Novi protest u Mirijevu zbog seče šume i uzurpiranja zelenila: „Svaki grad bi ovo čuvao kao oči u glavi, a mi uništavamo“

Na području Bajdina, na 66 hektara, planirana je izgradnja naselja u kome bi prema rečima lokalnih aktivista živelo od 15,000 do 20,000 ljudi. Bajdina šuma pri tome je područje koje je ne samo stanište ugroženih vrsta već i brana od zagađenja iz Vinče za ceo Beograd.

Istovremeno, ovaj deo Beograda nije ni pogodan za gradnju jer obiluje bunarima, podzemnim vodama i predstavlja jedno od najvećih klizišta u gradu.

Nezadovoljni građani su uputili niz primedbi na plan da se izgradi stambeni kompleks u delu Bajdina ali one nisu usvojene. Stoga su meštani okupljeni oko neformalnog udruženja „Mirijevo, zeleno i zdravo“, pokrenuli peticiju protiv uzurpiranja 66 hektara zelenog pojasa radi izgradnje stambeno-poslovnih objekata, a planiraju i da se okupljaju dok ne zaustave taj štetni ali i rizični projekat.

Danas je bilo peto okupljanje, a kako kažu iz udruženja “Mirijevo, zeleno i zdravo”, radi se o najvećem skupu do sada.

– Ovoga puta pozvali smo ljude iz drugih naselja, predstavnike ekoloških organizacija, političkih stranaka i pokreta. Osim režimske koalicije, svi ostali su nam odgovorili bez obzira na politički pravac. I oni levi ili desni shvataju ozbiljnost situacije i ne vide razliku kada se radi o stvarima koje direktno utiču na kvalitet života – rekli su za Danas iz ovog udruženja pre početka skupa, koji se nastavio protestnom šetnjom.

Upitani da li su do sada dobili bilo kakav odgovor od predstavnika gradske ili opštinske vlasti oni navode na nisu.

– Teško je dobiti bilo kakav odgovor. Mi smo i dalje na javnim raspravama, na kojima nas ubeđuju kako je to sve dobro urbanistički isplanirano a onda vidite da se ukidaju škola, povećava zauzetost zgrada na parcelama… Da ne pričamo o tome da je ovo područje najveće klizište. Nikakva gradnja ranije nije bila moguća jer nije mogla da se dobije građevinska dozvola. Imamo izveštaj geologa koji su pre dve decenije procenjivali područje, i tada su rekli da treba da ostane netaknuto odnosno da je najbolje fiksiranje klizišta sistemom korena i da ništa drugo ne može da ga sanira. U sadašnjem planu za gradnju kompleksa se navodi da postoji opasnost od klizišta ali da uz moderne metode to može da se sanira, što se prepušta investitoru, koji bi morao da uloži ogromna sredstva ako bi to zaista želeo da uradi. To je jako porozno zemljište, tu protiču dva potoka, i ima manjih jezera, dosta bunara i podzemnih voda pa neki stručnjaci navode da bi mogao da se koristi i za vodosnabdevanje. Radi se dakle o resurs koji bi svaki grad čuvao kao oči u glavi, a mi ne – navode iz udruženja.

Do sada su održane dve rasprave o planu detaljne regulacije koji predviđa stambeni kompleks na području Bajdina, a naredna još uvek nije zakazana.

U međuvremenu dešavaju se pripreme za gradnju.

-Na obodima područja već sklanjaju drveće. Nasipa se šut. Ljudi nam svakodnevno šalju snimke, Teren za gradnju se sprema – objašnjavaju sagovornici Danasa.

Oni kažu da je njihov prvi zahtev da se odbaci ovaj projekat.

-Ovde treba da bude park-šuma, sa šetalištima, sportsko-rekreativnim kompleksom, igralištima… Mi hoćemo nešto poput Košutnjaka što će koristiti svim građanima Beograda – navode u udruženju.

Pored zahteva koji se odnose na deo Bajdina, građani okupljeni u grupi „Mirijevo, zeleno i zdravo“ upućuju na još jedan vid uzurpacije zelenih površina u Mirjevu.

-Saznali smo da se u Generalnom urbanističkom planu Beograda naši parkovi, šetališta, livade, ne vode kao zelene površine, već kao područja za gradnju komercijalnih objekata. Stoga su naši zahtevi i da se u Planu naše zelene površine navedu taksativno kao zelena područja a ne kao područja za gradnju.

Napadi

Kako je prenela agencija Fonet, građane koji su danas protestovali protiv krčenja zelenog pojasa verbalno su napali zagovornici izgradnje.  Protivnici izgradnje odgovorili su na isti način, pa je policija koja obezbeđuje protest opomenula obe grupe građana, nakon čega je nastavljena protestna šetnja.