Nadstrešnica, balkanski kartel, marihuana u Konjuhu…ključni predmeti bez tužilaca – Ko će voditi istrage TOK-a nakon odluke VST-a?

Na sednici VST-a odlučeno je da se četvoro tužilaca ne uputi u TOK, među kojima su tužiteljka Irena Bjeloš i tužilac Aleksandar Isailović, s tim da su protiv njih dvoje glasali, ili su bili uzdržani, stručnjaci bliski Srpskoj naprednoj stranci, među kojima i ministar pravde Nenad Vujić.

Pomenuti tužioci su po svemu sudeći svoj posao radili nekompetentno za SNS, odnosno, nisu radili u interesu vladajuće garniture – Bjeloš zastupa optužnicu u postupku protiv „balkanskog kartela“ i vodi istragu koja se tiče zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, dok je Isailović postupao po krivičnim prijavama u kojima su protesti bili kvalifikovani kao krivično delo terorizam, ali je on našao da nema mesta terorizmu.

TOK takođe napušta i Aleksandar Barac koji je deo tima koji postupa u predmetu „Nadstrešnica“.

Jasmina Paunović, tužiteljka u penziji, navodi za Danas da je trenutna situacija u TOK-u, kada se govori o već postojećem manjku kadrova, a posebno sada kada se četvoro tužilaca vraćaju u svoja matična tužilaštva jer im nije izglasano upućivanje, po „Mrdićevim zakonima“, po pitanju njihovog daljeg rada vrlo otežano.

„Tačnije blokirano. Ovoj nezavidnoj situaciji doprineli su najviše ‘uzdržani’ glasovi, prilikom izglasavanja za upućivanje. Prigovarati na ‘nedostatak adekvatnih kriterijuma’ za upućivanje je izgovor i pravdanje u javnosti za ovako sraman čin. Zaista nije trenutak da se raspravlja o tehničkim uslovima, kada ovo tužilaštvo ‘gori'“, ukazuje Paunović.

Smatra da je takvo nametanje teme trebalo raspraviti pre pet godina, ili nakon „gašenja požara“ u radu ovog tužilaštva, jer se radi o vrlo kompleksnim predmetima, koje vode ovi tužioci.

„Ovakvo ‘miniranje’ rada TOK-a, pojedinih članova VST-a je svesno ugrozilo samostalnost u postupanju i otežalo dalji rad, doprinelo je devastiranju ove institucije. Sve ovo utiče i na urušavanje ugleda TOKa. Rad u predmetima, kao što su sprovođenje istrage u predmetu organizovanog kriminala – trgovine marihuane u količini preko pet tona u selu Konjuh, te sprovođenje daljeg istražnog postupka u predmetu pada nadstrešnice, nadalje, rad u predistrazi u predmetima međunarodnog terorizma, jeste posao koji iziskuje najviše vremena“, objašnjava.

Paunović dodaje da u taj posao spada prikupljanja dokaza, utvrđivanje relevantnih činjenica i upoznavanje tužioca sa svim tajnim komunikacijama, na relaciji sa policijom.

„Sve navedeno podrazumeva dobru obučenost postupajućeg tužioca i njegovu konspirativnost sa ostalim učesnicima. Izmena ovih postupajućih tužilaca je upravo kontrola ovih predmeta od strane režima. U tom smislu, ostaje nejasna ‘uzdržanost’ u glasanju, a što treba čitati, da je to glas ‘protiv’ principa utvrđivanja istine. Svi ovi predmeti su suštinski desetkovani i radiće ih neki drugi tužioci ‘miliji’ režimu, te se za njih sigurno neće tražiti jasno ‘utvrđeni kriterijumi’ za upućivanje“, ocenjuje Paunović.

Advokat Viktor Gostiljac smatra da je u pitanju očigledna stvar da se iz TOK-a eliminišu nepoželjni tužioci, oni koji su nepouzdani vlastima.

„Borba koja je nastala u tužilačkoj organizaciji je borba za očuvanje uticaja političkog faktora nad pravosuđem. Sve ovo nije ništa novo i osnovno pitanje koje se postavlja je kako se pravosuđe branilo od ovih pokušaja. U tom smislu vrlo sam nezadovoljan tom reakcijom“, ukazuje Gostiljac.

Ističe da se ona na početku činila kao snažna i izazvala je podršku advokature i ostalih segmenata društva ali se, u krajnoj liniji, pokazala kao slaba i nedosledna.

„Propuštena je velika prilika da se pravosuđe odbrani potpunom obustavom rada čime bi demonstrirali svoju moć i objektivno naterali vlast na odstupanje. Svoju moć ne koriste ni na način da koriste zakonska sredstva i procesuiraju one koji se oglušuju na tužilačke naredbe lii se ne pozivaju na saslušanje oni koji vrše nezakonit uticaj“, navodi.

Gostiljac kaže da mu se sada čini da je i advokatura i građanstvo iskorišćeno za običnu borbu za funkcije u tužilaštvu, te da je to jedan sraman ishod.

„To je posledica zarobljenog uma tužilaca i sudija koji ne mogu da izađu iz šinjela činovnika i postave nova pravila svakoj budućoj vlasti već se kreću omeđeni strahovima i privilegijama, ne mareći za opšti društveni trenutak i interes“, zaključuje Gostiljac.

Podsetimo, tužitelji Irena Bjeloš i Aleksandar Isailović oglasili su se nakon odluke VST-a za N1.

Bjeloš je istakla da promena obrađivača ili postupajućeg tužioca u ovako složenim predmetima, kao što su oni koje ona vodi, po pravilu predstavlja dodatni izazov i potencijalno može uticati na kontinuitet rada na predmetu.

„Zbog toga svaka promena u postupajućem timu može nositi određeni rizik za efikasnost i dinamiku postupka, jer je novom obrađivaču potrebno vreme da u potpunosti sagleda obim i složenost prikupljene dokumentacije i dokaza. Upravo iz tog razloga u praksi se nastoji da se u ovakvim predmetima obezbedi kontinuitet postupanja. Imajući to u vidu, smatram važnim da se u radu na predmetima organizovanog kriminala obezbede stabilni uslovi i profesionalni kontinuitet, kako bi istrage mogle da se vode temeljno, efikasno i bez nepotrebnih rizika po njihov konačni ishod i uz punu institucionalnu podršku“, poručila je Bjeloš.

Isailović je izjavio da ga ne iznenađuje način glasanja ministra pravde i istaknutog pravnika Simića na sednici VST-a, već da je razočaran načinom glasanja tužilaca Pavlovića i Milovanovića.

„Svojim dugogodišnjim radom u tužilaštvu, stekao sam među kolegama ugled savesnog, odgovornog i časnog tužioca, koji je osnovne postulate tužilačke profesije preneo mnogim mlađim kolegama. Siguran sam da je ovo poznato kolegama Pavloviću i Milovanoviću. Iz tog razloga i mene živo zanima, zbog čega su glasali na način kako su glasali, bez prethodne i jedne reči kritike. U svakom slučaju, cenim da će se vrlo brzo utvrditi zbog čega moja cenjena koleginica Irena Bjeloš i ja nismo upućeni u JTOK“, naveo je Isailović.