Kako je izgledao prvi dan vanrednog stanja u Beogradu?

U odnosu na kraj prošle nedelje malo više ljudi na ulici nosi maske, uglavnom su to mladi i trudnice. Penzionera je u ranim popodnevnim satima bilo manje na ulici nego pre podne. Ali ih je bilo.

U velikim marketima i dalje je gužva kao i prethodnih dana. U jednoj većoj radnji na Bulevaru radnice nose rukavice, ljudi se stiskaju jedni uz druge u redu, a robe ima dovoljno. Svega, osim brašna. Raf je prazan.

“Sve su razgrabili. A nema potrebe”, kaže mrzovoljno prodavačica koja pored praznih rafova puni stalak sa uljem.

A u apotekama i drogerijama i dalje nema ništa od dezinfekcionih sredstava, mada za razliku od pre dva ili tri dana, kao da je pala tenzija te ljudi za to manje i pitaju. “Znaju da nema, pa manje i pitaju”, kaže nam u jednoj od apoteka radnica u punoj “ratnoj” opremi – sa maskom i u rukavicama.

Na potezu od Lipovog lada do Vukovog spomenika sve radnje rade – ali su butici prazni, kao i poslastičarnice, tek po neki sto je zauzet u restoranima.

U kafićima ima ljudi, ali se ne može reći da su krcati. Kockarnice, iako tri sata popodne i nije neki “prajm tajm” za njih, poluprazne. Skraćenje radnog vremena do 20 časova na svakoj je naznačeno. U poznatoj kladionici jedan sto i dva momka, čitaju liste.

“Nije da nema nikog, ali na šta i da se kladimo, kad niko ne igra”, kaže jedan od njih.

Ljudi cirkulišu i deluju kao da nema nikakvih problema dok se ne naiđe na poštu ili banku. Ispred bankomata i filijala gužve jer puštaju po malo. U pošti na Đermu puštaju po jednog. Od petoro u redu troje su penzioneri. Starija gospođa u sivoj bundi i sa maskom na licu negoduje što ulazi samo po jedan.

“Preko puta u banci dozvoljavaju da uđe petoro”, kaže jedna iza nje.

“Pa mogli su i ovde bar troje da puste”, dobacuje ponovo gospođa, krenuvši za gospodinom misleći da ga zaustavi u nameri da uđe pre nje.

“Ali ja ovde radim”, odgovori joj je.

Za deset minuta tek dvoje je ušlo, gospođa u bundi nastavila je da gunđa.

“Sada će svi da iskoriste ovo vanredno stanje da ništa ne rade. Tako nam i treba”, priča sledećoj u redu, napominjući da je samo “došla da plati račune”.

Vanredno stanje oseća se u prevozu, na linijama 6 i 7 malo je ljudi, za nijansu je manje i automobila na ulicama. U jednoj knjižari na Lionu od jutros je bilo veselo, jer su ljudi kupovali društvene igre i knjige da “time zanimaju decu” dok traje ova situacija. Ali, radnica i vlasnica knjižare je zabrinuta.

“Ako ovo potraje nećemo moći da radimo. Plašim se da ćemo za nekoliko dana morati da zatvorimo, nema nikakvih uputstava od države, mi ovde plaćamo kiriju. Ako ne bude nekih subvencija bankrotiraćemo”, kaže ona.