Moguće zatvaranje Srbije po uzoru na evropske zemlje 1Foto: Shutterstock

Sednica Kriznog štaba biće održana sutra, potvrdila je za naš list članica ovog tela virusološkinja prof. dr Tanja Jovanović.

Kako je kazala, medicinski deo Kriznog štaba predložiće nove mere koje treba da spreče dolazak omikron soja u Srbiju.

Pojava nove varijante korona virusa izazvala je veliku zabrinutost širom sveta nateravši pojedine države da obustave avio-saobraćaj sa afričkim zemljama.

Osnovni razlog za brigu jeste veliki broj promena koji je uočen na virusu a koji može značiti da postojeće vakcine neće pružiti dovoljnu zaštitu protiv novog soja, za koji postoji sumnja i da je zarazniji. Takav rasplet događaja vratio bi ceo svet mesece unazad, jer bi to značilo da je neophodna ponovna vakcinacija izmenjenim cepivima pod uslovom da se omikron raširi.

Dr Tanja Jovanović kaže međutim da se nada da to neće biti slučaj.

– Do sada su za sve prethodne varijante od značaja, vakcine bile delotvorne. Nadamo se da će nas vakcinalni imunitet delimično štititi i od infekcije omikron varijantom virusa. Neki proizvođači, poput Fajzera ili Moderne, rekli su da ukoliko dođe do toga da nas prethodno stečen imunitet ne štiti, mogu da naprave novu vakcinu u periodu do sto dana“, kaže ona, dodajući da će nas vakcina svakako štititi, samo je pitanje u kojoj meri.

Dr Jovanović objašnjava i da pojava novog soja virusa u Africi nije bila neočekivana, zbog niske stope vakcinisanih, koja u ovom delu sveta iznosi svega 24 procenata. Prethodna zabrinjavajuća varijanta koja je prvi put registrovala u Africi, Beta varijanta koronavirusa, proširila se na dvadeset zemalja, ali nije uspostavila svoju dominaciju.

– S obzirom na to da se virus u toku razmnožavanja menja, pojava novih varijanti jeste realan događaj, kaže dr Jovanović.

Da pojava novog soja nije iznenađenje navodi i infektolog prof. dr Dragan Delić, nekadašnji direktor Infektivne klinike, koji istovremeno i upozorava da je neophodno i pooštriti postojeće mere (vidi okvir) ali i povećati obuhvat vakcinacijom.

– Bojim se da ovo vreme koje protiče radi za virus, a ne za nas – kaže dr Delić.

On objašnjava da još uvek nema jasnih odgovora na ključna pitanja o novom soju, ali da postoji bojazan da postojeće vakcine mogu pružati značajno slabiju zaštitu, s obzirom na promene koje su uočene na virusu.

– Ono što mene plaši jeste mogućnost slabljenja efikasnosti i efektivnosti vakcine. Ako se dogodi isto što se dogodilo sa prethodnim sojevima, da efektivnost i efikasnost vakcine opadnu, onda smo u velikom problemu – navodi sagovornik Danasa ističući da bi u tom slučaju moralo bi da se radi na novim vakcinama, što produžava vreme borbe protiv virusa.

Nekadašnji direktor Infektivne klinike takođe kaže da ne veruje da će ovaj soj izazivati težu kliničku sliku, ali da može da se pokaže kao zarazniji.

– Virusu, takoreći, „nije cilj“ veća smrtnost, njemu su potrebni ljudi u kojima će se razmnožavati. Pojava novog soja je potpuno očekivana. Postoji veliki broj nezaštićenih ljudi, pogotovo u Africi, što omogućava virusu da se slobodno širi. U njegovom širenju tokom dana može da nastane mnoštvo novih virusa, što može da ide „u korist virusu“ i da mu se omogući širenje. Kod prethodnih sojeva promene su rezultirale ubrzanim širenjem virusa, postao je zarazaniji, stopa reprodukcije je sa dva ili tri porasla na sedam ili osam, što znači da samo jedna osoba može da prenese virus na još sedmoro ili osmoro ljudi – ističe dr Delić, zaključujući da virus upravo i želi da se lakše širi što mu ove mutacije i dozvoljavaju.

Nijedan soj korona virusa koji se do sada pojavio nije izazvao ovoliko jake reakcije kako međunarodnih tela tako i pojedinačnih zemalja. Svetska zdravstvena organizacija saopštila je juče da će se po svoj prilici omikron soj korona virusa proširiti po svetu, te da postoji rizik da bi mogao da ostavi „teške posledice“.

– Omikron ima neviđeni broj šiljastih mutacija, od kojih su neke zabrinjavajuće zbog njihovog potencijalnog uticaja na putanju pandemije – navela je SZO, ocenivši globalni rizik kao veoma visok.

Paralelno sa upozorenjem SZO, ministri zdravlja iz G7 održali su hitan sastanak u ponedeljak na kojem su razgovarali upravo o novom soju virusa. Istovremeno i UN je pozvala svoje zemlje članice da ubrzaju vakcinaciju visokoprioritetnih grupa.

Omikoron soj do sada je registrovan u preko deset zemalja, uključujući Asutriju, Belgiju, Italiju. Mnoge od ovih država obustavile su saobraćaj sa afričkim državama kako bi sprečile širenje nove varijante. Obustava saobraćaja međutim može samo privremeno da uspori širenje novog soja, odnosno da kupi neko vreme.

Švedski model na srpski način

Prof. dr Dragan Delić ističe i da je potrebno pooštravanje mera, jer se ni one koje su sada na snazi ne poštuju. „Postojeće mere ne iritiraju buduće glasače, vrlo su blage. Vidimo da se politički i partijski skupovi, kao i sportska okupljanja neometano održavaju, a to je neprihvatljivo. To je pokazatelj da se ne poštuju ni elementarne protivepidemijske mere“, rekao je dr Delić, dodavši da zakon dozvoljava vakcinaciju visokorizničnih grupa, ali i celokupne populacije, koja je u ovom trenutku neophodna. „Ovo zaista jeste švedski model na srpski način – mere su blage, a čak ni tada se ne sprovode“, rekao je dr Delić za kraj.

Značajno izmenjen virus

„Veliki broj mutacija, oko 50, sigurno je doveo do strukturnih promena virusne čestice, te je važno biti oprezan. Postavlja se pitanje da li će ova varijanta uticati na promenu kliničke slike bolesti, da li će biti zaraznija, a s druge strane, da li je ovako izmenjen virus sposoban da izbegne imunski odgovor koji smo dobili ili prirodnom infekcijom ili vakcinacijom“, objasnila je dr Tanja Jovanović, dodavši da istraživače najviše interesuju 30 promena u strukturi virusa koja mu je bitna za infekciju, to jest u S proteinu. Od posebnog značaja su deset promena u regionu kojim se virus vezuje za receptor na humanim ćelijama, a to je RBD deo S proteina. „Na primer, u delta varijanti imali smo dve promene u okviru RBD dela S proteina, i one u uticale na povećanu infektivnost virusa. S druge strane, omikron soj ima čak deset promenjenih aminokiselina u ovom delu, što je najverovatnije značajnije promenili površinsku strukturu virusa“, dodala je sagovornica Danasa.