Kako je rešeno pitanje abortusa u Srbiji?

Demokrate su uspele da skupe 49 od potrebnih 60 glasova čime je ustavom zagarantovano pravo na abortus ostavljeno na milost konzervativnoj većinu u američkom Vrhovnom sudu koje bi do leta trebalo da odluči o ovom pitanju.

I dok je ustavni položaj prava na  prekid trudnoće u Americi na klimavim nogama, u Srbiji to nije tema.

Sloboda odlučivanja o rađanju je pravo zagarantovano članom 63. Ustava Srbije, u kom se još navodi da „Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome“. Pravo na abortus je, uzgred, kao ustavnu kategiruju uveo čuveni Ustav iz 1974. godine čime se tadašnja SFR Jugoslavija svrstala među najprogresivnije zemlje sveta.

Ova materija regulisana je Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama koji navodi da se trudnoća može prekinuti isključivo na zahtev trudne žene. Ukoliko je u pitanju osoba mlađa od 16 godina ili lice lišeno poslovne sposobnosti, neophodna je saglasnost roditelja ili staratelja.

Zakon predviđa da se u Srbiji trudnoća može prekinuti do desete nedelje trudnoće na zahtev trudne žene. Trudnoća može da se prekine nakon desete nedelje samo u slučajevima kada bi porođaj ozbiljno ugrozio život majke, kada je ustanovljeno da bi se dete rodilo sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima i kada je dete začeto izvršenjem krivičnog dela.

Ispunjenost uslova za izvršenje abortusa do desete nedelje ocenjuje specijalista akušerstva i ginekologije, do dvadesete konzilijum lekara određene ustanove, a posle dvadesete etički odbor zdravstvene ustanove koje imenuje Ministarstvo zdravlja.

Ukoliko prilikom prekida trudnoće lekar posumnja da je prekid započet van zdravstene ustavne dužan je da obavesti policiju. Nedozvoljen prekid trudnoće je krivično delo koje vuče sa sobom do osam godina u zatvoru, dvanaest ako nastupi smrt ili teža povreda žene.

Prema Zdravstveno-statističkom godišnjaku koji objavljuje Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ u Srbiji je 2020.  godine obavljeno 11.584 prekida trudnoće. Međutim, privatne zdravstvene ustanove  nisu u obavezi da dostavljaju podatke Institutu za javno zdravlje zbog čega ovaj broj nije ni blizu stvarnog broja obavljenih abortusa kojih prema nekim procenama ima i do deset puta više.

U Sjedinjenim Državama pravo na prekid trudnoće je bilo zakonsko pravo na nacionalnom nivou, ali bi lako moglo da se desi da se to promeni. Naime, portal Pollitiko je nedavno objavio preliminarno mišljenje Vrhovnog suda koje ide u pravcu promene ranije odluke ovog istog suda. Naime, ovaj sud je 1973. godine u postupku Ro protiv Vejda stavio van snage zakon savezne države Teksas koji je zabranjivao abortus nalazeći da nije u skladu sa Ustavom SAD. Bio je to presedan kojim je svim saveznim državama zabranjeno da kriminalizuju abortus. Ukoliko sud odluči da promeni tu odluku, a sudeći prema njegovim sastavu to se čini izglednim, očekuje se da bi gotovo polovina saveznih država u SAD donela zakone zabranjujući ili pooštravajući uslove  za legalan prekid trudnoće.