Petnaestak azilanata – migranata iz Somalije, Pakistana i Avganistana napravilo je „kamp“ u srcu subotičke deponije, i u njemu borave već gotovo tri meseca. Od otpadaka na smetlištu sazidali su igloe, u kojima, na goloj zemlji, spavaju. Sem hladnoće, njima je veliki problem i hrana, jer većina novca gotovo da i nema.
Mnogi su već mesecima, i čak godinama, van zemlje, na putu za „bolji život“, koji nikako da dostignu – jedna od destinacija bila im je Grčka, u kojoj su proveli godinu-dve, zatim Makedonija, a trenutno u Srbiji čekaju da se desi čudo i prođu kroz gvozdenu „šengensku zavesu“, u vrli novi svet. Neki od njih gotovo i nemaju drugi izlaz – u zemljama iz kojih dolaze njihove porodice već žive u kartonskim kućicama, koje po pravilu znače i stalnu glad i egzistencijalnu neizvesnost.
Ipak, ima i onih bolje sreće, i sa više novca, koji su zimu dočekali pod nekim „iznajmljenim krovom“, ali svi su oni uglavnom ilegalni stanovnici Subotice. Naime, samo veoma mali broj ima azil, jer dobijanje statusa azilanta za njih znači istovremeno i deportovanje u Centar u Banji Koviljači. U Srbiji, međutim, za njih izvesno nema posla, a do Subotice su stigli zbog toga što je iz nje najlakše (ilegalno) preći u EU. No, i kada to uspeju, mađarska policija ih, prema sporazumu o readmisiji, deportuje nazad, a to znači i obavezu Srbije da ih vraća u matične države.
Upravo taj „ilegalni“ status za većinu Pakistanaca, Somalijaca, Avganistanaca predstavlja život u sivoj zoni – postoje, ali kao da ih nema. Predsednik subotičkog parlamenta Slavko Parać organizovao je ovih dana sastanak predstavnika svih relevantnih institucija – MUP-a, pogranične policije, UHCR-a, Crvenog krsta, novosadskog Centra za integraciju i toleranciju, sa idejom da se pronađe rešenje i na neki način pomogne tim ljudima.
„Ispostavilo se da smo nemoćni, jer ništa ne možemo preduzeti a da ne prekršimo zakon. Faktički pomoći možemo samo onima koji imaju azil, a takvih je veoma malo, gotovo ih nema. Policija po pravilu sve koji ne zatraže azil u određenom roku šalje u Centar za strance u Padinskoj Skeli, a dalja procedura je deportacija u Makedoniju. Ove godine je deportovano oko desetak hiljada migranata, ali oni stalno dolaze. Mi ćemo sada kao grad zatražiti od Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Ministarstva za rad i zapošljavanje da nam pomognu i upute kako da ovaj problem rešimo. To je zaista poražavajuće i tragično – jer neko ko je prihvatio da u ovakvim uslovima boravi očito je u velikoj nevolji. A svaka pomoć grada, bilo da je i humanitarna, predstavlja kršenje zakona… Oni u suštini ovde nikome ne smetaju, nikakav problem sa njima nismo imali, a Subotičani su inače već navikli na brojne izbeglice sa raznih strana tokom prethodnih decenija, kaže za Danas Slavko Parać.
Dalja sudbina ovih ljudi, u smislu da li će prezimiti i preživeti zimu, pogotovo ako naiđu ozbiljniji mrazevi, očito zavisi od odgovora pomenutih ministarstava. I od toga koliko je pravna država jača od humanosti. Ili obrnuto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
