj primerak medicinske dokumentacije, dok se drugi primerak čuva u zdravstvenoj ustanovi“.
„Sam pacijent ima pravo da traži uvid u medicinsku dokumentaciju, ili ako je pacijent dete ili lice lišeno poslovne sposobnosti, onda pravo uvida može ostvariti njegov zakonski zasupnik po Zakonu o pravima pacijenata“, navodi on i dodaje da članovi uže porodice pacijenta imaju pravo uvida u njegovu medicinsku dokumentaciju ako su ti podaci od značaja za njihovo lečenje.
Prema njegovim rečima, da bi se ostvarilo pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju, neophodno je da se pacijent pismenim zahtevom obrati zdravstvenoj ustanovi tražeći izdavanje kopije medicinske dokumentacije ili uvid u istu.
„U praksi se o istom odlučuje istog dana ili u kraćem vremenskom roku, ukoliko je neophodno pronaći traženu dokumentaciju u arhivi ustanove“, kaže dr Radulović.
Istovremeno, kako navodi, članovi uže porodice mogu zatražiti izdavanje kopije, ali samo za umrlog člana porodice.
„U tom slučaju moraju da dokažu svoje srodstvo“, objašnjava on.
U Novom Pazaru niko ne zna koliko se dokumentacija čuva u centralnom bolničkom arhivu
Pacijenti imaju pravo na uvid u svoje istorije bolesti. To ne osporava niko u novopazarskim zdravstvenim ustanovama, Opštoj bolnici i Domu zdravlja.
Napominju i da svaki pacijent sa bolničkog lečenja odlazi sa „u ruke datim“ otpusnim listama, rezultatima ispitivanja i CD na kojem su snimci i „čitanja sa skenera, magnetne rezonance, ultra zvuka“.
Nakon otpuštanja sa lečenja, istorije bolesti se dostavljaju nadležnim šalterskim službama, čiji posao je arhiviranje. Tu se završava svako pravo pacijenata da čitaju svoje istorije bolesti, koje se, u arhivama, na šalterskim službama čuvaju 10 godina.
Posle toga, predaju se centralnom bolničkom arhivu. Koliko se tamo čuvaju, to niko nije znao tačno da objasni. Tvrdnje su oprečne, od još 10 godina do nekoliko decenija.
„U davanju otpusnih lista, sa kompletnom dijagnostikom, mi smo potpuno transparentni. Prilikom otpuštanja pacijent dobija otpusnu listu sa svim dijagnostičkim procedurama obavljenih snimanja u pisanoj formi i na CD“, objašnjava načelnica Očnog odeljenja u Opštoj bolnici u Novom Pazaru dr Nela Vasović i naglašava da zahvaljujući informacionom sistemu, u kojem su desetak godina, ulaženje u istoriju i tok lečenja je efikasniji.
To se odnosi na one koji su nemarni prema svojoj zdravstvenoj dokumentaciji, ali i one koji nisu zadovoljni načinom lečenja i nameravaju da lek potraže u nekim drugim zdravstvenim uslugama.
Za njih se štampaju dijagnoze i ordinirane terapije.
Na odeljenjima, koja su dnevne bolnice, laboratorijski rezultati i snimci čuvaju se najmanje godinu dana, a istorije bolesti pet, 10, pa i 15 godina. Na tim odeljenjima, pacijenti, bez ikakvih problema, dobijaju kopirane laboratorijske rezultate, dijagnoze i propisane terapije.
Lekarska dokumentacija daje se pacijentu, osim, ako u pitanju nije dete, pa se daje roditeljima, ili starija osoba koja ima pratnju. Za naknadni uvid i dobijanje zdravstvene dokumentacije, koja je arhivirana, pisanim zahtevom traži se odobrenje direktora ustanove. Dobijanje traženog se plaća po utvrđenim tarifama ustanove.
Šabac: Za uvid u medicinsku dokumentaciju potrebno podneti zahtev
„Pacijenti u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu uvek mogu imati uvid u svoju medicinsku dokumentaciju“, kažu za Danas u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Napominju da u toku lečenja, pacijent, odnosno članovi porodice pacijenta, moraju biti upoznati od strane lekara sa svim detaljima lečenja, a to se realizuje razgovorom između lekara i pacijenta, odnosno najbližih članova porodice.
Ipak, da bi pacijent ostvario pravo na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, potrebno je da podnese zahtev.
„On se upućuje lično na pisarnici Opšte bolnice, a naslovi se na direktora ustanove. Osim lično na pisarnici, zahtev može da se pošalje i poštom, kao i na zvanični mejl ustanove, ali je potrebno skenirati potrebnu dokumentaciju kada je reč o dokazu o srodstvu“, rečeno nam je u ovoj zdravstvnoj ustanovi.
U zavisnosti od obimnosti medicinske dokumentacije, na odgovor se čeka najduže 15 dana, što je i zakonski vremenski okvir.
„Ukoliko je reč o članu porodice pacijenta koji želi uvid u medicinsku dokumentaciju svog srodnika, uz zahtev mora da priloži dokaz o srodstvu, odnosno izvod iz matične knjige (rođeni, venčani, umrli)“, navode u Optoj bolnici.
Isto važi za svakog zakonskog zastupnika pacijenta kao što je roditelj, staratelj, kao i advokat uz punomoćje pacijenta.
U zavisnosti od vrste medicinske dokumentacije, razlikuje se i dužina vremenskog roka čuvanja takve dokumentacije, što je regulisano Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Medicinsku dokumentaciju Kragujevčani dobijaju za 15 dana
Svi pacijenti koji su u Kragujevcu zainteresovani da pogledaju svoju medicinsku dokumentaciju mogu da podnesu zahtev pisarnici Univerzitetskog kliničkog centra ili nadležnim službama Doma zdravlja.
Kako je za Danas istakla savetnica za zaštitu prava pacijenta Biljana Tomić, ovu oblast regulišu Zakon o zaštiti prava pacijenata i Zakon o medicinskoj evidenciji i dokumentaciji.
Iako svi pacijenti u bilo kom trenutku imaju pravo na uvid, ona objašnjava da se javljaju uglavnom kada im je medicinska dokumentacija potrebna radi daljeg lečenja u nekim drugim ustanovama u Kragujevcu ili u Beogradu.
„Budući da se radi o osetljivim podacima, postoji jasna procedura koja se mora ispoštovati da bi se zaštitili podaci o ličnosti. Potrebno je da pacijent ispuni obrazac zahteva, da ostavi svoje lične i kontakt podatke i da ih preda u Dom zdravlja, ukoliko se radi o primarnom ili pisarnici UKC-a, ako govorimo o tercijarnom nivou zdravstvene zaštite“, objašnjava Tomić.
Prema njenim rečima, osim pacijenata, pravo na uvid u njegovu medicinsku dokumentaciju mogu da ostvare i članovi njegove uže porodice, a pored zahteva i ličnih podataka potrebno je da imaju i ovlašćenje pacijenta.
„Najčešća greška prilikom podnošenja zahteva jeste ta što pacijenti odlaze na odeljenje na kome su se lečili i tamo podnose zahtev. On se isključivo može podneti na pisarnici, koja prikuplja dokumentaciju.
Rok da odeljenje pošalje pisarnici dokumentaciju je 15 dana, ali on često ume da bude i mnogo kraći, u zavisnosti od toga iz koje godine je tražena dokumentacija“, navodi ona.
Prema njenim rečima, ukoliko se radi o papirnim dokumentima koja su u arhivi, to će sigurno potrajati 15 dana, a ukoliko pacijent traži papire od pre šest meseci, oni se nalaze na odeljenju i mogu da budu prosleđeni za nekoliko dana“, objašnjava sagovornica Danasa.
Kako dodaje, kada pacijenti traže dokumentaciju sa Odeljenja radiologije, potrebno je da sa zahtevom donesu i USB na koji se prebacuju snimci sa magneta, skenera i drugih dijagnostičkih aparata.
U slučaju da im je potrebna ovakva elektronska dokumentacija, ona najčešće bude gotova za sedam dana.
Pacijenti najčešće nemaju mogućnost da svoju medicinsku dokumentaciju uporede sa originalom, jer bi to predstavljalo ogromni administrativni posao za pisarnicu i tu zdravstvenu ustanovu, ali po rečima Tomić, postoji moralna odgovornosti ljudi zaposlenih u pisarnici i zdravstvenim radnicima koji tu dokumentaciju pripremaju.
Sagovornica Danasa objašnjava da Zakon o zaštiti prava pacijenata ne definiše period čuvanja medicinske dokumentacije, ali da je neka praksa u kragujevačkim zdravstvenim ustanovama da se zdravstveni karton čuva 10 godina posle smrti pacijenta, a stomatološki trajno.
Užice: Prošle godine 39 pacijenata tražilo medicinsku dokumentaciju
Tokom 2022. godine, 39 osoba koje su se lečile u Opštoj bolnici Užice, tražilo je kopije medicinske dokumentacije, arhivirane u toj ustanovi.
„To nije veliki broj zahteva i najčešće ih podnose oni koji žele dodatne konsultacije ili su kasnije započeli lečenje od drugih bolesti u nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi“, kazao je za Danas dr Dragan Damjanović, direktor užičke bolnice.
„Iz drugih razloga“, navodi, „pacijenti retko podnose takve zahteve“.
U taj broj, pojašnjava, nisu uključeni zahtevi sudova radi sudskih veštačenja.
Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ističe, zdravstvene ustanove su dužne da građanima izdaju kopije medicinske dokumentacije, a zahtev se podnosi upravi ustanove, uz plaćanje takse.
„Pacijent mora da bude upoznat sa načinom lečenja, za šta je potrebna njegova pisana saglasnost ili takva saglasnost njegovih staratelja“, kaže dr Damjanović.
On objašnjava da „zakonom definisan spisak od oko pedesetak dokumenata i vreme njihovog čuvanja u bolničkim arhivama“.
„To može biti period od 10 do 100 godina, a beskonačno se čuvaju dokumenta u elektronskoj formi“.
Od bolnice, dodaje, pacijent dobija otpusnu listu, a ostala dokumenta o svim medicinskim procedurama, koje su obavljene za vreme njegove hospitalizacije, ostaju u bolnici, dok mu se vraća dokumentacija koju je doneo pri prijemu na lečenje.
Radi zaštite podataka o ličnosti, dr Damjanović dodaje da informacije o zdravstvenim stanju pacijenata ne daje drugim osobama putem telefona, jer kako objašnjava, to nije etički i ne može da se zna da li je to stvarno osoba za koju se predstavlja.
U UKC Niš strogo poštuju Zakon o pravima pacijenata
Pacijenti imaju pravo uvida u svoju medicinsku dokumentraciju, u skladu sa Zakonom o zaštiti pacijenata, i to su su dužni da poštuju svi zaposleni, kažu u upravi Univerzitetskog kliničkog centra Niš.
„UKC Niš, kao jedna od najvećih zdravstvenih ustanova tercijarnog tipa južno od Beograda, za čiji rad odgovara nadležno resornom Ministarstvu zdravlja, kao i državi kao osnivaču, isključivo funkcioniše u skladu sa zakonima Republike Srbije”, kažu u upravi.
Pozivajući se na članove 20, 21, 22, 23. i 24. Zakona o zaštiti pacijenata, oni podsećaju da pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik, ima pravo na kopiju medicinske dokumentacije.
Kopije medicinske dokumentacije za umrlog člana porodice mogu se dati punoletnom članu njegove uže porodice, odnosno zakonskom zastupniku, na njegov zahtev, “radi ostvarivanja zakonom utvrđenih prava”.
Ako je pacijent dete, uvid u njegovu medicinsku dokumentaciju može imati njegov zakonski zastupnik, a ako je dete starije od 15 godina, može i samo da ostvari uvid.
U UKC dodaju da se zdravstvena dokumentacija čuva u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji propisuje različite rokove za čuvanje različitih dokumenata.
Zdravstveni karton i istorija bolničkog lečenja i zbrinjavanja čuva se 10 godina nakon smrti pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja kartona i istorije bolesti, a ostala osnovna medicinska dokumentacija 15 godina nakon poslednjeg upisa podataka.
Podaci koji se vode u elektronskom obliku čuvaju se trajno, a zanimljivo je da se trajno čuvaju i stomatološki kartoni.
U Vranju 600 dinara za medicinsku dokumentaciju
Pacijenti Zdravstvenog centra (ZC) i Opšte Bolnice u Vranju mogu da imaju uvid u svoju medicinsku dokumentaciju u prisustvu nadležnog zdravstvenog radnika, navode u toj zdravstvenoj ustanovi.
„Kopiju svoje i medicinske dokumentacije članova svojih porodica dobijaju na osnovu zahteva za dostavljanje kopije koji se podnosi na pisarnici ZC Vranje, uz uplatu novčane naknade od 600 dinara, a koji je propisan i usvojen od strane Upravnog odbora ZC Vranje“, saopštili su iz ove ustanove.
Kopiju dokumenta pacijenti mogu da uporede sa originalnim dokumentom „u prisustvu odgovornog lica“.
„ZC i Opšta bolnica Vranje medicinsku dokumentaciju čuvaju 30 godina, nakon čega je preuzima Istorijski arhiv ’31. januar’ na čuvanje. Medicinska dokumentacija je trajna“, objašnjavaju nadležni u ZC Vranje.
Zorica Perić, savetnik za prava pacijenata Grada Vranja, rekla je da „nijedan pacijent nije imao pritužbu da mu nije dozvoljeno da ima uvid u medicinsku dokumentaciju, izradu kopije i slično, za poslednjih pet godina“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
