Kako je iznutra izgledalo izricanje presude Zoranu Marjanoviću: Incidenti, jurnjava za kadrom i Marko Somborac

Na taj zaključak nije navodio samo puki broj novinara, snimatelja i fotoreportera rasutih po platou Palate, pošto ih nije bilo mnogo manje ni pre neki dan kada se čekalo saslušanje inspektora Slobodana Milenkovića. Vanrednost situacije se više ogledala u ozbiljnosti prisutnih, u užurbanosti novinara koji su sa nekim razgovarali telefonom, u disciplini fotoreportera koji nisu napuštali zauzete pozicije iako je bilo jasno da Marjanović još dugo neće kročiti u sud. I u prisustvu Marka Somborca.

Ova atmosfera bila je razumljiva ako se uzme u obzir značaj koji su tabloidni mediji pridavali ubistvu pevačice Jelene Marjanović. Iz njihove perspektive, bilo je ovo suđenje veka. Otkako je 3. aprila 2016. godine pronađeno telo Jelene Marjanović o ubistvu su objavljene na stotine televizijskih emisija, kilometri novinarskih tekstova, knjige, pretresane sve moguće i nemoguće teorije…I sve je to vodilo ka ovom trenutku.

Praćen šumom fotoaparata, u društvu članova porodice, Marjanović je stigao u zgradu suda desetak minuta pre zakazanog izricanja presude. Zastao je ispred sudnice 1, najveće u Palati pravde, gde su ga okružili fotoreporteri gotovo svih beogradskih redakcija. Uz neizbežno psovanje i guranje fotoreportera, škljocanje aparata je trajalo nekoliko minuta, dok ih sudska straža nije izbacila.

Osim uključenih u postupak i predstavnika medija, ispred ulaza u sudnicu okupljala se i sve veća grupa mladih ljudi. Brzo se ispostavilo da su to zaposleni u sudovima i tužilaštvima koji nisu želeli da propuste presudu

– Kolega, zar i ti došao? Čoveče, da li je ostao iko da radi u sudu, pitao se jedan mlađi službenik. Srećom po njih, sudnica jedan prima skoro sto ljudi tako da je mesta bilo za sve.

Nedugo pošto je presednica sudskog veća sudija Jelena Škulić počela čitanje presude, razvejane su sve sumnje – veće je jednoglasno odlučilo da je Marjanović počinio krivično delo teško ubistvo. Sud je našao da je on 2. aprila 2016. godine u Borči u blizini nasipa, u stanju uračunjivosti, na posebno svirep način lišio života svoju suprugu nanoseći još više udaraca metalnim predmetom u glavu.

Sam Marjanović je presudu dočekao stojeći nepomično, pogleda uprtog pravo u sudiju Škulić. Desno od njega, Somborac je radio

Za razliku od Marjanovića, njegovi branioci su bili vidno nezadovoljni. Dok je sudija čitala detaljan opis povreda koje je Marjanović naneo svojoj supruzi, dvojica njegovih advokata su se kiselo osmehivala, a u jednom trenutku je morao da ih opomene i predstavnik sudske straže zbog kucanja po mobilnom telefonu.

A onda je sudija Škulić pročitala i kaznu – 40 godina zatvora. Odmah nakon toga je sudnicu napustio advokat Stefan Jokić dobacujući sudiji da je “to put do apelacije”. Neposredno nakon, sudska straža je izbacila devojku Zorana Marjanovića koja je vikala – “Ovo je sramota. Osudili ste nevinog čoveka”.

Drugi Marjanovićev advokat, Nikola Dumnić zadržao se još desetak minuta pre nego što je i on napustio sudnicu. Sudija se na ovo nije ni obazirala čitajući obrazloženje presude.

– Sud nije ostao u bilo kakvoj sumnji i u čvrstom je uverenju da je Zoran Marjanović ubio Jelenu Marjanović. Zaista nema savršenog zločina, rekla je predsednica veća sudija Škulić.

Opisujući zločin ona je rekla da je Marjanović dovezao sebe, suprugu i njihovo petogodišnje dete na nasip kod Borče, kada je Jelena Marjanović počela rekreativno da trči. Zoran Marjanović je potom ugasio mobilni telefon kako bi bio nevidljiv za bazne stanice, a zatim i presreo Jelenu. On joj je tom prilikom naneo laku telesnu povredu neutvrđenim metalnim predmetom, nakon čega je Jelena počela da beži. Kako je opisala sudija, Jelena Marjanović napad nije naslućivala i pre nego što je izgubila svest trpela je strah visokog intenziteta. Umrla je od više udaraca u glavu metalnim predmetom.

Sve što je usledilo, njegovo poziv policiji i učestvovanje u potrazi, dodala je sudija, bio je plan Zorana Marjanovića da izbegne odgovornost.

Nabrajajući dokaze koji su doveli do osuđujuće presude sudija je istakla blato pronađeno na pantalonama Zorana Marjanovića, koje je identično blatu u kom je pronađeno telo Jelene Marjanović. Dodatno, sudija je navela da su veštaci pronašli trag krvi Jelene Marjanović u automobilu koji je koristio Zoran, odbacujući navode odbrane da se ona ranije povredila.

Pošto je sudija Škulić pročitala presudu, niko od prisutnih u sudnici 1 nije se pomerio sa svog mesta, čekajući da vide šta će da se desi sa Marjanovićem. On sam nije znao šta da radi, pitajući pripadnike sudske straže da li treba da ide ili da ostane. Nakon što mu je čuvar gestikulirao da nema pojma, on je prišao sudiji Škulić. Ona je pozvala postupajućeg zamenika tužioca, ali je on u tom trenutku već napustio sudnicu. Marjanović je ostao kod stola za kojim je sedelo veće, kada su pripadnici sudske straže isterali predstavnike javnosti iz sudnice.

Nadajući se još jednom dobrom kadru, fotoreporteri su naslonjeni na staklene prozore suda pokušavali da uhvate njegov izlazak iz suda. Kada je postalo jasno da će Marjanović izaći iz sudnice, usledio je poslednji stampedo u slučaju koji već šest godina opseda javnost. Fotoreporteri i novinari otrčali su za Marjanovićem iza Palate pravde. Marko Somborac nigde nije trčao.