Rijaliti Marjanović ponovo može da počne.

Sve što se dešavalo nakon tragičnog događaja aprila 2016. kada je telo pevačice pronađeno na nasipu u Borči ne liči ni na šta drugo nego na tragični rijaliti. Tabloidi su se bukvalno utrkivali da pronađu ubicu iznoseći što detalje iz istrage, što neproverene pa i izmišljene informacije. Nemalo puta bilo je i tvrdnji potkrepljenih „čvrstim“ dokazima da je ubica suprug, zatim njegov otac, majka, brat…

Ubica je jedno vreme bio i neki kamiondžija iz Bugarske, koji je navodno i pritvoren. Teška sumnja pala je i na neimenovanog tajkuna, navodno Jeleninog ljubavnika.

Jedan od novinara koji je pratio slučaj čak je o svemu i napisao knjigu.

Za to vreme javnost se naslađivala ovim rijalitijem otvoreno iznoseći svoje pretpostavke o ubici. Svakodnevni napisi o Marjanovićima naglo su utihnuli krajem prošle godine, kada je Zoran uhapšen kao glavnoosumnjičeni. Međutim, saga će po svoj prilici biti nastavljena, jer je on sada na slobodi iako i dalje pod optužbom.

Priču o ovom tragičnom slučaju ipak treba posmatrati u širem kontekstu. Nije ona samo puka zabava za široke narodne mase na račun unesrećenih, već i odlična prilika za sticanje političkih poena. Ukoliko „istragu“ tabloida niste pratili samo kao roman Agate Kristi sa gomilom osumnjičenih od kojih je jedan sigurno ubica, mogli ste videti da se ubistvom pevačice bavio i najviši državni vrh, gotovo po pravilu pred neke izbore. Tako je Aleksandar Vučić kao kandidat za predsednika Srbije na jednoj od konferencija za novinare najavio, u petak, da će ime osumnjičenog javnosti biti poznato u ponedeljak. To se nije dogodilo, izbori su prošli, određeni poeni sigurno steknuti na račun „ažurnosti i sposobnosti“ državnih organa čiji glasnogovornik je bio tadašnji premijer, sada predsednik. To što obećanje nije ispunio kasnije je pravdao time da policija sigurno zna ko je ubica, ali nema dovoljno dokaza.

Onda su usledili izbori za gradonačelnika Beograda, pa je na samom početku kampanje Zoran Marjanović uhapšen uz, kako su nadležni tvrdili, čvrste dokaze da je upravo on ubica. Koliko su ti dokazi bili čvrsti, pokazuje podatak da je Marjanović pušten na slobodu, nakon 10 meseci provedenih u zatvoru. Ministar policije Nebojša Stefanović ponovio je juče tvrdnju da je Zoran sigurno i nesumnjivo ubica, samo nije objasnio zašto je pušten, a ne osuđen posle toliko vremena. Objašnjenje zašto se on lično bavi time, kao i premijer, potom predsednik, i zašto samim tim ugrožavaju istragu, naravno da nismo dobili. Niko ga neće ni tražiti, jer smo navikli da su oni nadležni za sve što se u Srbiji događa. Pa i za pronalaženje ubica, posebno u izbornim kampanjama.