Lemi otišao u rokenrol večnost

Lemi je bio jedna od najmarkantnijih figura u istoriji rokenrola. Poslednjih godina imao je problema sa zdravljem – 2013. mu je otkriven hematom, ugrađen mu je pejsmejker, zbog čega je nekoliko turneja bilo otkazano. No i pored toga nije pokazivao znake da je blizu penzije, a ni da ga napušta smisao za humor: sredinom godine je rekao da prelazi sa viskija na votku zbog zdravlja. I dalje je svirao, a ove godinu su Motörhead objavili album „Bad Magic“ i to samo par meseci nakon što su letos održali koncert na novosadskom Exit festivalu.

U poslednje vreme grupa je dvaput prekidala koncerte, u Solt Lejk Sitiju i Ostinu, zbog njegovog otežanog disanja. Lemi je poslednji put spustio ruke sa svoje „rickenbacker“ bas-gitare i rekao publici: „Ne mogu“. I tokom nastupa na Exitu bilo je jasno da Kilmister teško peva, još teže se kreće po bini, ali je pokazao da je rokenrol čudo iz kog niko ne ide u penziju, već direktno u večnost.

Motörhead je bio jedan jedan od retkih bendova koji je u periodu osamdesetih u bivšoj Jugoslaviji održavao koncerte čim bi objavili novi album. To je svakako igralo veliku ulogu u stvaranju kultnog statusa benda na prostorima od Triglava do Đevđelije.

– Mi smo uvek odlazili tamo gde su nas ljudi želeli čuti i gde smo se osećali dobro, Jugoslavija je bila jedna od tih zemalja. Na našim koncertima nikad nije bilo nacija i politike, samo čisti rock and roll – rekao je u jednom intervjuu.

Kada je pre trinaest godina sa Motörheadom svirao na beogradskom Tašu, rekao je: „Neke moje pesme posvećujem političarima. To je način da im kažem da su kreteni. Vi u Srbiji to bolje znate od mene“.

Zašto je voleo Srbiju? Pa moguće i zbog toga što bi srpskim novinarima koji su mu na dar donosili lozovaču znao da kaže: „Loza! Je l' to ono što sipaju u avione kad nema kerozina“. A možda je u pitanju i još jedna zajednička sklonost ka sitnim porocima – Lemi je 2002. pred novinarima otkazao konferenciju za štampu zato što u prostorijama Britanskog saveta u Beogradu – nije dozvoljeno pušenje.

Pre 26 godina, u ljubljanskom Tivoliju, na drugom od dva koncerta, Lemi je bukvalno ranjen u ruku, valjda u sklopu najave svega onoga što će se kasnije dešavati sa bivšom Jugom, zbog čega je otkazana cela turneja, iako je bend te večeri odsvirao kompletnu set-listu. Predvođeni, naravno, ranjenim Kilmisterom.

Veća grupa ljubitelja zvanično „najbučnijeg benda na svetu“ iz Srbije (uključujući i potpisnika ovog teksta), te godine, pred rat, stigla je u kišovitu Ljubljanu, gde su nam policajci na ulicama dobacivali: „Što ne idete kod Slobodana Miloševića?“ Dva dana zaredom, 27. i 28. aprila 1989. u Hali „Tivoli“ svirao je Motörhead, a ta godina bila je inače zanimljiva. Kako je to jednom opisao hrvatski kolumnista Boris Dežulović: „Tih godina, naime, u Ljubljanu su stizale najveće svjetske zvijezde, od Weather Report i Yoko Ono do Jamesa Browna i Boa Didleya, od UK Subs i Sonic Youth do Nicka Cavea i Mission. Rokeri iz cijele Jugoslavije hodočastili su u hali Tivoli koncerte Motörheada i Black Sabbath, a novovalci su u Ljubljani čekali Spandau Ballet. I svi bi prešli Alpe, odsvirali sat-dva i bježali iz Jugoslavije, u širokom luku zaobilazeći već i pola sata udaljenu Hrvatsku. Moji autistični prijatelji, posvećeni muzici i cijepljeni od stvarnosti otprilike poput današnjih fanatika video-igrica, nisu shvaćali što se događa izvan hale Tivoli…“

Elem, na drugom koncertu u Tivoliju te godine sve je bilo pod kontrolom – Lemi je izašao, pozdravio Jugoslaviju, rekao neizbežno „We are Motörhead, We are Rock'n'Roll“. Koncert su otvorili sa „Built for speed“, ali su nedugo zatim otišli sa bine. Niko nije znao o čemu se radi. Kad, posle nekog vremena urlanja cele hale, Lemi se pojavljuje sam na bini, podigne levu ruku i svojim promuklim gasom upita: „Do you think this is interesting?!“ I dalje niko nije znao šta se dešava, rokeri iz cele SFRJ mislili su da je to u sklopu programa, dok Lemi nije počeo da proziva grupu pankera i skinsa ispred bine. Pa odmah zatim krenuo preko ograde da se bije s njima, ali su ga roudiji vratili nazad. Kovanica od pet SFRJ dinara probušena sa pričvršćenim žiletom pogodila je Lemija u ruku i napravila mu veliku posekotinu, oštetivši ligamente. Bacio je neki pijani iz prvog reda. Počela je tuča, žestoka, cela hala protiv ljubljanskih pankera i skinsa. Posle pola sata pauze, urlanja ''Motörhead, Motörhead“, Lemi i bend se vraćaju na binu, njemu zavoj oko ruke, ali nastavljaju da praše ko da ništa nije bilo… Iako je Lemi na svake dve pesme išao u bekstejdž da mu promene zavoj. Sutradan su otkazali evropsku turneju dok se ne oporave od Jugoslavije.

Kada je tokom svirke na Tašmajdanu (2002) neko bacio staklenu flašu na binu, pa se bend opet povukao sa scene, Lemi se vratio i podsetio okupljene da ga je neki „majmun“ gađao žiletom onomad u Tivoliju.

Lemi je inače prvi rok muzičar koga je zvanično primio Josip Broz Tito kao člana grupe The Rockin' Vickers.

– Izvrsno se sećam tog događaja. Svirali smo sa vojnim orkestrom, a nakon toga nas je Tito pozvao na večeru na kojoj nismo razmenili nijednu reč. Sećam se da su nas po protokolu smestili na suprotnu stranu stola. Nismo mu prilazili, kao što ni on nije prilazio nama – rekao je Lemi.

Bio je prepoznatljiv po dugim zaliscima, bradavicama na licu, crnom šeširu i crnoj odeći. Dok je pevao na pozornici karakterističnim hrapavim glasom, uvek je imao neuobičajeno visoko postavljen mikrofon, zbog čega je gledao uvis, što mu je, govorio je, onemogućavalo da vidi koliko ih malo ljudi sluša.

Jedna od najpoznatijih pesama „Ace of Spades“ iz 1980. godine smatra se himnom rokenrola. Njen stih kaže: „I don't wanna live forever“.

D. Petrović

Antihrist rođen na Badnji dan

Jan Lemi Kilmister rođen je 24. decembra 1945. u engleskom Stafordširu, okrugu poznatom po čuvenoj rasi pasa. Otac je rano napustio majku. Najranije Lemijevo sećanje bilo je: „Penjem se po dečijoj ogradici i urlam. Mora da je to bila prva proba.“

Uvek su ga pitali kakav mu je odnos prema datumu rođenja. Antihrist rokenrola, pevajuće čudovište – a rođen baš na Badnji dan. Kada bi čuje to pitanje, Lemi bi slegnuo ramenima i odgovorio lakonski: „To je dan pre Božića. Božić počinje 25, i tada se slavi Isusov rođendan.“

Ogroman uticaj

Lemijev uticaj na muziku bio je ogroman.“Bomber“ važi za kamen temeljac treš-metala, posebno brze verzije hevi metala. Bubnjar Metalike Lars Ulrih osnovao je svojevremeno prvi klub fanova Motörheada u Sjedinjenim Državama. Kada je i Metalika postala slavna, često su svirali zajedno. Lemi nije voleo da Motörhead nazivaju očevima hevi metala: „Nikada nismo bili metalci. Mi smo rokenrol bend.“

Reakcije na Tviteru

Vidimo se na drugoj strani

Ozi Ozborn: Danas sam izgubio Lemija, jednog od svojih najboljih prijatelja. Nedostajaće nam. Bio je ratnik i legenda. Vidimo se na drugoj strani.

Metalika: Lemi, ti si jedan od osnovnih razloga što ovaj bend postoji. Zahvalni smo ti večno na inspiraciji. Počivaj u miru.

Niki Siks: Nedostajaće mi druže razgovori s tobom. Ti si moj stub dostojanstva.

Ice T: „You win some, you lose some, It's all the same to me…..“ RIP Lemmy!