Nemačka u klin, Amerika u ploču

Novo lice u G8, francuski predsednik Fransoa Oland, ima vatreno krštenje na svetskoj sceni. Posle Berlina, Oland se svakako nada pozitivnim rezultatima na drugom velikom putu u inostranstvo tokom prve nedelje svog predsednikovanja.

Osim što su Francuska i Nemačka suočene sa temeljnim preispitivanjem kolega u Kemp Dejvidu, stručnjaci smatraju da će se pod lupom G8 naći i očigledne razlike u pristupu SAD i Nemačke kada je reč o rešenju dužničke krize. Analitička javnost na sarkastičan način ističe da je geografska udaljenost između Berlina i Vašingtona 7.000 kilometara. Ali, kada je reč o ekonomskoj politici čini se kao da se dve prestonice nalaze na različitim planetama. S jedne strane, Nemačka zagovornik oštrog pristupa u rešavanju evropske recesije vrši pritisak na zemlje da smanje svoju javnu potrošnju i dugove. SAD, s druge strane, koje se bore sa sopstvenom krizom najgorom od Drugog svetskog rata još 2009. su donele spasilački paket u vrednosti od 862 milijarde dolara. Cilj Merkelove – smanjiti zaduženost po svaku cenu ne bi li se vratilo poverenje investitora – je u srcu evropskog kriznog odgovora, pristup koji Amerika smatra pogrešnim.

U izbornoj godini, predsednik Obama nastoji da izbegne ekonomski udarac koji će verovatno uslediti ako dođe do razmršenja situacije u evrozoni. Tu je takođe i konstantni pritisak Nemačke za štednju koji je naljutio birače u Grčkoj, ali i insistiranje Olanda ka više ekonomskih stimulansa.

Uverenje Nemačke da je kriza proistekla iz preteranih zaduženja vlade inspirisala je usvajanje sporazuma o štednji koji je potpisalo 25 od 27 članica EU, a koji zahteva od vlada da obuzdaju potrošnju i smanje zaduženost do nivoa, koji, kako ističu stručnjaci, ni Nemačka sada ne može da ispuni. Takva pravila izazivaju glavobolje u Americi. S druge strane, Nemci gledaju na američke stimulativne programe sa nevericom i sležu ramenima na predloge da bi sličan model mogao da bude iskorišćen u zemljama poput Španije, gde je stopa nezaposlenosti dostigla 24 odsto, ili Grčke, koja je u recesiji već pet godina.

„Niko ozbiljan ne može da traži da se dodatno zadužuje ne bi li rešio krizu“, kaže nemački ministar finansija Volfgang Šojble u intervjuu za nedeljnik Fokus. „To bi bilo isto kao da obećavamo da ćemo biti bolji, ali prethodno grešimo još malo.“

Nemci se, takođe, pitaju odakle bi dolazio novac za stimulativne pakete. SAD su u stanju da se zaduže kod Kine, dok Federalne rezerve imaju širi mandat da sačuvaju zaposlenost. Ekonomski unesrećene evropske zemlje imaju poteškoća da podižu novac ne bi li isplatili dugove koji su već u dužničkim knjigama. A trošenje nemačkog novca na druge ekonomije izuzetno je nepopularno kod nemačkih poreskih obveznika.

Stoga će, tvrde stručnjaci, u Kemp Dejvidu biti vođena zanimljiva rasprava kao rezultat ovih razlika. Isto tako, ne očekuje se da samit donese neke epohalne rezultate.