Nostalgija Subotičana za izgubljenim tramvajem ni nakon 40 godina od njegovog gašenja ne prestaje. Sada je već istorija dan kada su početkom aprila 1974. godine gradski oci odlučili da gradu kakav je Subotica tramvaj više nije potreban, te gradski prevoz prebacili na moderniji autobuski saobraćaj.
Mnogi taj trenutak izjednačavaju sa početkom urušavanja grada u ekonomskom, kulturološkom i svakom drugom pogledu. Iako je to možda preoštra ocena i subjektivan utisak, nesumnjivo je da je danas žal za tramvajem u Subotici nepodeljena, isto kao i uverenje da bi tramvaj mnogo značio za gradski prevoz, odnosno bio efikasnije i bolje rešenje od autobusa.
Četrdesetogišnjica gašenja tramvaja obeležena je okupljanjem bivših konduktera i današnjih „fanova“ upravo kod poslednjeg tramvajskog vagona, koji i danas stoji na parčetu šina na istom mestu na kojem je poslednji put dovezao putnike sa lokacije današnjeg buvljaka. U okviru svojevrsnog performansa kojim je obeležen taj događaj građanima su deljene ponovo štampane tramvajske karte iz 1918. godine. A te godine tramvaj u Subotici je beležio svoj 21. rođendan. Da je ostao u upotrebi, imao bi iza sebe 117 godina radnog staža. Tramvaj je, međutim, samo 77 godina opsluživao putnike od nekadašnje Somborske kapije do Palića, dok su tokom leta i velikih vrućina na šine ubacivani otvoreni tramvajski vagoni – prava uživancija za decu, a bogami i odrasle.
Taj način prevoza, jeftin i ekološki vrlo savremen, u potpunosti su zamenili autobusi, koji sve do danas u trci za naklonost putnika gube svaku bitku sa neprežaljenim tramvajem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
