Arhus namerava da bude spona između lokalnih samouprava i građana u segmentu rešavanja ekoloških problema, a posebno u animiranju da učestvuju u javnim raspravama koje bi se organizovale u Arhus centrima, zatim da utiče na uspostavljanje bolje međusektorske saradnje unutar samih gradskih, odnosno opštinskih uprava, te da se u svakoj službi odredi kontakt osoba, kao i da zahteva materijale pre skupštinskog zasedanja i sa odbornicima razmatra najbolja rešenja u cilju donošenja adekvatnih odluka. Na kraju, cilj je i da se iskoristi moć medija, te obezbedi neophodna stručnu pomoći novinarima.
Ovo su u najkraćem zaključci okruglog stola koji je regionalni Arhus centar Subotica organizovao na Paliću, 6. jula 2013. godine. Na salašu Đorđević učesnici su bili izuzetno raspoloženi u razmatranju teme „Uloga Arhus centara u održivom i demokratskom razvoju lokalnih zajednica“.
Pozdravljajući skup u ime domaćina, Pavle Budinčević je naglasio da učestvuju svi Arhus centri Srbije čiji je cilj stvaranje Mreže u čemu ih podržava Organizacija za bezbednost i saradnju, OEBS i Ambasada Savezne Republike Nemačke. Srđan Matović, iz Arhus centra Kragujevca, prvog u Srbiji osnovanog 2010. godine, ukazao je da je EU prepoznala potrebu za formiranjem ovih centara u državama Jugoistočne Evrope. Najmlađi Arhus centar za Južnu i Istočnu Srbiju je formiran prošle godine, ali je već sproveo niz edukativnih seminara za različite ciljne grupe o čemu je govorila Sanja Mitić.
Kako je Mitićeva istakla, za dve i po godine održano je više od 50 seminara, skupova, dok se učesnici i posetioci centra mogu meriti stotinama. U nizu postignutih rezultata izdvojila je dva poslednja, a to je iniciranje donošenja deklaracije „STOP GMO u Subotici“, koja će se naći na sledećem Skupštinskom zasedanju, dok se druga tiče sanacije Palićkog jezera. Posle višegodišnjeg lobiranja uspeli su da se čuje reč struke, te umesto prvobitnog prioriteta izmuljivanja jezera, skrenuta je pažnja da se prvo reše zagađivači, pa ako bude potrebno pribeći i izmuljivanju.
Poznati aktivista Udruženja „Protego“, a od nedavno pomoćnik gradonačelnika Subotice za ekologiju, dr Gabor Mesaroš, i sam je učestvovao u iznalaženju najboljeg rešenja sanacije Palićkog jezera. Uključujući se u diskusiju, Izabela Lanji Hnjis iz „Park-Palića“ je rekla da je zadovoljna što se sa reči „ne može“ došlo do prihvatanja rešenja sanacije jezera Palić, koja su još pre više od godinu dana predložili stručnjaci preko Saveta za vode, što je veliki napredak.
Jedna od retkih odbornica u subotičkoj Skupštini koja je zatražila stručnu pomoć od Arhus centra radi boljeg razumevanja određenih ekoloških pitanja koja dolaze na dnevni red, bila je Aleksandra Bukvić. I Ljuben Hristov, član Gradskog veća za privredu, upozorio je na neophodnost vertikalnog i horizontalnog povezivanja unutar uprave, sa čim se složila mr Gordana Gavrilović, stručna saradnica u gradskoj Službi za zaštitu životne.
U lobiranju za izmenom gorenavedene Odluke je učestvovala i Nataša Đereg, iz CEKORA, kao i Ljiljana Mesaroš Dulić iz Udruženja „Protego“.
Na kraju je predstavnica opštine Bečej, mr Bojana Božić, šefica Odseka za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, izložila mišljenje da su manje opštine u težoj situaciji, jer se nailazi na nerazumevanje za kompleksnost oblasti životne sredine, pa su tako i službe slabog kapaciteta. Gledajući iz iskustva stavljanja pod zaštitu određenog područja, predložila je da se javne rasprave o donošenju ovakvih dokumenata obavezno održavaju u Arhus centrima, što bi olakšalo i ubrzalo proces.
Snježana Mitrović, Arhus centar Subotice
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
