Na sednicu o budućnosti metroa mogli da uđu samo oni koji su na spisku (VIDEO) 1Lj. Bukvić

Javna sednica na kojoj treba da se raspravlja o tome kuda će ići metro u Beogradu počinje, ali veliki broj onih koji su očekivali da će ući, jer su podneli primedbe na nacrt plana generalne regulacije šinskih sistema nije ušao u zgradu Skupštine grada u Nikole Pašića.

Iza ograde, policija i privatno obezbeđenje puštali sa spiska samo po jednog iz svake organizacije koja je imala primedbe na ovaj plan, ostali su ostali da čekaju na kiši i uzalud pokušaju da uđu. Medijima koji nisu od ranije imali akreditaciju takođe nije dozvoljeno da uđu.

Već u 13 časova više desetina građana čekalo je ispred ulaza Nikole Pašića broj 6, a odmah sa ulaza poručeno je da će moći da uđe samo oni koji su na spisku. Ljudi su negodovali, tražili da uđu, te je u nekoliko navrata došlo i do guranja, pojedini su dobacivali “ne izmišljajte imena, pustite ljude da uđu”. Među onima koji su bili na spisku je i Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd, koji je posle nekoliko provera uspeo da uđu u zgradu Skupštine.

“Po novim pravilima javna sednica nije javna već obezbeđenje pušta samo one koji su podneli pisane primedbe i to jednu osobu po organizaciji. Vidite i sami, policija, ograde i privatno obezbeđenje odvraća ljude od toga da razmišljaju o tome kuda će metro ići”, rekao je Veselinović za Danas pre početka sednice.

On kaže da su oni podneli šest primedbi u kojima preispituju kako je prva linija postala ova, a ne ona koja je postoji u planu 30 godina i koja bi trebalo da rastereti saobraćaj u Beogradu i spaja Cvetkovu pijacu i Zemun.

“Preispitujemo zašto ovaj plan ne spaja gusto naseljena mesta, ne prolazi pored Vukovog spomenika, Prokopa, Kliničkog centra, preispitujemo kako je cena porasla od četiri do šest milijardi i pitamo se kako će predložena rešenja doprineti da se reši saobraćajna gužva u Beogradu”, rekao je Veselinović.

On je, nakon što je deo zainteresovanih ušao posle sat vremena, uspeo da uđe na sednicu, ali to nije pošlo za rukom arhitekti Dragoljubu Bakiću koji je takođe imao primedbe na ovaj plan.

“Vidite šta se radi oko jednog projekta. Da taj projekat ne valja – ne valja, naročito sa trasama i treba ga sprečiti i uraditi onako kako je trebalo uraditi pre 50 godina. Uvek je trasa koja ide Bulevarom kralja Aleksandra, od Ustaničke do Zemuna bila najvažnija. Ovo sve što je sada predloženo je besmislica”, istakao je Bakić za naš list.

Plan generalne regulacije šinskih sistema uradila je 2016. britanska kompanija WSP, a nakon tog francuska kompanije „Egis rail“ je 2018. godine uradila studiju opravdanosti sa generalnim projektom, gde je praktično razmatrala definisane trase.

Građevinski fakultet u Beogradu ranije je imao primedbe na Nacrt plana, a kao glavne probleme istakli su trenutna rešenja trasa linija metroa, kao i planirani redosled izgradnje tih linija.

Fakultet je istakao u svojim primedbama da gledajući gustinu nastanjenosti, zaposlenih i korisnika javnog gradskog prevoza se jasno ocrtava saobraćajna i urbanistička kičma grada, odnosno ono što bi trebalo da bude trasa prve linije beogradskog metroa: istočni obod Zemuna-Opština Novi Beograd-centar grada-Bulevar kralja Aleksandra. Istakli su i da trenutna prva linija metroa, duga 20 do 23 kilometra, slabo pokriva grad i dodali da će pokrivenost biti slaba sve do izgradnje treće linije metroa.

Prva linija metroa trebalo bi da spaja Železnik sa Mirijevom, a išla bi preko Makiša, Banovog brda, Sajma, Gazele, Trga republike, preko Cvijićeve i Pančevačkog mosta do Mirijevskog bulevara i Mirijeva.