„Isus i Ivica Dačić“: Ministar policije poručio državi i partiji da iskoriste to što je ostao živ

Naznačimo, lider socijalista i prvi čovek policije izjavio je najpre da ne vidi razlog zbog kojeg bi podneo ostavku, a nakon ubistva na Senjaku, zbog kojeg je pritvoren načelnik beogradske policije, Veselin Milić, zbog sumnji da je u taj zločin umešan. Rekao je da jednostavno da on sa tim nema nikakve veze. Da on na mesto ministra nije došao slučajno već glasovima građana koji su ga na tu funkciju kandidovali – da bude na čelu nekog ministarstva, u izvršnoj vlasti.

Dačić je, s obzirom na to da uskoro slede i izbori unutar SPS, rekao da održavanje stranačkog kongresa zavisi od toga kada će biti izbori i da sigurno neće pobeći sa megdana za čelno mesto ako mu to dozvoljava zdravstveno stanje.

Podsetimo da je njegov stranački rival potpredsednik Glavnog odbora, Branko Ružić, koji podržava studentske proteste i koji negoduje zbog načina na koji Dačić vodi stranku.

– Ako socijalisti žele da ostanem predsednik ja sam spreman da u tome učestvujem – rekao je Dačić.

On je istakao da je praktično započeo svoj novi život, ponovo rođen, kada je počeo da se oporavlja od bolesti pa samim tim, naveo je, mora da postoji neki razlog zašto nije umro i poručio državi i partiji da to iskoriste.

„Ima života izvan politike“

Ivica Dačić jeste zaista bolestan, ali nije mi jasno zašto od toga pravi politički hepening, kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji.

Kako dodaje, „kada se neko zahvaljuje proviđenju da nije umro, trebalo bi bar da pomene lekare koji su ga lečili i spasli mu život“.

– Ali, nisam razumeo rečenicu “da to iskoristi država”? Kako da iskoristi? Beatizira ga, digne mu spomenik za života? Treba da bude srećan da se vratio svojoj porodici i da mu je data šansa da nastavi život. Ima života izvan politike, ne mora baš svaka njegova rečenica da se tiče politike – zaključuje Žarko Korać.

„Ovo sada prelazi u mazohizam“

Prema rečima Sande Rašković Ivić, univerzitetske profesorke u penziji, misli Dačića, nakon pobede nad bolešću, prelaze u svojevrsni mazohizam.

– Drago mi je da se Dačić izborio s bolešću. Njegovu misao da ga je viša sila s razlogom sačuvala, pa država i partija to treba da iskoriste, vidim kao preporučivanje i vapaj da ga Socijalistička partije Srbije zadrži na čelu, a Vučić još jednom zloupotrebi verovatno kao predsedničkog kandidata režimske koalicije. Mislila sam da Ivica Dačić ima talenat za političko preživljavanje, ali ovo sada,po mom mišljenju prelazi u mazohizam – zaključuje Sanda Rašković Ivić.

„Za ljude poput Dačića smrt nije kada stane srce, nego kada se izgubi društvena moć“

Za ljude poput Dačića smrt nije kada stane srce, nego kada se izgubi društvena moć, kaže za Danas sociolog Ivan Živkov.

S obzirom na to da je još od mladosti politički funkcioner i gotovo neprekidno na vlasti, dodaje, ne iznenađuje što značaj svog života oseća samo uz visoki društveni položaj.

– Njegova izjava je perverzija tog osećaja i pokušaj da izostanak smrti podmetne kao mistični dokaz da je rođen za vladara. Isus i Ivica, malo ali odabrano društvo vaskrslih da bi spasavali čovečanstvo – kaže Ivan Živkov za Danas.

Kako kaže, „ne bi trebalo ipak izgubiti iz vida Dačićevu sposobnost prepoznavanja društvenih trendova, a jedan vrlo očigledan ovih dana je masovna pseudoreligioznost i praznoverje“.

– Ako je to talas na kojem može da ostane na vlasti, sigurno će ga uzjahati, makijavelizam će po ko zna koji put pobediti socijalizam u njemu – zaključuje Ivan Živkov.