Novac iz budžeta Grada Beograda dobijaju ljudi i organizacije bliski režimu 1Foto: Medija centar

U budžetu za 2021. godinu, sa oko milijardu i dve stotine miliona dinara (1.229.653.451 dinara), Beograđani i Beograđanke izdvajali su više sredstava za nevladine organizacije (NVO) od bilo kog stranog donatora, rečeno je danas na konferenciji za medije Instituta za evropske poslove.

Kako je ukazano, veliki broj organizacija koje su dobijale novac iz budžeta Grada Beograda osnovan je relativno skoro, novac su dobijala i pravna lica koja su bliska režimu, odnosno nemaju registrovana uduruženja građana, a vidljiva je i sprega tih organizacija sa političkim partijama na vlasti, poput Socijalističe partije Srbije (SPS), i u nešto manjoj meri Srpske napredne stranke (SNS).

Istaknuto je da je kroz budžetsku liniju 481, koja je namenjena nevladinim organizacijama, Grad Beograd je u proseku izdvajao nešto manje od jedan odsto ukupnog budžeta za dotacije NVO.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati sedmomesečnog istraživanja koje je tim Instituta za evropske poslove realizovao u periodu od januara do jula 2021.

Tibor Moldvai, autor istraživanja, istakao je da se u prethodne tri godine dodela sredstava iz budžeta Grada Beograda za NVO iz godine u godinu smanjivala.

– Iznos od skoro 14.600.000 evra iz 2019. godine, smanjen je za skoro pet miliona evra, odnosno na 10.438.000 evra. Može se postaviti pitanje da li je to zbog panedmije korona virusa, da li NVO nisu mogle da koriste ova sredstva jer su bila relocirana na druge aktivonosti ili je ovo jasan trend smanjivanja sredstava na koje NVO mogu da računaju od strane Grada Beograd – naveo je Moldvai.

U istraživanju su obuhvaćeni Sekreterijat za sport i omladinu, Sekreterijat za kulturu, Sekreterijat za finanfije i Sekretarijat za socijalnu zaštitu i Kancelarija za mlade.

– Sekreterijat za sport i omladinu je implementirao i realizovao po tri konkursa u 2019. i 2020. godini. Iznos koji je podeljen na ovim konkursima predstavlja samo pet odsto ukupnih sredstava koje je Sekretarijat imao u svom budžetu, ostalih 95 procenata je dodeljeno na direktan način, odnosno direktnim dotacijama. Pretprotavljamo da se radi o sportskim klubomima, poput Crvene Zvezde i Partizana i nekih manjih klubova, ali to ne možemo da potvrdimo – ukazao je Moldvai.

Kako je ukazao, novac od Sekretarijata za sport i omladinu dobile su organizacije koje nisu registrovane kao udruženja građana, poput teatar “Talija”, Fakultet za pravno-poslovne poslove “Tesla”, čak i preduzetnik Nenad Nešić sa dva puta po 200.000 dinara.

Moldvai je naveo da je Sekretarijat za kulturu raspolagao sa oko 300.000.000 dinara u budžetu za 13 oblasti koje je raspisao u konkursima, ali je, kako je objasnio, najviše novac je otišao na direktne dotacije.

– Imamo organizacije koje su dobijale sredstva za više projekata u okviru jedne oblasti. Sekretarijat nije ostao najdosledniji prilikom dodele sredstava na konkursima – naveo je Moldvai.

Što se tiče Sekretarijata za socijalnu zaštitu, od 30 organizacija koje su dobile sredstva na opštem konkursu, njih 17 je osnovano pre manje od 10 godina.

Kada je reč o Kancelariji za mlade, novac je, na primer, dobilo nekoliko teretana i klubova za treniranje, koja su se na konursu predstavila kao sportska udruženja i za predlog projekta podneli “humanitarne predstave” i “različite sportske obuke”.

Istraživanje je bilo deo šireg projekta pod nazivom “Ka transparentnom trošenju lokalnih budžeta namenjenih nevladinom sektoru”, koje je Institut za evropske poslove implementirao od avgusta 2020. do jula 2021. uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) sa idejom da istraži načine finansiranja organizacija civilnog društva kroz jedinice lokalne samouprave, tačnije Grad Beograd kao najveće jedinice lokalne samouprave u Srbiji sa 17 gradskih opština.