Proevropska struja prevagnula je u Moldaviji gde su u nedelju održani parlamentarni izbori. Na osnovu 89 odsto prebrojanih glasova, piše Bi-Bi-Si, tri proevropske partije (44 odsto) imaju blagu prednost u odnosu na one koje zagovaraju tesne veze sa Rusijom (39 odsto). Sudeći prema rezultatima, nijedna partija neće biti u stanju da samostalno formira vladu tako da Moldaviji sledi period teške postizborne trgovine, smatraju stručnjaci.
Izbori su održani u senci sukoba u susednoj Ukrajini. I Moldavija i Ukrajina potpisale su nekoliko sporazuma o partnerstvu sa EU, čemu se oštro usprotivila Rusija. Delimični rezultati, prenosi EUobzerver, pokazuju da je proruska Socijalistička partija osvojila 22 odsto glasova, proevropska Liberalno-demokratska je na drugom mestu sa osvojenih 19 odsto, dok su komunisti osvojivši 18 odsto na trećem mestu.
Druge dve proevropske partije zajedno imaju 16 odsto glasova.
Prve postizborne analize predviđaju da bi proevropske partije mogle formirati koaliciju sa nešto umerenijim komunistima. Vladimir Voronjin, lider komunista, tvrdi da se njegova partija ne protivi EU, ali u isto vreme ne želi da se država izoluje od Rusije. Socijalisti pak žele da se priključe Carinskoj uniji koju predvodi Rusija.
Trećoj proruskoj partiji je bilo zabranjeno učešće na izborima jer je navodno dobijala novac iz inostranstva. Njen lider, milioner Renato Usati (36) pre nekoliko dana je napustio zemlju iz straha da ne bude uhapšen.
Aktuelni premijer Moldavije Juri Leanka, sa svoje strane, kaže da želi da tromilionska Moldavija jednog dana bude u EU. „Naš voz se već kreće i nije dostigao tačku bez povratka. Ako sada odustanemo od evropskog puta, ne mogu ni da zamislim kada će nam se ukazati nova prilika“, kaže Leanka.
EU i Moldavija potpisale su sporazum o slobodnoj trgovinu u junu, koji se privremeno primenjuje od septembra. Sporazum daje Moldaviji pristup EU fondovima i kreditima. Ipak, Leanka je za RIA Novosti kazao da njegova zemlja ne planira priključenje NATO-u, već želi da ostane neutralna.
Smeštena između Ukrajine i Rumunije, Moldavija je u središtu geopolitičkih trzavica Rusije i Ukrajine. Rusko prisustvo je već osetila u Prijednjestrovlju, separatističkom regionu koji se otcepio od Moldavije posle raspada SSSR-a. Zamrznuti konflikt je podelio ovu bivšu sovjetsku republiku tokom devedesetih godina prošlog veka, a oko 1.500 ruskih vojnika i dalje je stacionirano u ovoj defakto državi. Moldavija, takođe, kupuje gas od ruskog Gasproma preko gasovoda koji datiraju još iz perioda hladnog rata a koji su povezani sa ruskom i ukrajinskom mrežom.
Vučić podržao Leanku
Podršku moldavskom premijeru Leanki i njegovoj proevropskoj partiji poželeo je, u telefonskom razgovoru prošle nedelje, njegov srpski kolega Aleksandar Vučić. Vučić je pozvao Leanku da odmah nakon izbora poseti Srbiju. Podršku Vučića imao je i aktuelni premijer Rumunije Viktor Ponta, koji je bio kandidat za novog predsednika na nedavno održanim izborima. Međutim, neočekivani trijumf je ostvario Klaus Johanis.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
