Foto: J. Č.Ministarstvo prosvete objavilo je izmenjeni Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, čiji je sastavni deo i reagovanje ustanova obrazovanja i vaspitanja u kriznim događajima.
Kako se navodi u tom dokumentu, u krizne događaje spadaju: prirodna smrt deteta/učenika; pokušaj ubistva i ubistvo deteta/učenika (u ustanovi ili van nje); pokušaj samoubistva učenika i samoubistvo (u ustanovi ili van nje); prirodna smrt, samoubistvo ili ubistvo zaposlenog u ustanovi; saobraćajna nezgoda u kojoj je povređeno ili nastradalo dete, odnosno učenik i/ili zaposleni u ustanovi; nestanak deteta/učenika, te masovno trovanje u prostoru ustanove.
U krizne događaje ubrojani su i dojava o podmetnutoj eksplozivnoj napravi u ustanovi ili terorističkom napadu i slično, zatim talačka kriza; nasilje većih razmera (masovne tuče, višestruka ubistva, teroristički napadi); tehničko-tehnološke opasnosti (eksplozija, izlivanje, isparavanje otrovnih materija i požar); prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi, požari…) i epidemija koja je obuhvatila teritoriju/opštinu na kojoj se nalazi ustanova.
Pravilnik predviđa obavezu svake ustanove da formira tim za krizne događaje u okviru tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao njegov obavezni deo.
„Tim za krizne događaje formira se u cilju efikasnog postupanja ustanove u kriznim događajima. Program postupanja ustanove u kriznim događajima izrađuje se kao obavezni i sastavni deo programa zaštite od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, a koji je sastavni deo školskog, odnosno predškolskog i programa vaspitnog rada u domovima učenika. Na osnovu programa izrađuje se plan rada tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, koji je sastavni deo godišnjeg plana rada ustanove“, navodi se u Pravilniku, koji je objavljen u Službenom glasniku.
Timom za krizne događaje rukovodi direktor, koji određuje broj članova i sastav tima u skladu sa specifičnostima ustanove (vrsta i veličina ustanove, organizacija rada i ostalo).
Obavezni članovi tima za krizne događaje su: kordinator tima za zaštitu, predstavnik roditelja, stručni saradnik i odgovorajući nastavnici, odnosno vaspitači i drugi zaposleni iz ustanove, a koji mogu biti i članovi tima za zaštitu.
Pravilnikom je detaljno razrađeno kako se u ustanovi postupa kada se desi krizni događaj.
Kada ustanova ima saznanje da se dogodio krizni događaj odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, aktivira se tim za krizne događaje, koji ima precizno utvrđene zadatke.
Tim prikuplja informacije o događaju (opis događaja, mesto i vreme kada se desio događaj), ko je sve pogođen kriznim događajem i kakva mu je pomoć potrebna, gde se nalazi i u kakvom je stanju, kao i o tome šta je već urađeno povodom toga u ustanovi.
U zavisnosti od vrste/oblika kriznog događaja, naredni korak podrazumeva hitno obaveštavanje policije, hitne pomoći, vatrogasne službe, kao i drugih eventualno potrebnih organa/službi.
Neophodno je da zaposleni u ustanovi postupaju u skladu sa planom postupanja u situacijama krize i u zavisnosti od vrste kriznog događaja, i u skladu sa planom evakuacije.
Obaveza Tima za krizne događaje je da blagovremeno informiše Ministarstvo prosvete, odnosno nadležnu školsku upravu o događaju, kao i preduzetim aktivnostima.
Na osnovu prikupljenih podataka, uz obavezu hitnog obaveštavanja spoljašnje mreže zaštite, ustanova vrši procenu da li može da postupa samostalno ili joj je potrebna pomoć i podrška predstavnika spoljašnje mreže zaštite, sa kojom izrađuje jedinstven plan delovanja, način rada i izveštavanja.
Ukoliko krizni događaj kao posledicu ima najmanje troje ili više povređenih ili nastradalih lica, direktor je u obavezi da odmah po saznanju obavestiti Ministarstvo prosvete kako bi se angažovao intersektorski mobilni tim za krizne situacije, koji je formiran u skladu sa Protokolom o postupanju prilikom suočavanja društva sa kriznim situacijama u okviru Radne grupe Vlade Srbije radi pružanja neophodne podrške.
Direktor ustanove imenuje osobe zadužene za pripremu zvaničnih informacija za roditelje, učenike, zaposlene i za medije.
Obaveštenja imaju svrhu kontinuiranog informisanja zaposlenih, roditelja i dece/učenika i medija o najnovijim, proverenim i tačnim informacijama do kojih je ustanova došla, radi planiranja odgovarajuće podrške i preduzimanja drugih potrebnih mera (suzbijanje glasina i širenja panike); upoznavanje sa mogućim teškoćama, rizicima, izazovima i načinima za njihovo prevazilaženje; upoznavanje sa načinima podrške.
Propisano je da Tim za krizne događaje prati reagovanja učenika, roditelja i zaposlenih, identifikuje kome je pomoć potrebna i u skladu sa tim organizuje pružanje psihosocijalne podrške.
Prilikom pružanja psihosocijalne podrške kao osnovna intervencija koristi se psihološka prva pomoć.
U zavisnosti od vrste, intenziteta i posledica kriznog događaja, tim procenjuje potrebu za uključivanjem predstavnika iz sistema zdravstvene zaštite u cilju pružanja psihosocijalne podrške i/ili uključivanje intersektorskog mobilnog tima za krizne situacije.
U Pravilniku se navodi i da način rada ustanove treva da bude prilagođen posledicama kriznog događaja, mogućnostima i potrebama dece/učenika i zaposlenih u pogledu realizacije svih školskih aktivnosti neposredno nakon kriznog događaja.
Nakon kriznog događaja, nephodno je da ustanova preduzima aktivnosti koje će voditi stabilizaciji stanja u ustanovi – postepeni povratak ustanove na redovan način rada koji je bio uspostavljen pre kriznog događaja uz kontinuirano praćenje ponašanja dece/učenika i zaposlenih u cilju procene efekata podrške i preduzimanja daljih mera.
Ustanova prati realizaciju plana i u zavisnosti od toka smirivanja kriznog događaja, revidira plan, nadopunjuje ga i koriguje.
U slučaju kriznih događaja sa smrtnim ishodom, tim učestvuje u organizaciji i planiranju adekvatnih komemorativnih aktivnosti, piše, između ostalog u Pravilniku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
