Bošnjačko nacionalno veće (BNV) održalo je posebnu sednicu na kojoj je usvojena Odluka o predlogu izmena i dopuna Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i načine i postupke njegove implementacije. Pred većnicima i predstavnicima organizacija civilnog društva, kojima je dodeljen status konsultanata, našao se materijal pod nazivom „Komentari i predlog aktivnosti za Nacrt akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina“ i adresiran je na Ministarstvo pravde Srbije.
Komentarisano je svako poglavlje i predložene izmene formulacija i aktivnosti. U dokumentu, koji je potpisao potpredsednik BNV i član radne grupe za izradu Akcionog plana Muhedin Fijuljanin, pobrojano je sve što je u minulom vremenu zahtevalo BNV, a tiče se rasvetljavanja zločina počinjenih nad Bošnjacima devedesetih godina prošlog veka, usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, donošenje novog zakona o lustraciji, ali i rasvetljavanje progona i paljenje naselja Bošnjačka mahala u Kosovskoj Mitrovici, kada je zapaljena kuća predsednika BNV Sulejmana Ugljanina u tom naselju i sprovođenje sudskog postupka povodom zauzimanja prostorija Ugljaninove koalicije u Novom Pazaru u januaru 2009. i donošenja novog zakona o lustraciji.
BNV u svom dokumentu predlaže donošenje novog Ustava Srbije kojim će biti obezbeđena ravnopravnost svih i definisan status naroda – Bošnjacima i drugim narodima kojima je taj status oduzet raspadom SFRJ, utvrđena decentralizacija vlasti i regionalni sistem uređenja države uspostavljanjem srednjeg nivoa vlasti. Predlaže se da u novom Ustavu Srbije bude definisana (obnovljena) autonomija Sandžaka, kao multietničke regije u kojoj tradicionalno i u većini žive Bošnjaci, a u skladu sa „iskazanom voljom građana Sandžaka na referendumu od 25.-27. oktobra 1991. godine“, zatim, obezbeđeno učešće manjinskih naroda kroz garantovane mandate, usvajanje novog zakona o manjinskim pravima, proširivanje nadležnosti i ovlašćenja nacionalnih veća, davanje prava veta nacionalnim većima „na sve pravne akte koji na bilo koji način tretiraju prava manjina i nadležnosti nacionalnih veća“..
BNV ovom odlukom traži podršku od državnog vrha Srbije da se u Akcioni plan uvrste predlozi BNV. Protiv ovih predloga, glasali su većnici liste „Za Bošnjake, Sandžak i muftiju“, koji sebe smatraju opozicijom u BNV. Ovi većnici su saopštili da „iako u predlogu ima pravednih i valjanih zahteva, nisu mogli da podrže jednostrani, neceloviti i nedovoljno razrađeni ultimativni predlog Ugljaninove liste“. Oni tvrde da Ugljanin ignoriše sve njihove zahteve i predloge i optužuju ga da se „oglušio o načele koje je sam proklamovao da će BNV sve odluke donositi konsenzusom“ i da od kada nije „na poziciji u Beogradu zloupotrebljava BNV kako bi privoleo vladu da ga vrati na ministarsku poziciju“. Predstavnici BNV su prošle sedmice napustili radnu grupu za izradu Akcionog plana za ostvarivanje prava manjina i kao razlog naveli ignorisanje njihovih predloga. Predsednik BNV je uputio pismo domaćim i međunarodnim zvaničnicima u kojem je ocenio da su državni organi odgovorni za položaj i stepen ostvarivanja prava manjina u Srbiji i zatražio pomoć u rešavanju tih problema. Ugljanin je, početkom sedmice, u republičkom parlamentu zatražio od predsednika vlade, ministara spoljnih poslova, evropskih integracija, državne uprave i lokalne samouprave i pravde, šefa pregovaračkog tima Srbije sa EU i predsednika radne grupe za izradu Akcionog plana, odgovor na pitanja „zašto i sa kojim ciljem vlada preko svoje radne grupe odbija da u Akcioni plan za manjine uvrsti probleme i predloge Bošnjaka, koje predlažu njihovi legitimni predstavnici u radnoj grupi?“ i „da li vlada planira da izvrši ispravku Akcionog plana i uvaži one predloge koje od samog početka u radnoj grupi predlažu legitimni manjinski predstavnici?“.
Izvršni direktor NVO „Urban-in“, koja ima status konsultanata u BNV, Sead Biberović smatra da BNV i njen predsednik treba da zauzmu stav da li će ili neće da učestvuju u radnoj grupu, ne smeju da se igraju time, jer je to učešće odlična mogućnost za ostvarivanje manjinskih prava“. Biberović naglašava da „svako normalan želi promenu Ustava Srbije, ali da je BNV nedosledno u svojim zahtevima“.
– BNV, u ovom dokumentu, traži da se vrati status konstitutivnog naroda, a svi ostali zahtevi odnose se na prava nacionalnih manjina. Mi u bošnjačkoj zajednici nemamo jedinstven stav, da li želimo da budemo konstitutivan narod ili nacionalna manjina i koji status bi za nas bio bolji. I o ovome treba voditi javnu raspravu, zaključuje izvršni direktor nevladine organizacije Urban-in Biberović.
BNV traži sastanak sa ministrom policije
Bošnjačko nacionalno veće (BNV) zatražilo je hitan sastanak sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem. Razlog je „sve učestalije ugrožavanje lične bezbednosti predsednika BNV, njegovih najbližih saradnika, članova njihovih porodica i drugih pokušaja koji imaju za cilj da se onemogući rad BNV kao najvišeg predstavničkog tela Bošnjaka“. BNV u saopštenju ocenjuje da su „napadi direktna posledica neadekvatne reakcije i tolerantnog odnosa nadležnih državnih organa na ranije ugrožavanje života i imovine legitimnih predstavnika Bošnjaka sandžaka“. Od ministra unutrašnjih poslova očekuju da naredi nadležnim organima i službama „da preduzme adekvatne radnje“ radi stvaranje uslova da BNV obavlja aktivnosti iz svojih nadležnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
