Napad na jutjubera Nevena i dalje bez reakcija nadležnih: Ćacilend je strašilo kojim se plaše stanovnici Beograda

Iako se obratio policajcima na ulasku u park, policija ih nije zaštitila od grupe nasilnika koja se nalazi u parku. I pored više poziva u pomoć, što se čuje i, posle krvave glave Krstića što se vidi na snimku, policija se nije odazvala, iako u svakom trenutku okolinu parka čuva na desetine pripadnika organa reda. Krstić je na kraju završio sa zašivenom donjom usnom.

Iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija u svom saopštenju ističu da je ovo „jedanaesti napad na novinare i medijske radnike u prisustvu policije koja ne reaguje ili čak asistira nasilnicima“ u Pionirskom parku.

Advokat Veljko Milić kaže da svi međunarodni akti koji se bave zaštitom novinara, pojam novinara proširuju i na ljude koji se bave javnim interesom, ali ne rade ovaj posao svakodnevno. Oni bi trebali dobiti istu zaštitu kao novinari, ukoliko su napadnuti u trenutku dok obavljaju posao od javnog interesa.

– U tom slučaju i prema Krstiću bi trebala da važi pojačana zaštita koja je predviđena aktima republičkog javnog tužilaštva koja se odnosi na novinare. Kad se to juče saznalo, ukoliko on nije prijavio napad, trebalo bi da u skladu sa obavezujućim upustvom nadležno tužilastvo reaguje i pozove Krstića da da svoj iskaz, koji će predstavljati prvu indiciju kojom će se doći do napadača. Verujem da ih neće biti teško pronaći s obzirom da su snimljeni – izjavio je Milić.

Kako ističe, svedoci smo već neko vreme da se istim krivičnim delima ili sličnim, pristupa na različiti način, da se u javnosti različito tumače isto zaprećene kazne, pa su neki označeni kao „teroristi“, a drugi kao „heroji“.

Advokat Ivan Gunjić kaže da je neshvatljiva situacija da u 21. veku, nadomak predsedništva jedne zemlje, vlast uzurpira deo teritorije i drži čitav Beograd u nekoj vrsti talačke krize.

– Taj Ćacilend kako ga zovu je maketa poraza našeg društva. On polako postaje simbol. Ograđen javni prostor u koji ne možeš da uđeš a da ne budeš prebijen. Imaš jednu teritoriju na kojoj nevaže zakoni Srbije, kao Savamala ili mnoge urušene institucije. Od koga se brani taj park? Od naroda? Ne znam šta vlast planira osim da i dalje nastavlja da gura prste u oči građanima, a većina jednostavno izgleda to trpi – rekao je Gunjić.

Kako dodaje, ne zna da li bi „Ćacilend“ opstao u Nišu ili Novom Sadu. Zbog toga i ova hapšenja studenata u Beogradu doživljava kao dalje anesteziranje prestonice, ali i znak da se u ovom gradu nešto dešava.

– Oni znaju da kad Beograd ustane, početak je njihovog kraja. Proteste u drugim gradovima mogu da istrpe. Zato taj „Ćaciled“ tu i stoji, kao strašilo. Ovo je verovatno prvi put u našoj istoriji da se naša vlast, koja nije okupaciona, ponaša ovako prema svom narodu. Nazivati studente nacistima je van svake pameti. A mi se sa druge strane ponašamo kao da smo videli NLO, pojavu sa kojom se prvi put srećemo, ne znamo šta da radimo sa tim parkom i tim ljudima u njemu – nastavio je Gunjić.

Napadom na jutjubera Nevena Krstića, koga su zajedno sa njegovim kamermanom fizički maltretirali, ili čak pretukli stanari Ćacilenda – iz video snimka nije sve jasno, opet je podignuta lestvica državnog nasilja uperenog protiv svih drugačijih i svega drugačijeg i nakon 13 godina vladavine SNS, nažalost, svako uvijanje, diplomatski odgovori i minuciozno biranje reči gube smisao i sve što kao građani i građanke otete Republike možemo, i moramo konstatovati, je da smo kao društvo ušli u fazu otvorenog fašizma, smatra Igor Mihaljević novinar portala Znaš ti zašto.

– Glavne odlike fašizma su ekstremno nasilje, netrepeljivost, diskriminacija i ponižavanje različitih od većine koja takav režim podržava. Gubitkom sveopšte kontrole, suverenosti vladanja situacijom, a bogami i rejtinga, predsednik nakon protesta zbog pada novosadske nadstrešnice postepeno oslobađa pravog, slobodnog radikala u sebi. Kao i svaki huligan, on ne ume da se dostojanstveno brani, a ne ume ni da napada, ako ćemo pošteno, ukoliko odnos snaga nije barem deset prema jedan u njegovu korist. Tako je do sada dobijao izbore i, što je veći problem, simpatije podosta građana. Podsećamo, za 13 godina imao je jednu jedinu javnu debatu. Protiv majke. O tome koliko je bio težak kada se rodio. Kod Milomira Marića. Dakle, kod kuće. Pobedio je. Zar smo sumnjali? – rekao je Mihaljević.

Studentima se, kako dodaje ovaj novinar, predsednik za sve ovo vreme nije obraćao, osim da ih bije, hapsi, vređa i ponižava. Oni studentski stanovi su bili priča za mame, tate, bake i deke, jer ko stvarno studira zna dobro koliko je stan daleko kada si na drugoj, ili trećoj godini, bez posla i sigurnih planova za budućnost.

– Ćacilend je, kao fenomen društvenog nasilja, bizarnosti i neopevanog kiča i treša, zbilja vredan multidisciplinarne studije. Ogromna javna površina i saobraćajnica pretvoreni su u kamp za čuvare logora Srbija, u koji normalan svet ne sme da uđe bez „dozvole“ ili rizikuje da bude biven. Sve vreme, pored Ćacilenda stoje policajci i prave se uvredljivo blesavi na očigledne primere kršenja zakona i fizičkog nasilja uperenog protiv građana-neistomišljenika, koji pri tome ne čine nikakav prekršaj. Ako to nije krunska odlika fašističkog društva, da policija nemo gleda kako te biju otimači budžetskog novca, javne površine, nezakonitih privilegija, medija i svih institucija, onda stvarno ne znam šta jeste – nastavio je.

Ćacilend je tu da ostane i srpska društvena borba će trajati još dugo, verovatno i posle vanrednih izbora,  Ako budu. Kada budu. Ako vlast pobedi, ili izgubi, sasvim je svejedno, sva opasnost od krvoprolića i potencijalnih nereda ide na dušu samo jednom čoveku, kojem je očigledno život van zatvora moguć jedino na vlasti, zaključio je ovaj novinar.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.