U pravu su bili oni sindikati koji su tvrdili da je 1. septembar loš dan za štrajk. Protest Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije nikoga nije previše uzbudio, jer ne samo da je trajao jedan dan, već je izabran termin kada se u školama praktično i ne drži nastava. Već sutradan predstavnici reprezentativnih sindikata prosvetara otišli su na pregovore sa republičkim premijerom Mirkom Cvetkovićem, a kako sada stvari stoje, sindikalci će se zadovoljiti najavljenim odmrzavanjem plata od januara iduće godine i skromnom povišicom, koja tek treba da bude definisana.
Strah od otpuštanja
Osim povišice, pažnja sindikata već narednih nedelja biti usmerena na racionalizaciju broja zaposlenih u obrazovanju. U Ministarstvu prosvete najavljuju da će veoma brzo biti poznati efekti primene Stučnog uputstva o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama. Ministar Žarko Obradović rekao je za naš list da očekuje da će broj odeljenja biti smanjen za oko 500, a nezvanično se procenjuje da će oko 200 prosvetara biti proglašeno viškom. Prema tvrdnjama sindikata, ti ljudi nemaju razloga za zabrinutost, jer će nastaviti da primaju platu dok država ne donese socijalno-ekonomski program.
Pitanje racionalizacije izazvalo je nezadovoljstvo među prosvetnim radnicima. Oni koji rade bune se zašto oni koji ne rade primaju platu, a oni koji imaju mali fond časova komentarišu da im se više isplati da ne rade, a da im stiže puna plata. Nezadovoljni su i nastavnici fizičkog koji više neće predavati trećem i četvrtom razredu, već će nastavu iz tih predmeta držati učiteljice, što je praksa u većni škola u Srbiji.
Ove godine novina je da su u redovne škole upisana deca sa lakšim smetnjama u razvoju. Iako su odredbe koje se odnose na inkluzivno obrazovanje unete u zakon još 2009. godine, činjenica je da ova tema nije bila dovoljno prisutna u javnosti, pa se uoči početka školske godine pojavilo mnogo neverovatnih informacija. Tako smo u medijima čuli „novinu“ da se u prvi razred upisuju deca uzrasta od 6,5 do 7,5 godina (što je rešenje staro sedam godina), kao i da su se pojedine predškolske ustanove „preračunale“, pa nisu na vreme upisale decu koja su stasala za pohađanje pripremnog predškolskog programa.
Stručna javnost i dalje je podeljena oko toga da li je deci sa smetnjama u razvoju mesto u specijalnim školama ili se mogu uključiti u redovan obrazovni sistem. S jedne strane se čuju teze da će se neplanskim i stihijskim uvođenjem inkluzije u naše škole smanjiti kvalitet obrazovanja dece bez ometenosti, kao i da škole i nastavnici nisu adekvatno pripremljeni za prihvat učenika sa smetnjama u razvoju. Ministarstvo prosvete, s druge strane, tvrdi da su, od kada je promenjen Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja organizovali više od 220 obuka za 7.500 zaposlenih, doneli niz podzakonskih akata, organizovali mreže podrške za inkluzivno obrazovanje…
Pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Želimir Popov kaže da se očekuje da će 85 odsto đaka obuhvaćenih programom inkluzije biti deca romske nacionalnosti, koja su zbog slabog znanja srpskog jezika postizala loš uspeh i upisivana specijalne škole. Prema njegovim rečima, oko deset odsto biće deca sa lakšim telesnim smetnjama – slabovidost, otežano kretanje, loš sluh, a oko pet odsto biće učenici sa blagim mentalnim tegobama.
Ove godine učenici osmog razreda učiće po izmenjenom nastavnom planu i programu i njih već u junu očekuje nešto drugačiji upis u srednje škole. Ministarstvo prosvete još nije objavilo kako će izgledati završni ispit, a prema dosadašnjim informacijama, učenici će u svojim osnovnim školama polagati srpski i matematiku, i dalje će se bodovati i uspeh iz osnovne škole i popunjavati lista želja. Jedno od ključnih pitanja je da li će đaci rešavati nepoznate zadatke, oko čega se saglasio Nacionalni prosvetni savet ili će se na testovima naći 75 odsto potpuno poznatih zadataka, 15 odsto delimično poznatih, a svega 10 odsto nepoznatih, što je bio raniji predlog Ministarstva prosvete.
Planovi i udžbenici
Akcija besplatnih udžbenika ove godine je proširena i na drugi razred, a besplatne knjige dobili su i beogradski petaci. Osiromašenim roditeljima važno je da uštede svaki dinar, a više se niko ne bavi time da li se knjige moraju vraćati ili ne, da li je bilo roditelja koji su morali da plate oštećene udžbenike ili su sve „razlistane“ knjige platili izdavači. Nadležni najavljuju da će tokom ove godine sagledati dosadašnje efekte projekta i da bi iduće godine moglo da bude izvesnih promena. Čini da bi ovog oktobra mogli da nas zaobiđu studentski protesti, jer su izmenama Zakona o visokom obrazovanju rešena dva ključna studentska zahteva – školarine neće biti povećane, a uslov za budžet i ove godine će biti 48 bodova. No, sudeći prema dosadašnjem iskustvu da se na ulicu izlazi zbog pojedinačnih interesa, blokiran saobraćaj u Nemanjinoj nikoga ne bi trebalo da iznenadi.
Pred prosvetnim vlastima je naredne godine još mnogo posla: reforma gimnazija, donošenje strategije obrazovanja, novo „prečišćavanje“ nastavnih planova i programa za osnovce… Ako ni zbog čega drugog, prosveta će u žiži interesovanja javnosti biti već početkom decembra, kada treba da budu objavljeni rezultati PISA testiranja iz 2009. Stručnjaci ne očekuju da će se rezultati drastično promeniti, jer u periodu između dva testiranja nisu primenjene nikakve sistemske mere koje bi mogle da se odraze na učenička postignuća. Na prosvetnim vlastima je da dobro prouče nalaze PISA testiranja i saopšte javnosti šta će preduzeti da se konačno naši đaci pomere sa dna svetskih rang-lista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
