Kako virus Zapadnog Nila kruži u prirodi, a kako se ljudi zaražavaju: Ptice iz jednog reda među najčešćim prenosiocima 1Foto: Radmila Marković/Danas

U Srbiji je registrovan prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila. Radi se o ženi iz Požarevca, koja je za sada po rečima lekara dobrog opšteg stanja. Kako Danas takođe nezvanično saznaje, ovaj virus otkriven je i kod nekih od mrtvih ptica koje su pronađene u Beogradu poslednjih dana. 

Virusolog i mikrobiolog Milanko Šekler objašnjava za Danas kako virus Zapadnog Nila kruži između komaraca i ptica i na koji način se ljudi zaražavaju.

Virus opasan i za ptice i konje

– Od 2012. u Srbiji se registruje prenos groznice Zapadnog Nila. Pre toga bolest je ovde otkrivana među osobama koje su dolazile iz inostranstva i koje su se van zemlje zarazile. Od 2012. postoji međutim zaokružen sistem u prirodi Srbije, u kome pored komaraca učestvuju i najčešće ptice iz reda Passeriformes (u koje spadaju skoro sve male ptice i pevačice kao što su vrapci, senice, zebe, kos, drod, slavuj itd). Ptice iz ovog reda najčešće prenose virus. U njima se virus umnožava i one se zato zovu amplifikatori. Pri tome virus kod njih najčešće ne izaziva nikakve simptome a virus opstaje u njihovoj krvi nedeljama. Kada komarac ujede pticu koja u sebi ima virus, on se zarazi i dalje može da prenese bolest na čoveka. Da bi komarac međutim mogao da prenese bolest na čoveka, i u njemu prethodno virus mora da se umnoži. Virus se najviše umnožava u komarcima kada je spoljna temperatura od 28 do 32 stepena – objašnjava Šekler.

On međutim dodaje da je primetio da kod nas najviše zaraženih komaraca ima u periodima kad su visoke temperature kao sad.

– Razlog za to je što komarci kada su visoke napolju temperature vreme provode skriveni u travi, gde je hladnije i gde je upravo ova temperatura koja odgovara umnožavanju virusa u njima – ističe Šekler.

Upitan da li se virus može preneti sa ptice na čoveka, Šekler kaže da je to jako teško, gotovo nemoguće.

– Groznica Zapadnog Nila je tipična vektorska bolest i ona se dakle prenosi sa komaraca na ljude, ne postoji drugi način prenosa na čoveka. Komarci bolest mogu preneti i drugim vrstama pticama, ali i konjima, koji su vrlo osetljivi na ovaj virus i često uginu. Kod pojedinih ptica kao što su ove iz porodice korvida a to su vrane, gavrani, čavke, svrake – ova bolest je često i smrtonosna i to i do 90 odsto – navodi Šekler.

Upravo su prethodnih dana u Beogradu viđene mrtve vrane i svrake, a iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije prvi su kazali da su životinje najverovatnije uginule zbog virusa Zapadnog Nila.

Kolika je učestalost bolesti?

Virus Zapadnog Nila u Srbiji se registruje od 2012. godine. Od tada do 2020. bilo je preko 1,000 obolelih. Najveći broj obolelih bio je 2018. kada je registrovano 415 slučajeva, među kojima je bilo i 36 umrlih, kao i 2013, kada je bilo 303 zaraženih i 35 umrlih, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije.

Iz ove ustanove takođe navode da sеzоnа trаnsmisiје virusа Zаpаdnоg Nilа u Srbiјi uоbičајеnо trаје оd јunа dо nоvеmbrа mеsеcа, da se prvi oboleli obično registruju u drugoj polovini jula a da u avgustu obično ima najviše inficiranih.

U Beogradu su do sada na teritoriji tri opštine (Barajevo, Palilula, Surčin) otkriveni komarci zaraženi groznicom Zapadnog Nila.

Institut za javno zdravlje Srbije još uvek nije objavio izveštaj o zaraznim bolestima za 2021. Poslednji izveštaj je iz 2020. i tada nije registrovan nijedan slučaj obolevanja što može biti i posledica pandmeije i usmerenosti sistema na kovid bolesnike.

U Evropi godišnje se otkrije između 200 i 400 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, pokazuju podaci Evropskog centra za kontrolu bolesti. Iz ove statistike iskače 2018, kada je otkriveno preko 2,000 zaraženih, što je bio ubedljivo najveći broj do tada.

Simptomi i lečenje

Simptomi groznice Zapadnog Nila nastaju tri do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca,  s tim da većina zaraženih i nema nikakve znake bolesti.

– Kod oko 80 odsto zaraženih osoba infekcija protiče asimptomatski. Oko 20 odsto inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, ređe se javlja otok limfnih žlezda ili pojava ospe na koži grudi, leđa ili stomaka. Pomenuti simptomi prolaze u toku nekoliko dana, a u retkim slučajevima mogu trajati i više nedelja“, upozorava Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, dodajući da je bolest praćena teškom kliničkom slikom koja podrazumeva upalu mozga ili kičmene moždine kod jednog među 150 obolelih.

Ne postoji specifičn terapije protiv groznice Zapadnog Nila.

Lečenje podrazumeva ublažavanje simptoma a bolest se obično završava potpunim oporavkom nakon nekoliko nedelja ili meseci

Najbolji način prevencije jeste sprečavanje ujeda komaraca odnosno izbegavanje područja s avelikim brojem insekata, isušivanje izvora stajaće vode (na primer pražnjnje posuda za cveće i sl), nošenje odeće koja pokriva ruke i noge, nanošenje sredstava koja odbijaju komarce…. Vakcina protiv groznice Zapadnog Nila za primenu kod ljudi ne postoji, ali su ispitivanja u toku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.