Niko više ne pominje često testiranje đaka 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO)

Među preporukama SZO i UNICEF-a pred početak školske godine naglašeno da đaci treba da ostanu u školama uz primenu mera uključujući i redovno testiranja. U protokolu za održavanje nastave u Srbiji, redovno testiranje decenije pomenuto. Tu meru najavio je u jednom trenutku ministar prosvete Branko Ružić, ali nakon oštrog protivljenja dela roditelja, izgleda da se od nje odustalo.

Lekari sa kojima je Danas razgovarao kažu da bi redovno testiranje bilo mera koja bi na jednoj strani omogućila da se iz kolektiva izdvoje zaražena deca, koja nemaju simptome bolesti, što nije redak slučaj, a na drugoj dala bi bolji uvid i kontrolu nad epidemijskom situacijom. Ovo je posebno važno u situaciji kada imamo delta soj koji se više širi među decom i lakše se prenosi sa na odrasle.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije dr Georgios Konstantinidis navodi da bi „u najmanju ruku bilo opravdano testirati decu u situacijama kada se pojavi jedan pozitivan slučaj u odeljenju“.

Prema trenutnom protokolu, kada se u jednom odeljenju pojavi dvoje ili više inficirane dece prelazi se na kombinovani ili onlajn model nastave, a testiranje kontakata nije predviđeno. U pojedinim zemljama je uvedeno testiranje svih đaka iz odeljenje u kome je jedno dete ili nastavnik inficiran. U delovima Amerike to testiranje obavlja se na svaka dva dana tokom sedmice i rezultati su dostupni u toku dana. a zaraženih.

Dr Konstantinidis dodaje da bi trebalo razmišljati i o uvođenju redovnog testiranja u nekim pravilnim vremenskim razmacima, ali i da je pitanje koliko je to ekonomski izvodljivo.

– Teško je reći koji bi to intervali trebalo da budu, ali verujem da bi jednom u dve nedelje bilo opravdano, kaže sagovornik Danasa i podseća da se delta soja brže širi među decom.

– Dok se vuhanski retko prenosio sa deteta na dete i sa njih na odraslo, sada je drugačije. Delta se prenosi deset do 15 puta lakše u odnosu na prvobitnu vuhansku varijantu. Ipak, i dalje se deca najčešće zaražavaju u svojim porodicama, odnosno i za ovaj soj važi da se lakše prenosi sa odraslih na decu, objašnjava dr Konstantinidis. On veruje i da su deca sigurnija u školama nego van nje.

– Verovatno bismo imali sličnu ako ne i goru situaciju kada deca ne bi išla u školu jer škola je koliko-toliko kontrolisana sredina, navodi dr Konstantinidis.

Epidemiolog Predrag Đurić, koji smatra da bi trebalo ozbiljno razmotriti primenu skrining testiranja u školama, kaže da bi cilj takve mere bio da se otkriju osobe koje su inficirane, kako bi se one i njihovi kontakti izolovali.

– Kada su u pitanju učenici, skrining testiranje ima smisla u zajednicama gde postoji umerena do visoka transmisija virusa, što prema preporuci Američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti znači da ima preko deset slučajeva na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana, a ne bi trebalo da se sprovodi tamo gde ima ispod deset slučajeva, kaže dr Đurić.

Na nivou cele Srbije u poslednjih nedelju dana otkriveno je 709 zaraženih na 100.000. Podaci po opštinama ne postoje, mada je jasno na osnovu pojedinačnih izveštaja gradskih zavoda za javno zdravlje da bi mnoga područja „zadovoljila“ kriterijume CDC. Dr Đurić objašnjava i da bi „skrining testiranje trebalo da se sprovodi najmanje jednom nedeljno i da se ponavlja iz nedelje u nedelju dok god traje nepovoljna epidemiološka situacija, a da su rezultati dostupni istog dana“. Skrining testiranje sprovodi se antigenskim testovima, čiji se rezultati, upozorava dr Đurić, moraju interpretirati zajedno sa kliničkom slikom i epidemiološkim podacima za svaku osobu.

– Testiranje bi moralo i da bude besplatno i da mu prethodi saglasnost kako roditelja, tako i deteta. Posebno se mora voditi računa o poverljivosti podataka, dodaje sagovornik Danasa.

Ono što je trenutno praksa u Srbiji jeste da se deca sa simptomima kovida mnogo ređe testiraju nego odrasli. Ipak sa porastom broja zaraženih među odraslima raste i broj obolele dece. Kako je juče kazala Olivera Ostojić, dečija pulmologinja iz KBC Dragiša Mišović, u njenoj ustanovi sve je više pregleda.

– Pre dve tri nedelje bilo je 10 do 15 pacijenata koji su prolazili kroz našu ambulantu, sada ih ima oko 40″, izjavila je Ostojić za RTS.

 

Podaci retko i oskudno

Svežiji podaci o broju zaražene dece i nastavnog osoblja na postoje. Poslednji objavljeni su na sajtu Instituta Batut za prvu nedelju septembra, navode da je kod 2.437 dece školskog uzrasta potvrđena infekcija SARS-CoV-2. Istovremeno, prema podacima Ministarstva prosvete, u ovom trenutku kombinovani model nastave za đake sedmog i osmog razreda primenjuje se na području devet lokalnih samouprava. Po kombinovanom modelu rade i srednje škole na teritoriji 45 lokalnih samouprava. Treći model, odnosno onlajn nastava primenjuje se u srednjim školama na teritoriji osam lokalnih samouprava. Ono što se međutim ne zna jeste koliki je zapravo broj odeljenja, odnosno đaka trenutno na onlajn odnosno kombinovanom modelu.

Tema izostala na Štabu

Virusologinja Tanja Jovanović, članica Kriznog štaba, rekla je juče kratko za Danas da na sednicama Kriznog štaba, kojima je ona prisustvovala, nije bilo govora o uvođenju redovnog testiranja đaka u školama. Na dodatna pitanja Danasa, prof. Jovanović nije juče odgovorila.

Preporuka za neke sportove

Predrag Đurić navodi da postoje prilike u kojima se nezavisno od transmisije virusa i broja zaraženih u zajednici preporučuje skrinig testiranje. Ove preporuke odnose se na „učenike koji se bave visokorizičnim sportskim (sportisti na rastojanju manjem od jedan metra kao što su košarka, rvanje i slično) i drugim vannastavnim aktivnostima (npr. pevanje), gde bi testiranje trebalo da se sprovodi bez obzira na nivo transmisije u zajednici, a isto važi i za nevakcinisane nastavnike i drugo osoblje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.