Nakon Fajzera i Sputnjika dobijamo najviše antitela 1Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO

Skoro 20 odsto onih koji su primili dve doze Sinofarm vakcine u Srbiji nisu razvili antitela nakon vakcinacije, dok njih još 30 odsto je izgubilo antitela tri meseca nakon vakcinacije, rezultati su istraživanja Instituta za medicinska istraživanja.

Naziv istraživanja objavljenog 17. septembra je „Prospective Cohort Study of the Kinetics of Specific Antibodies to SARS-CoV-2 Infection and to Four SARS-CoV-2 Vaccines Available in Serbia, and Vaccine Effectiveness: A 3-Month Interim Report“. Ovo istraživanje pokazalo je da su sve vakcine koje su davane u Srbiji efikasne, a da osobe koje su se i zarazile nakon vakcinacije nisu završile u bolnici.

Pomenuto istraživanje pratilo je kretanje nivoa specifičnih antitela kod osoba koje su primile jednu od četiri dostupne vakcine u Srbiji, kao i kod onih koji su preležali infekciju, uzimajući u obzir dva vremenska trenutka – šest nedelja i tri meseca nakon vakcinacije odnosno infekcije.

Šest nedelja nakon vakcinacije svi koji su primili Fajzer i Sputnjik V vakcinu imali su antitela. Takođe, kod 75 odsto onih koji su primili prvu dozu Astrazeneke (dve doze ove vakcine se daju u razmaku od tri meseca) bila su prisutna antitela. Na drugoj strani, među primaocima Sinofarm vakcine, njih 81,7 je imalo antitela.

Tri meseca nakon vakcinacije, svi primaoci Fajzer i Sputnjik vakcine i dalje su imali antitela, dok 30 odsto onih koji su primili Sinofarm nije. Među onima koji su primili Sinofarm, a nisu razvili antitela, kao i onima koji tri meseca nakon vakcinacije nisu imali antitela, nalaze se uglavnom starije osobe.

Autori istraživanja beleže da se može očekivati da i grupa kod koje tri meseca nakon vakcinacije više nije bilo antitela ima neku vrstu zaštite. Isto se međutim ne može pretpostaviti i za grupu koja uopšte nije razvila antitela. Komentarišući ovaj deo istraživanja epidemiološkinja Ivana Prokić, iz Ujedinjenih protiv kovida, navodi da ono daje potvrdu da je treća doza neophodna.

– Posebno starije osoba i posebno oni koji su primili Sinopharm, nakon šest meseci ne mogu da smatraju da i dalje imaju dobru zaštitu pa je preporuka da prime treću dozu vakcine drugog tipa, najbolje iRNK vakcinu – navodi Prokić. Ona objašnjava da pored antitela, u susretu sa vakcinom razvijamo i druge mehanizme zaštite, koji nam omogućuju da ako dođe do ponovnog kontakta sa antigenom, bilo kroz virus bilo kroz vakcinu, brzo razvijemo antitela.

– Naravno postoje i oni čiji imunski sistem nije dobro reagovao na vakcinu pa su se zarazili i završili u bolnici. U tome je uvek opasnost kod prirodne infekcije, jer ne znate kako ćete proći. Kod vakcina nema dileme, nakon treće doze vidimo i duplo veći broj antitela nego nakon druge doze, čime pojačavamo i produžujemo svoju zaštitu, obajašnjava Prokić.

Pored kretanja antitela, istraživači su se bavili i efikasnošću vakcina koje su davane u Srbiji, posmatrajući koliki se broj osoba među vakcinisanima zarazio. Kako su naveli, efikasnost vakcina koje su davane u Srbiji je od 97 do 100 odsto tri meseca nakon vakcinacije. Među vakcinisanima njih 12 je nakon vakcinacije bilo inficirano – s tim da je osmoro imalo kovid nakon prve doze (šestoro nakon Sinofarm, po dvoje nakon Fajzera i Astrazeneke). Među vakcinisanima sa obe doze, četvoro je obolelo i to su osobe koje su primile Sinofarm vakcinu. Pri tome niko od njih nije hospitalizovan.

Ivana Prokić kaže da podatak da su svi zaraženi dobili Sinofarm ne čudi jer je „najviše ljudi primilo upravo ovu vakcinu, a znamo i po podacima proizvođača da je ta vakcina najmanje efikasna“.

– Za upoređivanje efikasnosti između vakcina, morao bi se uzeti u obzir ukupan broj vakcinisanih svakim tipom vakcina. Ovo nam govori da vakcine rade odlično, ali da imunitet nakon Sinofarm vakcine slabi vremenom i da je potrebno primiti treću dozu zaključuje Prokić.

 

Nakon teže bolesti više antitela

Studija je obuhvatila i osobe koje su preležale kovid 19. Među njima svi su šest nedelja nakon bolesti imali antitela. Isto je primećeno i tri meseca kasnije. Razlika je međutim postojala između hospitalizovanih i nehospitalizovanih. Oni koji su imali teže forme bolesti, odnosno koji su bili hospitalizovani, imali su veći nivo antitela u poređenju sa nehospitalizovanima, tj onima koji su mogli da se leče kod kuće. Takođe, nivo antitela kod nehospitalizovanih tri meseca nakon bolesti značajno je opao. Ovo nije bio slučaj i sa hospitalizovanima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.