Nije prvi put da vlada formira radnu grupu za kvalitet vazduha: Kako rešiti višegodišnji problem aerozagađenja u Srbiji? 1foto Aleksandar Roknić Danas

Najava premijerke Ane Brnabić da će biti formirana radna grupa koja će se baviti poboljšanjem kvaliteta vazduha u Srbiji jeste dobar znak, ali više od bilo kakve radne grupe Srbiji je potrebno da se primene propisi i planovi koji već postoje, smatraju sagovornici Danasa.

Premijerka Brnabić rekla je u četvrtak da će Vlada formirati međuresornu radnu grupu u koju će biti uključeni gradonačelnici najvećih gradova u Srbiji, uključujući i Beograd, a koja će se baviti unapređenjem kvaliteta vazduha.

Cilj je, kako je rekla, da se “u kratkom vremenu urade pozitivne stvari koje mogu da se odraze na kvalitet vazduha“.

Ovo nije prvi put da vlada formira ovakvo telo. Radna grupa čiji je zadatak da se bavi kvalitetom vazduha formirana je i početkom 2020. godine. Dve godine kasnije osim saopštenja o formiranju ove radne grupe, nemoguće je naći bilo kakve informacije o tome šta je ovo telo uradilo.

Dejan Lekić, jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kaže da je “svaka vrsta napora u pravcu rešavanja problema za pohvalu”, ali da već postoje zakoni i planovi čija bi sama primena dovela do značajnog poboljšanje kvaliteta vazduha. On podseća da je još prošle godine dokument “Program kvaliteta vazduha u Srbiji do 2030. godine” prošao javnu raspravu ali da još uvek nije usvojen.

Dokument koji sagovornik Danasa pominje detaljno analizira postojeće stanje i posledice koje aerozagađenje u Srbiji ima, procenjujući da loš kvalitet vazduha između ostalog dovede i do 14.000 prevremenih smrti godišnje uz druge brojne zdravstvene probleme.

– Nama ne treba nikakva dodatna analiza. Mi imamo program koji treba da se usvoji. Uz to zakon propisuje da lokalne samouprave, u kojima se konstatuje prekoračenje zagađujućih materija, izrade lokalni plan kvaliteta vazduha. Implementacija tih planova nije na zavidnom nivou. Dakle ceo zakonodavni sistem je već ustrojen. Ako je cilj nove radne grupe da poboljša komunikaciju među resorima koji treba da primene postojeće propise, podržavam tu ideju – navodi Lekić.

Sagovornik Danasa međutim kaže i da se stalno vrtimo oko istog pitanja a to je da li postoji problem aerozagađenja i koliki je zapravo.

– Podsetiću da je Agencija za zaštitu životne sredine ove nedelje objavila izveštaj o kvalitetu vazduha, u kome stoji da praktično na svim lokacijama u Srbiji gde postoje merenja, kvalitet vazduha je treće, najgore, kategorije. Hajde da zaustavimo diskusiju i da pređemo na posao – kaže Lekić.

On dodaje i da se izveštaj Agencije odnosi samo na mesta gde postoje zvanična državna merenja PM čestica, a da je to slučaj u tek 13 od 29 gradova sa više od 50.000 stanovnika.

– Kada bi država uspostavila sistem za merenje i u drugim mestima, videlo bi se da je i u tim gradovima vazduh zagađen. Vi nemate izveštaje o kvalitetu u realnom vremenu za Suboticu, Sombor, Loznicu, Kruševac, Vranje, Kraljevo… Kada se konstatuje na primer da je vazduh u Šapcu ili Kraljevu dobar, to nije tačno jer se ne mere PM čestice. To bi bilo isto kao da čoveku koji ima groznicu izmerite pritisak i kažete zdrav si – zaključuje Lekić.

Profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević takođe pozdravlja formiranje radne grupe, dodajući da to “pokazuje da pritisak javnosti u smislu rešavanja kvaliteta vazduha ima kolike-tolike efekte”. On ipak dodaje da više od radne grupe Srbiji je potrebno da primeni ono što je sama donela.

– Stvari su prilično jasne. Jedino što dokument u kome je sve jasno, a radi se o Planu kvaliteta vazduha, Vlada neće da usvoji. Ovaj dokument ima i akcioni plan, koji eksplicitno navodi neophodne mere, ko je odgovoran za njihovu implementaciju, kakvi su efekti i koliko je sredstava potrebno. Kada bi se usvojio taj plan, uloge bi bile jasno podeljene – dodaje Đurđević.

U ovom programu navodi se da čak i da Srbija ne donese nikakve nove mere, već samo primeni postojeće, to bi značajno unapredilo kvalitet vazduha. Ključno u primeni postojećih mera jeste sprovođenje Nacionalnog plana za smanjenje emisije iz velikih postrojenja, čija bi primena dovela do značajnog smanjenja sumpor-dioksida. To se postiže između ostalog i radom postrojenja za odsumporavanje u termoelektranama. Neka od njih su napravljena ali nikada nisu zapravo počela da rade na pravi način.

–  Rad postrojenja za odsumporavanje zahteva određenu količinu energije. Prethodnih godina kada smo bili izvoznici struje, EPS verovatno nije želeo da se odrekne tih nekoliko procenata od svoje godišnje proizvodnje da bi postrojenje radilo. To bi za njih bio “gubitak” od par stotina miliona evra koji su zarađivani izvozom struje. Sad kada je energetski sistem poljuljan, nalazimo se u drugačijoj situaciji, pa se opet odustaje od rada postrojenja za odsumporavanje jer se ne želi da se potroši ni najmanji procenat proizvedene struje – navodi prof. Đurđević.

On ističe međutim da bi upravo rad postrojenja za odsumporavanje mogao brzo da proizvede željeni efekat i unapredi kvalitet vazduha.

Na drugoj strani, postoji i problem individualnih ložišta, koji se ne može brzo i lako rešiti.

– Iako se zovu individualna ložišta, rešenje zapravo nije u rukama građana već države. Postoje tri komponente na kojima se mora raditi – poboljšanje energetske efikasnosti, zatim zamena individualnih ložišta ali i kontrola goriva koja se prodaju na tržištu. Iz iskustva evropskih zemalja znamo da je ovo proces koji dugo traje, ali to ne znači da treba da ga odlažemo stalno – zaključuje profesor Đurđević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.