Najlošije ocenjeni izborni zakon i rad skupštine

Objavljeni izveštaji obuhvataju period od početka oktobra 2008. do sredine septembra 2009. godine. Napredak je ocenjivan na osnovu preduzetih odluka, usvojenih zakona i njihove primene. U izveštaju je naglašeno da se „po pravilu ne uzimaju u obzir mere koje su u pripremi ili čekaju usvajanje u skupštini. Na ovaj način omogućen je jednak tretman i objektivna procena napretka u svim zemljama“.

Izveštaji imaju, od svog nastanka, istu strukturu od godine do godine, kao i od zemlje do zemlje. Danas će na Plavim stranama, u nekoliko nastavaka, objaviti izveštaj za Srbiju, sa poređenjima prema ostalim zemljama zapadnog Balkana, kada je to potrebno, kako bi zainteresovani mogli da se uvere kako o naporima Srbije na putu ka Evropi, tako i o njenom napretku od objavljivanja ovog izveštaja.

Deo izveštaja Evropske komisije, pod nazivom „Politički kriterijumi“, obuhvata procenu napretka Srbije prema kriterijumima usvojenim na sastanku u Kopenhagenu, na kome su određeni uslovi koje treba da ispuni zemlja kandidat da bi postala članica Evropske unije. Pre svega se ocenjuje stabilnost institucija i demokratije, vladavine prava, ljudskih prava kao i poštovanje i zaštita manjina. Ocenjuje se i regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi i ispunjenje međunarodnih obaveza, kao što je saradnja sa Međunarodnim sudom za zločine na području nekadašnje Jugoslavije u Hagu (ICTY).

Odeljak „Demokratija i vladavina prava“, pak, obuhvata ustavnost, skupštinu, vladu, državnu administraciju, civilnu kontrolu vojnih snaga, pravni sistem i sprečavanje korupcije.

Ustavnost

U izveštaju se konstatuje da Srbija „samo delimično“ poštuje mišljenje Venecijanske komisije, organa Saveta Evrope, u pogledu odredbi Ustava. Najozbiljnija primedba se odnosi na kontrolu političkih stranaka nad mandatima poslanika u Skupštini i mestu Skupštine u imenovanju sudija. Evropska komisija zamerila je Srbiji što Skupština još nije usvojila Statut Vojvodine (u međuvremenu je usvojen, prim. Z.M.C.), mada je poslednji rok, po Ustavu, istekao još 31. decembra 2008. Opšti zaključak je da je načinjen samo mali napredak u ovoj oblasti. Ističe se da su neophodne reforme kako bi se usvojili i sproveli evropski standardi.

Skupština

Konstatuje se da je neophodno usvojiti sasvim novi pravilnik rada uprkos usvojenim amandmanima, u februaru 2009, koji su unekoliko poboljšali efikasnost rada i usvajanja zakona. Neophodno je doneti novi izborni zakon za Skupštinu. Sadašnji Izborni zakon ne odgovara standardima EU. Većina stranaka su postigle dogovor sa svojim poslanicima da oni deponuju stranci blanko ostavke koje partija može da aktivira kad god poželi. Posmatrači u Briselu sa ironijom dočekuju objašnjenje iz Beograda da se tako sprečava trgovina poslaničkim mestima, dodajući da se blanko ostavkama „kupuju ljudi – poslanici i njihova savest“. Sa čuđenjem je primljena vest iz Beograda da izmene Izbornog zakona, u pripremi za proleće, ne predviđaju ukidanje kontrole stranke nad poslanicima. Teško je objasniti bilo kome u Briselu kako je moguće koristiti se u Skupštini antidatiranim blanko ostavkama, iako su antidatirana dokumenta zabranjena opštim zakonom. Ni u jednom izveštaju za druge zemlje regiona nema sličnih primedbi. Očito je da je neprimerena praksa da stranke kontrolišu poslanike, kao i da je činjenica da narodni predstavnici potpisuju blanko ostavke isključivo specijalitet Srbije!

Izveštaj zaključuje i da Skupštini i njenim odborima nedostaje kvalifikovano osoblje što je očito kada se iščitaju mnogi usvojeni zakoni. Pored toga i praksa da se zakoni donose po hitnom postupku utiče na njihov kvalitet. Skupština nema ni odgovarajuću saradnju sa međunarodnim i organizacijama građanskog društva. I u izveštajima za druge zemlje nailazimo na primedbu da u stručnim službama nedostaje kvalifikovano osoblje.

Pored toga pojedini poslanici se i dalje služe uvredljivim, katkad i govorom mržnje, kao i nasilnim ponašanjem, pogotovu obraćajući se svojim političkim protivnicima i zaštitnicima ljudskih prava. Iako se ponekad primenjuju sankcije prema njima, pokazalo se da sadašnja pravila ne mogu da spreče takvo ponašanje.

Primećuje se da nema odgovarajuće kontrole finansija i finansiranja političkih partija. Sa sadašnjim neadekvatnim zakonima kontrolni organi nemaju mogućnost da ispitaju izveštaje i sankcionišu stranke koje izbegavaju da dostave odgovarajuće podatke. I ova primedba je posebnost Srbije! I druge zemlje, nastale iz nekadašnje Jugoslavije, imaju svoje posebnosti. Tako u izveštaju za BiH, u delu o funkcionisanju Skupštine, stoji da je njen rad i funkcionisanje poremećeno „nestabilnim političkim prilikama i nedovoljnom administracijom“.

Ima se utisak da je sama skupština i njen rad među najlošije ocenjenim u izveštaju. Po objavljivanju izveštaja, na konferenciji za štampu ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, tokom njegove posete Briselu, mnogo pitanja upućenih njemu odnosilo se na loš rad Skupštine i neprimeran izborni zakon.

Vlada

Za razliku od prethodnog dela koji se odnosi na Skupštinu, deo koji se odnosi na Vladu je neuporedivo bolji. Konstatuje se da je Vlada stalno ispoljavala jedinstveno visoku težnju ka integraciji u EU. Vlada je počela da primenjuje Prelazni sporazum, smanjila je carine 30. januara 2009. Srpska kancelarija za priključenje EU dobro radi.

Sa druge strane primećuje se da je bilo slučajeva mešanja Vlade u rad sudstva, kao i slučajeva konflikta interesa. Nedostaje i zakonska regulativa o statusu lokalne administracije.

U zaključku o Vladi ističe se da je povećana njena stabilnost uz konsenzus za evropske integracije. Čitamo: „Vlada je pripremila veliki broj zakona za veliki broj oblasti. Međutim, nedovoljna pažnja poklonjena je primeni usvojenih zakona i propisa. Nedovoljno je činjeno u slučajevima sukoba interesa i neodgovarajućih funkcija. Neophodno je unaprediti planiranje i koordinaciju među ministarstvima“.

Državna administracija

Uprkos reformi, merama za smanjenje administracije, ograničenja plata u 2009, prema dogovoru sa MMF, reforma administracije nije završena. Tek su početni koraci preduzeti kako bi se uvele posebne antikorupcione mere i sprovela njihova odgovarajuća kontrola. Konstatuje se da se institucije poput Komisije za sprečavanje korupcije, susreću sa teškoćama.

U zaključku ovog dela izveštaja piše da se uprkos svemu administracija sporo reformiše i da akcioni plan još nije usvojen. Najvažniji prioritet je borba sa korupcijom.

Civilna kontrola vojnih snaga

Zakonski okvir za civilnu kontrolu vojske je nepotpun. Usvojenu od Vlade u aprilu 2009, državnu strategiju sigurnosti i odbrane još nije usvojila Skupština. Takođe nisu usvojeni zakoni o alternativnom služenju vojske, prigovoru savesti, vojnoobaveštajnoj i sugurnosnoj službi, kao i o regulativi za nabavku vojne opreme. Na kraju ovog dela izveštaja stoji: „Reforma ovog sektora tek treba da se upotpuni.“

Ovaj deo izveštaja za BiH konstatuje da Komitet skupštine BiH zadužen za kontrolu obaveštajnih službi vojske redovno posećuje i kontroliše regionalne centre, kao i da će „proces pristupanja NATO pojačati civilnu kontrolu vojnih snaga“.

Pravni sistem

U izveštaju stoji da novi reformisani sistem treba da uđe u primenu januara 2010. Međutim, u izveštaju se primećuje da novi sistem ima „velike slabosti“.

Nastavlja se