Mnogi zaboravili na koronu, misle prehlada ili stomačni virus, a zapravo je kovid: Da li ćemo ponovo nositi maske? 1Foto: Beta/Dragan Gojić

I te kako ćemo se još baviti koronom i daleko od toga da je gotovo. Trenutno treba uvesti makar minimum zaštitnih epidemioloških mera u vidu maski u zatvorenom prostoru, i na otvorenom u situacijama kada ne može da se održava distanca – kaže za Danas prim. dr  Slavica Plavšić, pulmolog u penziji, članica udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida.

U Srbiji su već neko vreme prisutni zarazniji podsojevi omikrona, mada niko ne zna u kome procentu. Pretpostavlja se da sada već dominiraju, što bi moglo da objasni i porast broja zaraženih kome svedočimo poslednjih dana.

Od početka ove nedelje broj obolelih prešao je 2,000, a doktorka Plavšić kaže da je to samo vrh ledenog brega.

– Sigurno je da je ovo mnogo manji broj od realnog stanja jer se ljudi jako malo testiraju. Možemo pretpostaviti da ima mnogo više zaraženih. Mnogi su zaboravili da korona još traje, da nije prošla, i prosto ne idu na testiranje, misleći da su tegobe koje imaju posledica drugih respiratornih infekcija ili stomačnog virusa – navodi sagovornica Danasa.

Koliko će rasti brojevi i treba li to da nas brine?

Doktorka Plavšić kaže da je veoma teško predvideti dalji tok ovog talasa zbog oskudnih informacija koje se dele sa javnošću.

Na osnovu proračuna koje prave pojedini statističari, može se kako navodi u naredne dve nedelje očekivati dalji rast broj zaraženih, ali bez dramatičnih skokova.

Upitana o izjavama člana Kriznog štaba, prof. dr Branislava Tiodorovića da ovaj porast zaraženih ne treba da nas brine, jer ga ne prati porast broja hospitalizovanih, sagovornica Danasa ističe da ovaj argument ne stoji.

– Nažalost zdravstvene vlasti ponavljaju argument – „nemamo mnogo hospitalizovanih, nemamo mnogo na respiratoru, nemamo mnogo preminulih, znači nije ništa strašno, idemo dalje“. Ne može međutim biti normalno da svakodnevno umre jedan, dvoje, troje, petoro građana, a ne treba da bude tako. Takođe, iako nema dramatičnog povećanja, broj hospitalizovanih raste. Kada imate veliki broj zaraženih, neminovno će i broj onih sa teškom slikom biti veći. Na kraju, samim tim što je veliki broj zaraženih pacijenata opterećuje se sistem primarne zdravstvene zaštite. Mnoge kovid ambulante su ili zatvorene ili im je skraćeno radno vreme. Sada sve to mora da se vrati u ranije tokove – navodi dr Plavšić.

Ona dodaje i da se konačno moraju reorganizovati kovid ambulante za brži i  efikasniji rad kako bi se izbeglo mnogo puta viđeno „kampovanje“ u redovima na 30 stepeni.

– To je od početka usko grlo i ništa nije urađeno da se to popravi. I ne sme se zaboraviti da svako novo zaražavanje istog pacijenta (a tokom omikrona bio je najveći broj reinfekcija) dovodi do težih posledica i oštećenja  organa, potencijalnog dugog kovida i postkovid invalida – upozorava dr Plavšić.

Maske su potrebne i to ne bilo kakave

Dr Plavšić navodi da je neophodno vratiti maske u zatvorene prostore, kao i da je potrebno uvesti obavezno korišćenje N95 maski, koje su inače obavezne u mnogim evropskim državama od kada je počeo da se širi omikron soj.

– Ono što je veoma bitno i što mora da se naglasi jeste nepoštovanje mera u zdravstvenim ustanovama. Danas sam bila u jednoj državnoj zdravstvenoj ustanovi – nijedna jedina maska nije stavljena pravilno. Posle skoro tri godine ni to nismo naučili. Obične platnene maske ne dolaze u obzir nikako, obične hirurške ništa ne znače, a pogotovu ne znače kada se nose nepravilno, samo preko usta recimo, potrebne su N95, koje nisu ni skupe, a mogle bi i da se dele ljudima makar u zdravstvenim ustanovama – navodi dr Plavšić.

Ona zaključuje da je trenutno potrebno da maske budu obavezne u „zdravstvenim ustanovama, javnom prevozu, svim mestima gde se više osoba okuplja na manjem prostora i napolju gde ne postoji mogućnost fizičke distance“.

Četvrta doza kome i kada?

Za sada većina država ne uvodi strožije mere, uprkos povećanju broja obolelih.

Ono što se međutim vidi jeste sve jača kampanja za dobijanje druge buster, odnosno četvrte doze.

Ove nedelje i Evropska agencija za lekove proširila je svoju preporuku tako da je sada savet da drugi buster prime osobe starije od 60 godina kao i osobe koje imaju bolesti zbog kojih imaju veći rizik od teškog oblika kovida.

Ove preporuke su gotovo identične preporukama koje su još početkom ove godine dali stručnjaci iz nacionalnog tela za imunizaciju.

Ono što se međutim ovih dana postavlja kao pitanje jeste da li sada treba primiti četvrtu dozu ili sačekati jesen kada će stići unapređene, očekuje se efikasnije vakcine protiv postojećih sojeva.

Dr Slavica Plavšić kaže da je stav lekara iz Ujedinjenih protiv kovida takav da osobe koje imaju preko 60 godina, pogotovu ako imaju komorbiditet, treba da prime četvrtu dozu bez čekanja.

-Mlađe, zdrave, osobe uz primenu mera zaštite mogu da sačekaju jesen kada se očekuje dolazak unapređene vakcine, koja bi trebalo da pruža veću zaštitu od postojećih sojeva – navodi dr Plavšić.

Šta kažu brojevi?

U Srbiji je broj zaraženih prešao 2,000 poslednja tri dana. Istovremene u odnosu na nedelju dana ranije 50 osoba je više u bolnicama.

Podaci iz Velike Britanije, u koju su nove podvarijante omikron soja ranije stigle, pokazuju da broj zaraženih brzo raste. I broj osoba u bolnicama je u porastu, s tim da je ukupan broj hospitalizovanih sada neuporedivo manji nego u vreme dominacije delta soja 2021. godine. Isto važi i za broj osoba u jedinicama intenzivne nege i broj preminulih, koji je takođe u blagom porastu.

Istovremeno podaci SZO govore da je i u prethodnoj nedelji došlo do porasta broja zaraženih u celom svetu i to za šest odsto. Pri tome u Evropi je otkriveno 2,854,636 obolelih, četiri odsto više nego nedelju dana ranije. Umrlo je 2,946 osoba što je isto kao i prošle nedelje.

Najveći broj obolelih registrovan je u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj.

Analiza Fajnenšl tajmsa pokazuje da u ovim državama, kao i u većini drugih u Evropi, raste broj hospitalizovanih. Pri tome broj pacijenata u bolnicama uglavnom nije dostigao nivo iz vremena kada je BA.2 soj dominirao, i daleko je od januara 2021. kada je bilo najviše najtežih kovid pacijenata.

 O kentaur soju

Dr Slavica Plavšić objašnjava da iza imena kentaur stoji zapravo BA.2.75 soj, podvrsta omikrona, a da je ovo neobično ime došlo od jednog tviteraša koji je hteo da skrene pažnju na trenutnu situaciju. „Vrlo malo znamo o ovom podsoju. Znamo da se pojavio u Indiji u maju i da je registrovan u pojedinim evropskim zemljama. Pošto se dešava veliki broj mutacija nad omikron podsojevima, pogotovu na ovom incijalnom BA.2, veoma ih je teško pratiti i ni naučnici ne znaju šta te mutacije znače odnosno da li i na koji način utiču na kliničku sliku. Suviše je rano dati odgovor na ova pitanja jer se sve brzo dešava“, ističe dr Plavšić.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.