sednica Vlade SrbijeMesto: Beograd Datum: Tue Aug 30 13:08:22 CEST 2022 Dogadjaj: POLITIKA - sednica Vlade Srbije Fotoreporter: Slobodan Miljevic Izvor: FoNet/Vlada Srbije Slobodan Miljević

Institucije država regiona – Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine nisu otvorene kada građani žele da dođu do informacija i podataka sa kojim bi mogli da izvrše njenu kontrolu, pokazalo je regionalno istraživanje “Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu“, koje su sprovele nekoliko nevladinih organizacija.

Ovaj regionalni indeks otvorenosti meri otvorenost institucija izvršne vlasti prema građanima i društvu po osnovu četiri dimenzije – transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, ali i koliko se objavljuju i koriste otvoreni podaci.

Kroz oko 40 do 100 indikatora merila se i analizirala otvorenost 232 institucije izvršne vlasti u zemljama regiona.

Primetno je da institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što javnosti čine dostupnim osnovne informacije, kao što su nadležnost institucije, imena najviših javnih funkcionera i kontakt podatke. Međutim, građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu ovih institucija.

Takođe, istraživanje je pokazalo i da otvoreno i transparentno delovanje institucija postoji samo na pojedinačnom nivou i da nije reč o utvrđenim i dugoročnim praksama ponašanja, odnosno da su retki primeri onih institucija koje su na snažnim osnovama postavile pravila i procedure javnog delovanja.

„Posebno zabrinjavajuće je što na nivo otvorenosti utiču personalne promene na nivou institucije, a ne programi i politike jedne države“, navodi se u istraživanju.

Podaci pokazuju da je u 2021. godini najbolje rezultate ostvarila Vlada Severne Makedonije (82,71 odsto), sledi Veće ministara BiH (75,54 odsto), potom Vlada Crne Gore (58,16 odsto) i Vlada Republike Srbije (45,43 posto).

Vlada FBiH ispunjava 38,17 posto indikatora otvorenosti, Vlada Republike Srpske 35,85 odsto, Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine 30,49 odsto.

Kada je reč o ministarstvima, najbolje rezultate u proseku ostvaruju ministarstva Severne Makedonije sa 58,56 odsto ispunjenosti indikatora otvorenosti, a slede ministarstva u Crnoj Gori – 48,17 posto, Srbiji 46,82 odsto, BiH 38,5 posto.

Najslabiji rezultati zabeleženi su kod organa državne uprave – Severne Makedonije 41,54 odsto, Crne Gore 40,82 posto, BiH 40,49 posto i na kraju Srbije 31,20 odsto.

Ukupan indeks otvorenosti organa izvršne vlasti Republike Srbije za 2021. godinu iznosi 38,66 odsto (dobijen računanjem aritmetičke sredine indeksa vlada, ministarstava i organa uprave).

Kako se zaključuje u istraživanju, „imajući u vidu da je otvorenost vlasti jedno od ključnih pitanja reforme javne uprave i procesa evropskih integracija kojima Srbija teži, jasno je da se ovom problemu ne posvećuje dovoljna pažnja“.

Ministarstva na teritoriji sve četiri države nemaju ujednačenu praksu i definisane standarde kada se radi o pružanju informacija o učestalosti proglašavanja dokumenata tajnim.

U većini slučaja izvršna vlast se upravo poziva na tajnost podataka da bi onemogućila građanima da dođu do njih, ali i samim tim onemogućava kontrolu samog načina klasifikovanja tih podataka.

Ono što je zajedničko zakonima Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i BiH je da u svakom pojedinačnom slučaju organ javne vlasti, ukoliko mu je zatražena informacija koja nosi oznaku tajnosti, treba da preispita odluku o proglašavanju dokumenta tajnim i da razmotri da li je pretežniji interes javnosti da zna u odnosu na takvu njegovu kategorizaciju.

Sledeća prepreka se u stvari nalazi u zakonskim mehanizmima koji su od početka uspostavljeni kao vid obaveze izvršne vlasti da bude otvorena prema njima.

Tokom istraživanja upućeni su zahtevi za pristup informacijama svim ministarstvima u regionu, i u samo 9,5 odsto slučajeva dobijen je odgovor.

Ovo znači da se mehanizmi za otvorenost vlasti, na regionalnom nivou, takoreći opet koriste tako da se njene institucije i organi „zatvore“ i čak i na taj način onemoguće građani da steknu uvid u podatke koji bi na jasan način mogli da pokažu da li ta grana vlasti, samim tim i to konkretno ministarstvo sa svojim službenicima, radi u interesu građana.

Sporna pitanja i problemi se godinama unazad najviše javljaju kada se traže informacije koje se tiču finansijske transparentnosti – objavljivanje osnovnih informacija o godišnjem budžetu i planovima javnih nabavki. Još više kada su u pitanju objavljivanje izveštaja o utrošenim sredstvima – npr. skoro dve trećine ministarstava iz regiona ne objavljuje završne račune.

„Pitanja upravljanja sredstvima iz budžetske rezerve i socijalnim davanjima su i dalje pod velom tajni u zemljama regiona. Brojne institucije, takođe, ne predstavljaju javnosti svoje godišnje planove rada, niti daju izveštaje o tome šta su uradile u toku godine. Samo nešto više od trećine institucija u regionu (37 odsto) je objavilo na svojoj internet stranici godišnji program rada za 2021. godinu, kao i izveštaje o radu (35,3 odsto)“, navela je Milica Tošić iz Partnera za demokratske promene Srbija.

Dakle, dvojako blokiranje transparentnosti izvršne vlasti putem neproverljivih tj. arbitrarnih oznaka tajnosti koje se nakon toga ne mogu ni posredno preispitati korišćenjem zahteva za pristupanje informacijama od javnog značaja stvara „vrzino kolo“ iz koje građani i institucije ne mogu da izađu i samo produbljuju nepoverenje građana da izvršna vlast radi, troši i kadrira u njihovom, a ne u svom interesu.

Istraživanje su od januara do kraja aprila ove godine sproveli Centar za demokratsku tranziciju (CDT) iz Crne Gore, Metamorfozis fondacija iz Severne Makedonije, Partneri za demokratske promene Srbija i Udruženje građana Zašto ne? iz BiH.

Preporuke

Poseban akcenat je potrebno staviti na unapređenje finansijske transparentnosti, odnosno na objavljivanje finansijskih planova, aktuelnih budžeta i završnih računa.

Takođe, neophodno je da i republička i pokrajinska vlada počnu ažurno da objavljuju agende svojih sednica, zapisnike i transkripte, kako bi omogućili građanima da prate i učestvuju u procesima donošenja najviših državnih odluka i generalno steknu uvid u kompetencije javnih funkcionera, navodi se u zaključcima istraživanja.

Dodaje se da su pomenute NVO više puta pozivali vlade zemalja regiona da rade na izradi strategija i pravilnika otvorenosti izvršne vlasti, ali i da se aktivnije uključe u međunarodne inicijative koje imaju za cilj promociju dobrog upravljanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.