Laslo Puškaš: Reforme zdravstva kroz stručno usmerenje

Vidljive rezultate moguće je postići samo ukoliko na reorganizaciji sistema radi tim stručnih ljudi koji poznaju materiju. Naravno, neophodno je i dobro upoznavanje stvarnog stanja na terenu, kaže za Danas prof. dr Laslo Puškaš, šef katedre Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

– Analitičku i ekspertsku bazu za funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije predstavlja republički Institut za javno zdravlje Batut, čija uloga i jeste kontrola i evaluacija rada zdravstva, kao i priprema različitih strateških dokumenata koji su od krucijalne važnosti za kvalitet rada u zdravstvu. Zato bi država i resorno ministarstavo, u saradnji sa Institutom, trebalo da utvrde glavne smernice i planove razvoja zdravstvenog sistema Srbije za desetogodišnji period. Suština je sastaviti tim od ljudi koji znaju svoj posao, koji znaju šta treba uraditi i koji su zainteresovani da doprinesu rešavanju ključnih problema, a takvih ljudi nama ne nedostaje. Sistemski se ne može postići nikakav napredak ako se samo bavimo tabelama a ne znamo kako zaista stvari funkcionišu na terenu, tj. u zdravstvenim institucijama – kaže prof. Puškaš.

Iako kaže da funkcionisanje više od dve trećine zdravstva zavisi od finansija, Puškaš smatra da novca ima, a da se boljom preraspodelom može rešiti veliki deo problema.

– Mnogi segmenti gde se novac ulaže su nekritički, a on bi bio potrebniji i bolje upotrebljen na drugoj strani. Potrebno je da bude pravilno i ciljano usmeren. Primera radi, za neke bolesti izdvajaju se velike sume novca, a 10 do 20 procenata odlazi na finansiranje odlazaka lekara u inostranstvo, na kongrese, finansiranje kliničkih studija i primenu novih preventivnih i terapeutskih pristupa toj bolesti od strane određene zainteresovane farmaceutske kuće. Kongresi su ipak većinom promotivnog tipa i ne mogu da se zamene usavršavanjem mladih kadrova ili osavremenjivanjem dijagnostičko-terapeutskih jedinica. Dakle, za svaku bolest i njene komplikacije mora da postoji strategija razvoja u okviru zdravstva Srbije, a ne izolovano i bez kontrole države. Na poziciji ministra zdravlja bi trebalo da bude neko malo hrabriji, koji će povući neke neophodne ali bolne ili nepopularne poteze – kaže Puškaš i dodaje da „još uvek najbolje finansijski prolaze grane zdravstva koje se tiču kardiologije, stentova, i tu odlaze velika sredstva, jer političari najčešće stradaju od srca“.

Privatni sektor, s druge strane, trebalo bi podstaći u onom domenu gde se intervencije dugo čekaju, kod operacije koje su deficitarnei, i gde nema dovoljno kadra koji može da ih izvede. Ipak, samo gde to nije preterano skupo, naglašava Puškaš.

Još jedan problem sa kojim se susreće zdravstvo u Srbiji jeste takozvano „starenje medicine“.

– Mladi ljudi koji dolaze da studiraju medicinu ujedno i odlaze iz zemlje, i stvara se jaz gde nema srednjeg generacijskog kadra. Iako Medicinski fakultet u Beogradu ima vrhunske studente, na Institutu nam nedostaju asistenti. A postoje precizni uslovi za napredovanje, jer ti mladi ljudi treba da budu zaista dobro pripremljeni za nauku – kaže Puškaš.

On dodaje da Institut sada ima četiri laboratorije koje imaju svoje doktorande, koji održavaju potencijal tih laboratorija, a veze koje su ostale sa svetom omogućavaju da se podiže njihov nivo.

– Naši ljudi su izuzetni, ako neko uspe da ih dobije, da ih zapazi i vrati u našu zemlju – kaže Puškaš i dodaje da su intervencije koje se rade na Medicinskom fakultetu, u Kliničkom centru, Urgentnom centru i drugim našim velikim klinikama, izuzetno kvalitetne.

I dok s jedne strane mladi mozgovi odlaze u zapadne zemlje, a retki se vraćaju, u pojedinim segmentima zdravstva ipak ima viška zaposlenih.

– To je posledica nekritičkog zapošljavanja, zbog večite veće sigurnosti posla u javnom sektoru, što nije slučaj samo u zdravstvu. Kao predsednik Upravnog odbora upoznat sam sa radom psihijatrijske klinike „Dr Laza Lazarević“. Tamo je trenutno viška pet zaposlenih, dok je lekara manjak. Za njih bi trebalo da bude mesta, ali je problem što država propisuje da kada jedan zaposleni ode u penziju, to mesto se gubi – napominje Puškaš.

Inovativne terapije

Nezavidnu poziciju među zemljama regiona Srbija zauzima po dostupnosti inovativnih terapija, odnosno uključivanju lekova nove generacije na pozitivnu listu. „Čak 80 odsto pacijenata se leči tradicionalnim lekovima od pre 40 godina. To je opet pitanje budžeta. Treba videti da li kupujemo 10 odsto skuplji lek da bi to neko naplatio. To su igre bez granica i do sada nisam primetio da ima napretka na tom polju. Takođe, treba iskoristiti otvaranje poglavlja 23, koje će nam omogućiti finansiranje iz pristupnih fondova, odakle bi zdravstvo moglo da obezbedi dosta novca“, ističe dr Puškaš.