Zašto nema više vrabaca kao nekada?

Ona je za Fonet istakla da je vrabac u određenim zemljama, kao što je Velika Britanija, dobio status zaštićene vrste.

“Kod nas to nije još slučaj, ali i svaki prolaznik koji obraća pažnju na svoje okruženje, kada šeta parkom, vidi da ih nema više koliko ih je nekad bilo”, ukazala je Jančić.

Prema njenim rečima, uzrok smanjenja populacije vrabaca je, pre svega, urbanizacija.

“Naši parkovi i uopšte izgled naših gradova se menja na štetu prirode i ptica”, objasnila je Jančić, dodajući da vrapci hranu i sklonište uglavnom nalaze u žbunju, kojeg je sve manje.

Kako je objasnila, domaća pejzažna arhitektura proteklih godina se svodi na to da se žbunje poseče i da se sadi visoko drveće, što vrapcima ne odgovara.

Takođe, vrapci se, osim u žbunju, gnezde i na skrivenim mestima, poput drvenih svodova na kućama i šupljina u prozorima, čega više nema, konstatovala je Jančić.

Prema njenom zapažanju, sada se grade staklene zgrade svedenih oblika, tako da im ljudi više ne obezbeđuju dobro mesto za gnežđenje, što utiče na to da se njihova brojnost smanjuje.

„Iako je zima već prošla, veoma je bitno da u zimskim mesecima prehranjujemo ptice“, poručila je Jančić i upozorila da je hrane za vrapce sve manje.

Ona ističe da se vrapcima može pomoći i postavljanjem hranilica i podseća da je ove godine održano takmičenje „Ptica moje hranilice“, koje je okupilo veliki broj građana.

Vrapci su među najbrojnijim pticama koje posećuju hranilice, rekla je Jančić i precizirala da je na prvom mestu velika senica, dok su na drugom i trećem mestu vrabac pokućar i poljski vrabac.

Kako je predočila, istraživanja pokazuju da vrapce mogu i ugroziti zagađenje vazduha i suzbijanje insekata insekticidima.

“Vrapci svoje mlade hrane larvama insekata i ukoliko uništite insekte, oni neće imati čime da hrane svoje mladunce”, obrazložila je Jančić.

Govoreći o tome šta ljudi mogu uraditi da bi pomogli vrapcima, ona je naglasila da je dovoljno da svako posadi žbun u svom dvorištu.

Prema njenim rečima, vrapci su izuzetno kolonijalne ptice i vole da provode vreme u jatima, pa im je moguće napraviti i takozvane solitere za vrapce, koji se sastoje iz tri “stana za vrapce”.

Na taj način, u jednom soliteru će se naseliti tri različita para vrabaca, koji će biti odvojeni, ali će biti dovoljno blizu da bi činili jato, istakla je Jančić.

Ona je pozvala građane da se obrate Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za savet kako da pomognu pticama, ali i da na sajtu tog društva mogu pronaći različite korisne savete.

Jančić je ocenila da se na nivou države ne radi ništa da bi se sprečilo dalje smanjenje populacije vrabaca i zaključila da bi takve probleme trebalo sistemski rešavati.