Ko ne sluša pesmu na albanskom, slušaće oluju: O „Bijelom dugmetu“ kao borcima za Jugoslaviju i Bregoviću koji je rekao da je „dijeliti se po nacionalnosti primitivno“

Ostavite komentar

  1. Problemi Jugsoslovena bili su i svetski problemi. Kod nas osamadesetih, u SAD pedesetih i šesdesetih godina. Upravo u vreme kada su prvo Bit, pa Pop i Rok pokreti pokušavali pevanjem stihovnih poruka, pritom muzičari su ulagali i sopstene živote trujući se drogom, da utiču makar na mladu generaciju. Jer su udarali glavom u zamanadalenu kapiju Istine, čuje ključuve čuvala, i čuva, vladajuća Oligarhije koja je nametala rat, prvo u Koreji pa u Vijetnamu, a uvek pretila drugim neposlušnim državama. To sam opisao u svojopj knjizi “Jevanđelje po istini” , za koju Istinu sama se borio na ulicama Beograda 1968., i nikada nisam prestajao kao inženejr, direktor, publicisa. A i danas prusutan sam na protestima, a i kao komentator u Danasu. Bilo mije žalosno čitati iznenađeni a obrazovani kada su se čudili zašto je Nobelov komitet dodelio nagradu za književnost Pop Ikoni Bobu Dilanu! Članovi Komiteta su uparavo moja i generacija Boba Dilana.
    Evo par rečenica iz moje kjnige čija sadržina je daleko više revolcionaranija nego knjiga nagrađena NIN-ovom nagradom. Ali zato moderator nema to znanje da dozvoli da se objavi moj komentar koji sam poslao. No, evo tih rečenica kao prilog ovom komentaru:”… Postojala je grupa talentovanih pesnika i muzičara koji su stradali sa 27 godina. Približno istih godina su bili Sveti Jovan i Isus kada su ih sotone rastrgle. Samo obdarene duše mogu za tako kratko vreme življenja da urade sve što treba da bi otišli u večnost. Poslednja od te plejade dvadesetsedmogodišnjaka biće muzička diva Ejmi Vajnhaus (1983-2011)…”

  2. Desetka za tekst.
    Ocekujem veoma negativne komentare od uobicajene ekipe mrzitelja.

  3. Nista nije moglo da spreci raspad komunisticke,totalitarne, diktatorske Jugoslavije koja se pretvorila u prah i pepeo nakon sloma komunizma.

    1. Tacno tako kako si naveo.Umesto totalitarne,diktatorske Jugoslavije,nastupilo je nevidjeno zlatno doba,puno prosperiteta,tolerancije i ljubavi.To dozivljavamo i danasnji dan u punom sjaju.Sve zemlje istocnog bloka nam zavide,kako smo na jedinstven nacin,nezabelezen u istoriji,odstranili zlo,komunisticko-socijalisticko ustrojstvo sa ovih podrucja.Ironiju na stranu.Jedino sto smo dobili ovim raspadom je to,da nas u danasnjem svetu proucavaju svi koji se bave temom mrznja.Mi smo imali,imamo i jos dugo cemo imati ove posasti na pretek.Sretno ti i tebi slicnima zlatno doba.

  4. Bas ste se potrudili…I priznajem da je tesko biti objektivan iz „danasnjih cipela“ ! Nije bilo samo do nas, mada su srbi zdusno uzivali na slavljima uz „Sote, Mori Sote“, ne razmisljaju I .samo se ,prosto .ljudi veselili I igrali ! Sada smo svi u nekoj vrsti igre I Niko nije veseo!

  5. Sadržina kulumne govori o pevanju mladih sa namerom da slave Jugoslaviju. No, Srbi slušaju svadbarske narodnjake te im je gola politika jedino razumljiva. Barem se to njima tako čini. Onda hajda malo o toj istini.
    Slovenci i Hrvati su ušli u sastav SFRJ sa namerom se osamostale, jer su u najvažnijem bili ispred Srba – civilzaciski, višom svešću, kulturološki. Time je sve rečeno. Ne, ne i to da su Srbi tokom celog ropstva pod Turcima, kao i Srbima koji su postali Turci, uvek su se uzdali u Rusiju. A bila je i namera Rusije da stvori veliku pavoslavnu državu u kojoj bi nacionalne manjine bili Grci i Vlasi. Jer su Sloveni imali isti književni jezik- Staroslovenski, isto pismo Ćirila i Metodija i istu veru. Zato su srpski politčari bili stljinistički nastrojeni, što to i sada potvrđuju sa svojim vladarom okupatorom. Osim nekoliko njih izuzetnih, kakv je bioa Marko Nikezić, čija majka je bila Frncuskinja. Ostali nisu mogli da prihvate da Slovenci i Hrtvati (Tito, Bakarić i Kardelj) koji su celo vreme i tokom Revolucije podržavali namreru Albanaca, kao i u toku mira, zboga čega su isključili iz politike Rankovića i Ćeću Stefanovića. A mnogo rtanije Dr Blagoja Neškovića, koji je bio španski borac, partizan od 1941. na mestu predsednika Vlade Srbije 1948. kada se usprotivio nasilnom oduzimanje žita i stoke od zemljoradnika kojima time nisu ostavljali nekima ništa da prehrane svoje porodice. Tada ga je Tito stavio na svoj nišan za politički odstrel. Kada su politički predstavnici Šiptara sa Kosmeta zatražili da oblast dobije status autonomije, dr Nešković se usprotivio predlažući da treba da dobija status kao običan okrug u okviru Srbije. To je bio dovoljan razlog da 1953. srpski poliitičari udovolje želji Josipa Broza da dr Nešković bude isključen iz političkog života. Godine 1983. odbijen je predlog da se dr Nešković rehabilitituje ( a bio je još uvek živ), iako su njegov stav potvrdili tragični događaju započeti 1981. a koji će još dugo trajati! Duh Autokrate i posle smrti ostao je da živi u svesti srpskih političara, kao i kod većine Srba.

  6. Kada se pesma pojavila i kada sam je prvi put cuo,mislio sam da je pevaju na -Francuskom…
    Numeru su snimili,plasim se ne iz nekih visih pobuda,vec sto je taj deo EX Yu prosto imao jezicku barijeru i hteli su da se „prosire“ logicno,i tamo.
    Bdw numera je odlicna,sjajno zvuci i dan danas!

  7. Bila si dete, ne možeš znati otkud nostalgija za 80im.
    Nije bilo ove seljane, nije bilo turbofolka, bio je rock ‘n’ roll, delio se Bukovski po fakultetu, išlo u SKC na koncert Ekv, na Sajmu Bjelo dugme, Čola na Tašu,…, gledao svaki Kabare Milana Gutovića u večito rastprodatom foajeu Jugoslovenskog dramskog pozorišta (i čika Vlasta naravno),…, penješ se na Korčuli, u Vela Luci, tamo nekog avgusta, na trajekt Lastovo dok sa njega silaze Josif Tatić i Predrag Ejdus pa ti dodje da se vratiš na Šovinističku farsu (obavezno puštati deci dva puta dnevno svuda u ex YU),…,
    bilo neko pristojno vreme.

    I onda je krenulo – ludilo 90ih.
    Mrak.
    80% mojih prijatelja sa faksa odlazi, beži od rata i ne vraća ne niko do danas.
    To je bio prvi talas.
    Danas – drugi.
    „Moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu“…

  8. Odlomici iz moje knjige „Jevanđelje po istini, iz prvog dela, „Duhovno stanje vremena“:
    Naši mladi i ne znaju zašto nose pocepane farmerke. Nema od koga da doznaju da to ima veze i sa Dilanovom Nobelovom nagradom za književnost. Dilanove kolege su leta 1969. priredile najveći protestni koncert protiv ubijanja i uništavanja u Vijetnamu od strane imperijalne sile SAD. Trodnevni rok koncert nazvan je po mestu Vudstok, u oblasti države Njujork. Koncert su morali dugo da pripremaju, jer su se sotone protivile, pa su rokeri morali da nose iste pantalone te su im se pocepale. I hipici su doputovali sa pocepanim farmerkama i nastavili su da ih takve nose u svakoj prilici. Hipici su nasledili duh bit pokreta i njihovog boga Čarlsa Bukovskog, koji je poručivao: „Što mi je manje trebalo, bolje sam se osećao.“ To je nateralo kapitalističke sotone da počnu da proizvode i prodaju pocepane farmerke! Sada ih nose i talentovani, ali i imitatori, okamenjeni umovi.
    Među najpoznatijim izvođačima na Vudstoku bila je i pokojna Dženis Džoplin, od koje se očekivalo da će naći svog Isusa kao što ga je našla Marija Magdalena. I Dženis je pripadnik je umrlih Kluba 27. Kod Boba Dilana je razum nadvladao osećajnost, te nije nastupao na koncertu jer je 1966. godine blizu Vudstoka, gde je imao svoju vikendicu, doživeo tešku saobraćajnu nesreću pa je sebi obećao da tamo više neće odlaziti celih osam godina.
    I posle dugo pripremane i održane trodnevne manifestacije, pobune duha bita, hipi i roka tražeći miran život umesto rata, ubijanje i razaranje u Vijetnamu i okolnim državama nije prestajalo. Za vreme dok vlastodršci oblače mladiće u nove unifome, pa ih avionima i brodovima šalju na azijski kontinent, odakle se neki vraćaju u mrtvačkim sanducima ili u invalidskim kolicima, pobunjeni mladi postaju još agresivniji u ponašanju. Prvo iritiraju oblačenjem i izgledom, kao i u muzici. Godine 1974. hroničari će zabeležiti novi pokret pobunjenih mladih nazvan pank estetika. Pocepana odeća okićena zihernadlama, upečatljiv nakit i šminka, sa frizurom jarkih boja zaštitni su znak tog žanra. No, mora se reći ono najvažnije, pank je društveno angažovan. Popularna kultura se rađa iz radničke klase, odakle se regrutuju mladići za ratove. Osim u muzici, pank će početi da se manifestuje i u drugim vidovima umetnosti.
    Od tada mladi u SAD žive u paralelnom društvu, sa porukama pisanim i pevanim, i sa ponekim žestokim javnim protestom kakva je bila opsada Vol Strita u Njujorku oktobra 2011. Tada je policija premlaćivala, zatvarala ili transportovala u druge gradove velikog sistema SAD kojim vladaju sotone, za koje je čovek sredstvo i objekat za eksploataciju.

  9. „…Rok pokret je zahvatio na vreme i našu mladež. No tek osamdesetih godina prošlog veka pojavio se sin Božjeg duha, ravan Isusu – Milan Mladenović. Kao Isus, on će se voleti sa svojom M.M. „Lepotu u njemu ni jedna muka nije mogla da ubije. Naprotiv, teskoba i bol su mu samo ‚pomagali‘ da iz sebe izvuče još lepša dela“. Zato je i pevao: „U svakom porazu ja sam video deo slobode. I kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad je počelo!“ Ili: „Ja sam oduvek spavao, s tvojim imenom na usnama, ti si oduvek spavala, s mojim imenom na usnama. I kud god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci, i kada želim nešto da kažem, ja kažem mi. Ljubav, ljubav, ah, ljubav!“
    I danas svesno budni čuju kako odjekuje vrisak i vapaj „Dečaka iz vode“: „Ovde je hladno, ovde je zima, ovde je mrak…“ Deo benda EKV, na čelu sa Milanom Mladenovićem i Margitom Stefanović, uložiće svoje živote u oboženje Čoveka. Oni poručuju: „Vatra je ostala u nama, šume će nas primiti u mrak. Bežimo sa ovog svetla, bežimo u mrak.“ Naravno, na Milanovu dušu uticao je i rat između Srbije i Hrvatske, jer mu je otac bio Srbin a predobra i lepa majka Hrvatica iz primorskog grada – Makarske…“

  10. Prva grupa iz Hrvatske posle ratova u Srbiji negde sredinom devedesetih je bila ultra popularna a to je ET sa pesmom „dvanaest sati“ i to za nekoliko dana i to prvo na radiju a zatim i tv.U Hrvatskoj je snimljena godinu pre.

  11. Naruceni i placeni propagandisticki tekstovi sa jasnom namerom. Na zalost narucioca i finasijera, efekat je ravan nuli.

  12. Kod Bregovića sve je bio marketing. Sedamdesetih je odveo bend mesec dana na radnu akciju, osamdesetih pevao na albanskom i doveo Svetozara Vukmanovića Tempa da mu gostuje na ploči.
    Nije naučnik onaj ko postavljajući pitanje sugeriše željeni odgovor („Zašto se danas ne može pevati na albanskom?“). Obriši ovaj tekst pa probaj ponovo da laviraš između nostalgije i Breginog marketinga.

  13. U to vreme bilo mi je lepo jer sam bio mlad i ceo svet je bio moj. Nisam imao, kao ni sada, problema sa nacionalizmom. A kad si mlad „svako odelo ti dobri stoji …“

  14. Slazem se. Toliko teksta a nista receno. Bijelo Dugme je fenomen i “najveća” grupa ExYu. Ne najbolja,najkvalitetnija…Najveća da.

Ostavite komentar

Društvo

Naslovna strana

27. januar 2023.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Nataša Miljković, TV novinarka

Danas čitam od samog početka. Pomagao mi je u emisijama koje sam radila, ali i u životu u Srbiji mi je pomagao.