Srbija ima dobre potencijale za razvoj zdravstvenog turizma, ali oni nisu dovoljno iskorišćeni zbog nedovoljne organizacije u ustanovama koje bi mogle da pružaju usluge tog tipa, naglašeno je juče, trećeg dana skupa Dani srpske medicinske dijaspore koji se održava u Vrnjačkoj Banji.
Jasmina Knežević, direktora klinike Bel-medik, istakla je da je u ovom trenutku u našoj zemlji tražena stomatološka i plastična rekonstruktivna hirurgija, ali da nema organizovanog i velikog prometa gostiju iz inostranstva.
– Gosti dolaze sporadično i to su pojedinačni slučajevi, jer kod nas nema ozbiljnih turističkih organizacija niti ustanova koje su se profilisale da svojim kapacitetima mogu da prime veći broj pacijenata – ukazala je Kneževićeva.
Kao dobar primer razvoja zdravstvenog turizma ona je navela Makedoniju i bolnicu „Filip II“, u kojoj radi i nekoliko anesteziologa i kardiohirurga iz naše zemlje.
– To je jako bolno, jer je medicina u Makedoniji pre deset godina bila daleko manje razvijena nego u Srbiji. Sa našim lekarima odlaze i pacijenti i novac, a mi ništa ne radimo kako bismo u našoj zemlji medicinu digli na viši nivo, iako imamo dobre kadrovske i organizacione sposobnosti – naglasila je Kneževićeva. Prema njenim rečima, Fond zdravstvenog osiguranja iz Hrvatske, Rumunije i Makedonije, plaća intervencije urogenitalne hirurgije u našoj zemlji.
Dejan Stanojević, direktor specijalne bolnice „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, istakao je da je ova ustanova od 2008. godine postala nacionalni centar za prevenciju i edukaciju dijabetesa, dok je od 2010. otvorena za dijabetičare koji regulišu šećernu bolest lekovima.
– Poslednjih sedam godina pojavila se neophodnost da se razvije rad sa komercijalnim pacijentima, odnosno onima koji hoće da dođu o svom trošku. Prema njegovim rečima, među gostima iz inostranstva u ovoj ustanovi najčešće borave Rusi koji ostaju 15 do 20 dana.
– Imamo ugovor sa austrijskim fondom zdravstvenog osiguranja, koji svake godine šalje pacijente na lečenje u našu ustanovu. Zahvaljujući ovom ugovoru, očekujemo i proboj na nemačko tržište – naglasio je Stanojević.
Kao jedan od najvećih problema on je istakao neobaveštenost pacijenata i izabranih lekara o tome da svi pacijenti koji imaju komplikacije šećerne bolesti imaju pravo da jednom u četiri godine borave na lečenju o trošku zdravstvenog osiguranja.
O razvoju zdravstvenog turizma u Nemačkoj govorila je Radmila Kovačević, advokatica, koja već godinama radi u ovoj zemlji. Prema njenim rečima, od 2007. godine beleži se priliv od oko 80.000 stranih pacijenata koji se leče u nemačkim klinikama, a taj broj je i dalje u stalnom porastu.
– Ustanove u Evropskoj uniji, njih 4000 koje nude medicinsku prevenciju, rehabilitaciju i mogućnosti velnes i spa turizma, beleže priliv od čak četiri milijarde evra – ističe Kovačevićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
