Mi bismo prvenstvo, ali pod našim uslovima

Dve godine kasnije nije sasvim sigurno da će biti tako. Verovatno zbog toga što Evropa najčešće ne razume ovdašnje „hoću-neću“. Ni sistem funkcionisanja poznat kao „minut do 12“. Ni mantru „nema problema“, kada ih ima najviše. Nije joj sasvim jasna ni ovdašnja mudrost, po kojoj je krivica uvek kod komšije, kome bi, uzgred, baš mogla i da crkne krava. Evropski standardi ne podrazumevaju sistemski javašluk, niti kašnjenja, predomišljanja, prepucavanja, fore i fazone. Tamo, ni u sportu ni van njega, nije poželjno ponašanje iz našeg džingla: Mi bismo u Evropsku uniju, ali pod našim uslovima.

Sigurna gradnja, pa sigurno odustajanje

Nišu je oduzeto pravo na organizovanje Evropskog prvenstva u rukometu jer nije ni počeo da gradi sportsku dvoranu Car Konstantin koja će ispunjavati sve kriterijume Evropske rukometne federacije (EHF). Ovo je saopšteno iz Rukometnog saveza Srbije (RSS), uz upozorenje da zbog niške neozbiljnosti postoji mogućnost, doduše mala, da ni Srbija ne bude domaćin tog šampionata. Niški čelnici su, pak, uzvratili da Organizacioni odbor Evropskog prvenstva nije doneo formalnu odluku da tom gradu oduzme domaćinstvo. Niš će sigurno biti jedan od domaćina, ali se takmičenja neće održavati u novoj dvorani, koja se neće graditi, već u sportskoj hali Čair, izgrađenoj pre 36 godina, koja će biti rekonstruisana u skladu sa svim standardima EHF, „garantovali“ su sa lokala prošle sedmice.

A do pre samo nedelju dana sve je izgledalo bitno drugačije. Duže od godinu dana gradski čelnici najavljivali su gradnju sportske dvorane Car Konstantin, koju su koristili i kao jedan od aduta za 2013, kada će svet obeležiti 1700 godina Milanskog edikta, a Niš „imati jednu od najvažnijih uloga“. Decembra prošle godine u Direkciji za izgradnju grada saopšteno je da će na proleće ove godine započeti gradnja te „multifunkcionalne arene“, nazvane i Niška arena, koja će služiti za održavanje velikih sportskih i koncertnih manifestacija. Tada je rečeno da će ona imati 9.600 mesta, poslovni prostor, restorane i fontanu koja će u zimskim mesecima biti pretvorena u klizalište. Kako je saopšteno, u Arenu će biti uloženo 600 miliona, od čega će grad izdvojiti 150 miliona dinara.

Izvršni direktor Direkcije Branislav Jovanović juna ove godine potvrdio je gradnju, ali je kazao da će nova hala biti manjeg kapaciteta, sa oko 6.000 mesta. Mesec dana kasnije i gradonačelnik Niša Miloš Simonović rekao je isto, osim što je pomenuo 5.000 mesta. Najavio je da će gradnja krenuti krajem avgusta, da odlaganje „ne dolazi u obzir“ i da će Vlada doneti uredbu kojom će se opredeliti sredstva. Simonovićev kabinet u avgustu je i zvanično saopštio da je Gradsko veće donelo odluku o izgradnji te hale, koja bi „trebalo da košta 12 miliona dinara“, od kojih će polovinu obezbediti Vlada, a polovinu grad. Identičnu odluku nešto kasnije usvojila je i Skupština grada. U septembru se oglasio generalni sekretar RSS Božidar Đurković, koji je rekao da je od gradonačelnika Simonovića „dobio uveravanja da će radovi početi u oktobru, a nova hala biti stavljena pod krov do kraja decembra“.

Đurković je već tada upozorio da Niš može ostati bez dela organizacije Evropskog prvenstva ukoliko na vreme ne izgradi novu halu. Postojeća hala Čair neće moći da ispuni stroge evropske kriterijume ni nakon rekonstrukcije. Naveo je da postoji 36 stavki EHF koje moraju da budu ispunjene, a da hala Čair ne može ni posle rekonstrukcije da ispuni osnovni – najmanje 5.000 umesto sadašnjih 3.700 mesta, kao i veću površinu terena, odgovarajući VIP prostor, Medija centar, parkirališta za autobuse, poseban ulaz i prostor za igrače. U isto vreme i gradski većnik zadužen za sport Miodrag Radović „utešno“ je poručio da je „grad završio svoj deo posla oko nove hale i da čeka sednicu Vlade na kojoj će projekat biti prihvaćen“. Samo nekoliko dana kasnije sa više adresa stigla je vest da se nova arena neće graditi. Najpre „verovatno“, potom i sigurno.

Svi su krivi i niko nije kriv

Predsednik RSS Velimir Marjanović krivicu vidi isključivo u Nišu, koji „posle dve godine nije ni mrdnuo s mesta“ iako je za novu halu, pored ostalog, „dobijena moralna i finansijska podrška značajnih državnih činilaca“. On „ne razume odluku čelnika Niša“ da započnu rekonstrukciju hale Čair, ali i fudbalskog stadiona na Čairu, što će „koštati kao izgradnja pola nove dvorane“. Smatra da su to „bačene pare“ jer su dve inspekcije EHF utvrdile da hala Čair ni nakon rekonstrukcije ne može da zadovolji kriterijume te organizacije. Generalni sekretar RSS Đurković dodaje da ovaj savez ne može da snosi bilo kakvu odgovornost za nastali problem jer EHF diktira uslove, a RSS „ne može da gradi infrastrukturu“.

Državni sekretar Ministarstva sporta i član Organizacionog odbora Evropskog prvenstva Slaviša Zlatanović još je konkretniji. On kaže da je EHF „zapretio Srbiji da će joj oduzeti kompletni šampionat“ zbog, kako je kazao, neozbiljnosti ljudi iz Niša. Prema njegovim rečima, Nišu su „bile potrebne dve godine samo da uradi projekat za novu halu, koji je završen tek pre dva meseca“. Ministarstvo sporta obezbedilo je inicijalna sredstva za halu još prošle godine, ali ih je Niš izgubio jer nije počeo gradnju. I ove 2010. čeka ga novac, ali očigledno opet nije spreman, kaže.

Gradonačelnik Niša, Miloš Simonović (DS), međutim, tvrdi da je od gradnje nove hale odustala Vlada jer „Srbija ima druge prioritete od ulaganja u sportsku infrastrukturu“. On priznaje da se Niš složio sa odustajanjem, pošto ne može sam da izgradi dvoranu čija je prvobitna vrednost procenjena na čak 20 miliona evra. Takvi objekti se svuda grade uz podršku države, kaže. Pri tom tvrdi da gradska vlast ni na koji način „nije odgovorna“ za (ne)izgradnju, jer je obezbedila skupštinsku odluku, lokaciju i projekat, sa kojim je aplicirala kod Ministarstva za prostorno planiranje, pošto bi dvoranu trebalo da finansiraju Vlada i grad. Niš je obezbedio i potrebna sredstva, koja su, prema odlukama iz Beograda, najpre iznosila 20, pa 30, pa 50 odsto vrednosti nove hale, podseća.

– Neprihvatljivo je da neko pokušava da prebaci odgovornost na Niš. RSS, sa kojima smo inače u dobrim odnosima, sam je kod EHF insistirao na gradnji nove hale a da pri tom nije imao garancije Vlade Srbije da će ona biti izgrađena. Takođe, Niš je već započeo rekonstrukciju postojeće hale Čair, kojom će biti zadovoljeni svi međunarodni zahtevi za nesmetano održavanje kvalifikacionih utakmica Evropskog prvenstva. To se posebno odnosi na dimenzije spornog borilišta, proširenje kapaciteta dvorane, formiranje VIP lože, pres centra, ventilaciju i klimatizaciju, kao i sve druge uslove. I sve druge hale u Beogradu i Novom Sadu, izuzev Beogradske arene, moraće da budu rekonstruisane jer ne zadovoljavaju međunarodne zahteve. Ne znam zašto bi bila problem samo rekonstrukcija hale Čair – kaže Simonović.

Gradonačelnik Niša smatra da bi o problemu finansiranja nove hale „trebalo pitati RSS i Ministarstvu sporta“ koji su suorganizatori Evropskog prvenstva. Branislav Jovanović, koji je i lider G17 plus u Nišu, međutim, smatra da ne treba prozivati Ministarstvo sporta (kojim rukovodi G17 plus, p.a.), jer je izdvojilo inicijalna sredstva za novu halu i „čini sve“ da je Niš dobije. On smatra da odgovornost snosi Ministarstvo za prostorno planiranje (kojim upravlja DS, p.a.), koje nije predložilo Vladi projekat nove niške hale kako bi ga ona odobrila. Odgovornost je, kaže, i na niškim demokratama, koje u priču o novoj hali „nisu ušle iskreno“. On najavljuje i mogućnost da lično pozove građane Niša na protest protiv dela Vlade zbog „blokade“ izgradnje dvorane. Već je dobio podršku oko 3.000 ljudi na društvenoj mreži Fejsbuk, gde je formirana grupa koja se zajedno sa njim zalaže za novu halu.

Skandal sa ozbiljnim posledicama

Niška opozicija, pak, veruje da zbog ovakvog razvoja događaja svi gradski oci, sa gradonačelnikom na čelu, treba da podnesu ostavku, tim pre što je „postalo jasno“ da DS i G17 plus više nisu politički saveznici. Na poslednjoj sednici Skupštine grada, održanoj krajem prošle sedmice, opozicioni odbornici su ocenili da je odustajanje od gradnje Niške arene, kao i opasnost da Niš, pa i Srbija izgube Evropsko prvenstvo skandal sa ozbiljnim posledicama.

– Sram vas bilo – poručio je gradskoj vlasti funkcioner LDP i odbornik Srđan Pešić. – Ovo je bruka, a Niš ostaje grad propuštenih šansi. Dve godine nas zamajavate, petljate, muvate, i sada kažete da ništa ne zavisi od vas. A od koga je zavisilo u prethodne dve godine? I koga ste mislili da prevarite, možda Evropsku rukometnu federaciju? Zbog vas ćemo, pored ostalog, propustiti šansu da se u Nišu održi najveći sportski događaj u poslednjih 50 godina, koji bi nam obezbedio dolazak više hiljada navijača iz cele Evrope. Mislite da će nam posle ovoga Evropa rado ponuditi organizaciju bilo koje sportske manifestacije?

Evropsko prvenstvo u rukometu trebalo bi da se održi od 13. do 29. januara 2012. Do tada će sve biti jasno, mada se i sada mnogo toga naslućuje.

Zašto?

– Svejedno mi je da li će se graditi sportska hala u Nišu. Zašto? Lakše je praviti vašarište nego se ozbiljno zagledati u društvo koje je rastočeno pseudotranzicijom, korupcijom, kriminalom, nasiljem, patologijom, proizašlim iz političkog podzemlja. Sport me ne interesuje još od kada je postao mesto mutnih finansijsko-političkih radnji. Tako je, nažalost, i u Evropi, ali ne toliko brutalno i sirovo kao u Srbiji. U Evropi se nose sa svojim huliganima sa ulica, iz klupskih uprava i iz politike, i to daje promenljive rezultate. Ne pamtim da se tamo desilo navijačko ubistvo s umišljajem, kao u Srbiji. Ne pamtim ni da su navijači u Evropi u novije vreme respektabilni politički akter. Ne pamtim, takođe, da u upravama evropskih sportskih klubova sede tipovi sa tovarima neaktiviranih krivičnih prijava – kaže sociolog kulture Đokica Jovanović, inače profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu koji živi u Nišu.

– Dakle, evropski standardi u sportu, kao i u svemu ostalom, i te kako postoje. Evropski standard je, recimo, i visok stepen društvene solidarnosti, koji se izražava i kroz štrajkove. Građani prepoznaju slojeve i njihove političke izvršioce koji im zavlače ruku u džep. Prepoznaju da je „svetska ekonomska kriza“, u stvari, novi način privatizovanja društvenog bogatstva u okviru nekontrolisane neoliberalne države. Standard je i odgovorna ekonomska politika. Standard je i ozbiljna briga o razvoju nauke. Standard je i iskorenjena nepismenost (koja u Srbiji raste). Standard je i organizovana briga o kulturi. Za razliku od evropskih muzeja, beogradski muzej je godinama zatvoren. Ali su zato širom otvorene egzitovsko-gučansko-pinkovske kapije komercijalizovane pučke zabave. Svaki dan se održava neka kupusijada, kobasicijada, buregdžijada, roštiljijada… Neka blesijada koju lokalni političari i palanački „turističko-kulturni radnici“ nazivaju „tradicionalnom kulturnom manifestacijom“. Za hiljadu i jedan filmski festival i za stotine književnih nagrada se očas posla nađe novac, ali ga, zato, nema kada treba podržati filmske stvaraoce i književnike. Konačno, šta je muka u Srbiji? Prosto, ovde živi mnogo više podanika nego građana – kaže Jovanović.