Nataša Jančević: Najveći problem ptica zimi - potraga za hranom 1Foto: Freeimages/kaiser gouba

Zimi je za ptice najveći problem potraga za hranom, izjavila je FoNetu članica Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Nataša Jančić i poručila da im svako od nas može pomoći kačenjem masnih kugli na grane drveća.

Time se i hrane ptice i ukrašava drveće, ocenila je ona u serijalu razgovora Vidokrug o ekologiji i objasnila da gradjani masne kugle mogu jednostavno napraviti ili ih kupiti u pet centru.

Ukoliko kupuju masne kugle u pet centrima, Jančić savetuje da se obrati pažnja da se njihove mrežice uklone sa drveća nakon što ptice pojedu hranu.

Kako je precizirala, kugle koje samostalno prave mogu okačiti kanapima ili drugim prirodnim proizvodima koje posle ne moraju uklanjati.

“Kugle se mogu napraviti tako što kupite svinjski ili goveđi loj i umesite ga sa raznim sirovim semenjem, poput suncokreta, kikirikija, oraha, lomljene pšenice i kukuruza, prosa i sirka”, objasnila je Jančić.

Pošto smesa bude formirana u kuglicu, treba je ostaviti u frižider da se stegne i onda je spremna za „kićenje“ po drveću.

Takođe, kako je opisala, loj se može otopiti, u njega umesiti zrnevlje, izliti u kalup, pa staviti u frižider.

Građani mogu pomoći pticama da prezime jeste i da naprave običnu hranilicu od bilo kakve flaše i napune je zrnevljem.

“Bitno je da bude postavljena na najmanje dva metra visine, kako ne bi došli neželjeni gosti – mačke, psi i ostali koji mogu da napadnu ptice”, napomenula je Jančić.

Osnivač organizacije Animal rescue Serbia Aleksandar Gavrić poručuje da se ptice ne smeju hraniti hlebom i raznim prerađevinama, jer im smetaju so i aditivi, već da je potrebno koristiti isključivo prirodna semena.

On naglašava da hranu, ali obavezno i vodu, ne samo za ptice, već i ulične životinje, treba ostavljati na manje prometnim mestima

Kako je objasnio, voda je veoma bitna, naročito uz suvu hranu koju ptice konzumiraju.

Trebalo bi, medjutim, voditi računa o tome da se voda redovno menja, pre svega u periodu veoma niskih temperatura, kada lakše mrzne.

„Ako su životinje gladne i hladno im je, onda se više razboljevaju pa su tako ugrožene na više načina“, zaključio je Gavrić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.