Ministar (ne)pravde u ulozi Mrdića

Njihovi predstavnici su tako i izabrani da ne znaju i neće drugačije, ukoliko se tako izjasni njihov vrhovnik, predsednik svega. VK je prvi put u potpunosti uvažila mišljenje domaće struke i profesije, a ne birokratizovanog Ministarstva pravde (MK) i njegovih satelita, koji su prethodnih godina uzurpirali ovu komunikaciju. Hitno Mišljenje ekspertskog tima VK je ovaj put bilo potpuno jasno i nedvosmisleno. Bez suvišnih alternativa i objašnjenja, pogodnih za izigravanje suštine.

Prvo je Visoki savet tužilaštva (VST), glasovima ministra pravde Vujića i nekoliko istaknutih pravnika i tužilaca, odbio da uopšte stavi na dnevni red ovo pitanje. Ubrzo su valjda shvatili koliko je to besmisleno. Onda su, na brzinu, posle prvomajskih praznika, promenili mišljenje, dozvolili ovu tačku dnevnog reda i verovatno na osnovu nekakvog dogovora – pretpostavljamo ministra pravde i sukobljenih frakcija tzv. lojalista i superlojalista – doneli kompromisnu, a u stvari problematičnu odluku.

Jasnu i jednostavnu preporuku – da se četvoro tužilaca koji su 30 dana po stupanju na snagu tzv. Mrdićevog Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom tužilaštvu, odstranjeni iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), odmah vrate u taj organ, a dok im istekne trogodišnji mandat upućivanja i sprovedu redovni izbori za ta mesta, oni i dalje sprovode na „originalan“, u stvari, Mrdićevski način.

Držeći se otvoreno izrečenog cilja poslanika SNS Mrdića, da je izmene pravosudnih zakona predložio da bi sprečio TOK uhapsi ili pritvori bilo kog funkcionera iz SNS, uključujući predsednika Republike, članovi VST su na brzinu i bez navođenja razloga, izglasali da se u TOK vrate kao upućeni samo dva od četiri neizabrana tužioca. Pri tome, (opet) zahvaljujući ministru pravde koje se svakodnevno dokazuje kao ministar nepravde, i „uzdržanim“ glasovima nekoliko izbornih članova VST, nisu izabrani da se vrate na rad u TOK tužiteljka Bjeloš i tužilac Barac koji su radili na najdelikatnijim predmetima „Konjuh“ i „Nadstrešnica“.

O tome da su, usput, valjda da bi imali novi „argument“ da pred Venecijanskom komisijom brane svoj postupak, u TOK uputili još tri nova tužilačka imena kojima će trebati mnogo vremena da se upute u složene predmete, a vreme za okončavanje rada na pomenutim predmetima, uz sve druge opstrukcije državnih organa, je već umnogome isteklo. Nemerljiva šteta je već učinjena, ovo je samo pokušaj njenog umanjenja, ali nekorektan.

Zabrinjava upornost kojom ministar pravde Vujić preuzima štafetu u „odbrani“ tzv. Mrdićevih zakona. On sad čini sve da sačuva „so soli“, radikalsko-naprednjački duh tih zakona. Oformio je „Radnu grupu za pripremu izmena i dopuna zakona iz oblasti pravosuđa“ i u nju kao prvog člana imenovao „dr Uglješu Mrdića“, ali i mnoge druge pojedince koji su se dokazivali u podršci ovim zakonima i pre nego što su u nedemokratskom i netransparentnom postupku isti doneti. Uz pomoć ovog tima, napravio je nekoliko verzija izmena i dopuna tzv. Mrdićevih zakona.

Poznato je da je od ukupno devet preporuka VK, samo jedno zakonsko rešenje ocenjeno pozitivno. Odnosi se na Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom tužilaštvu. Usvojeno je rešenje, da o upućivanju u drugo ili posebno JT odlučuje VST, umesto vrhovnog javnog tužioca. To rešenje je u javnoj raspravi o pravosudnim zakonima predlagala struka, čak ga je u svom mišljenju podržala i VK, ali ga MP i vladajuća politička većina izbacila iz konačnog teksta zakona, a sad ga predlažu i hvale se da su u nečemu u pravu. Razlog promene njihovog stava je što im je tada bila, a sada nije, po volji, ličnost Vrhovnog JT. U njihovoj monopolskoj režiji čak je i ova zakonska odredba povezana sa prelaznom odredbom da nakon 30 dana prestaje funkcija upućenim tužiocima, a na osnovu nedoslednih odluka VST, pretvorena u svoju suprotnost.

Dalje, VK je predložila da se o prigovoru na obavezno uputstvo odlučuje na nehijerarhijski način, koji je prethodno bio na snazi. U predlozima Radne grupe ne vidimo povratak starog rešenja, već da ne samo javni tužioci, nego i glavni javni tužioci mogu biti članovi u tri Komisije VST. NJen sastav, način rada (isključenje javnosti), pa čak i dužina mandata (3.god.) su suprotni prethodnim zakonskim rešenjima, a samim tim i preporuci VK.

Umesto da ukloni odredbu o prethodnoj saglasnosti ministarstva pravde u međunarodnoj tužilačkoj saradnji, u skladu sa preporukom, predlagači novela na Mrdićeve zakone se opredeljuju za obraćanje ministarstvu pravde „radi prethodnog davanja mišljenja“.

Principijelno onemogućavanje ponovnog izbora iste osobe za glavnog javnog tužioca je u novim predlozima izigrano dvostruko – kroz mogućnost da ista osoba bude izabrani glavni javni tužilac u drugom javnom tužilaštvu, kao i da ista osoba bude ponovno izabrana za šefa istog tužilaštva ako je ocenjena najvišom ocenom i ako ga u tom većinski podrži kolegijum javnog tužilaštva. Identično zakonsko rešenje se predlaže i u pogledu izmena odredbe o pravu na drugi mandat predsednika suda. Previđa se da je ograničenje mandata sugerisano zbog toga što ponavljanje mandata vodi mogućoj zloupotrebi, nevezano od toga da li su konkretne osobe dobro ili loše obavljale svoj posao.

Insistira se na privremenom upućivanju tužilaca u tužilaštva višeg ranga. VK je bila jasna da privremena upućivanja treba ograničiti na tužilačke pozicije istog nivoa, te da upućivanje ne može da se koristi radi neformalnog napredovanja. Očigledna je namera da se upućivanje koristi umesto izbora
.
Predlagači formiranje novog suda i tužilaštva odlažu sa jula ove na mart naredne godine, uz napomenu da će do kraja maja formirati Radnu grupu za analizu pitanja o celishodnosti formiranja Trećeg i Četvrtog suda i tužilaštva u Beogradu. Logično je da se odmah van snage stave ove odredbe i pristupi analizi i izradi sveobuhvatnog predloga Zakona o izmenama i dopunama zakona o područjima i sedištima sudova i tužilaštava za celu Srbiju.

Vujićeva Radna grupa predlaže da tužioca za visokotehnološki kriminal (VTK) na predlog glavnog JT u Beogradu (Nenad Stefanović) bira VST, ali i da se njegov mandat iz nepoznatih razloga skrati sa dosadašnjih šest na tri godine. Tu je i uslov da se posebna znanja tužioca za VTK stiču ili proveravaju isključivo na Pravosudnoj akademiji.

Nadamo se da će Venecijanska komisija ostati dosledna javno iznetom, nedvosmislenom i obrazloženom mišljenju i da neće podleći pritiscima i manipulacijama čelnika naše izvršno-političke vlasti. U suprotnom, Srbija neće dobiti novac iz evropskih fondova, niti se pomeriti u procesu evropskih integracija.

Ministar pravde, koji od početka iznosi neistinu da su Mrdićeve izmene zakona u skladu sa evropskim pravosudnim standardima, se ne osvrće na to što se javno najaktivnija zajednica sudija i tužilaca „Odbrana struke“, brojne organizacije civilnog društva okupljene u Radnoj grupu Nacionalnog konventa za EU, ali i Udruženje tužilaca i Društvo sudija Srbije, ogradili od učešća na improvizovanim „javnim slušanjima“ o nepostojećim alternativama Mrdićevim zakonima. On je 15. maja organizovao online sastanak sa ekspertima VK na kojima je učestvovao sa par najbližih saradnika.

Smatramo da bi ministar pravde, posle svega, trebao da podnese neopozivu ostavku. Da se svi tzv. Mrdićevi zakoni kao nereformski, koji ugrožavaju nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, odmah stave van snage, osim odredbe iz javnotužilačkog zakona da VST donosi odluke o upućivanju tužilaca.

Autor je sudija u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.