O referendumu iz ugla zrenjaninske sociološkinje Senke Jankov

Uglavnom se raspisuje kada se donosi ili menja Ustav republike ili odlučuje o nečemu što neposredno utiče na kvalitet života svih građana, objašnjava za Danas zrenjaninska sociološkinja Senka Jankov.

Kako kaže, da bi proces odlučivanja na referendumu bio legitiman a rezultat obavezujući za državu, pored niza tehničkih i organizacionih zahteva ključno je da država omogući svim građanima koji imaju biračko pravo da donesu informisanu odluku.

„To podrazumeva široku, transparentnu i objektivnu javnu raspravu dostupnu u svim medijima, koja će omogućiti da svako razume i temu i samo referendumsko pitanje.
Ovde dolazimo do suštine problema referenduma koji je pred nama. Prosečnom pripadniku biračkog tela objektivne ili drugačije informacije nisu dostupne, on se koprca u vihoru 50 nijansi ružičastih vesti koje mu nude režimski mediji i jednopartijski režim koji raspolaže sa zavidnom informatičkom mrežom u koju se lako zapetljati“, objašnjava naša sagovornica.

Kaže da će prosečan glasač veoma teško odgovoriti koje su to tri glavne grane vlasti, šta je to pravna država, zašto sudstvo treba da bude nezavisno ili ko bira sudije.

„Kada kroz monopolisane i zavisne medije čuje kako će baš on ili ona da odluče o budućnosti i dobrobiti države i kada je to sve što čuje, ishod referenduma se može pretpostaviti. Onaj malobrojniji deo građanstva koji ima priliku da čuje i drugačije informacije od režimskih svakako će se zapitati da li bi jednopartijski Parlament i autoritarna vlast raspisali referendum za promenu ustavnih odredbi koja bi im ograničila uticaj na najvažniju granu vlasti, sudsku vlast“, ocenjuje Senka Jankov.

Posmatrajući ovakvu situaciju, kako kaže Senka Jankov, polovične informacije, duboku podeljenost društva, opterećenost i brigu zbog epidemije koja ne jenjava, zastrašujući pad životnog standarda i borbu za egzistenciju, sve gori položaj radnika, suviše je optimistično nadati se da će prosečan glasač naći vremena i istinske želje da traži i razvrstava informacije koje će mu pružiti mogućnost da se jasno i sigurno odluči za da ili ne kada pročita referendumsko pitanje.

Kao profesorku sociologije, koja je u stalnom kontaktu sa mladima, kaže da je posebno zabrinjava položaj najmlađih glasača, posebno onih koji su tek stekli pravo glasa.

„Smatramo da su nam mladi nezainteresovani za učešće u političkom životu, da su apatični i podložni medijskoj manipulaciji. Jedan od ključnih načina da upravo ova populacija donese informisanu odluku i da razume svoju ulogu u demokratskim procesima jeste obrazovanje. Jedan od predmeta koji im je to omogućavao je od ove školske godine ukinut. Predmet Ustav i prava građana više ne postoji u gimnazijama, dok je u srednjim stručnim školama spojen sa predmetom sociologija. Ovom odlukom nestao je jedini validni i sistematski izvor informacija koji bi mladima omogućio da steknu osnovnu političku pismenost i razumevanje svih instrumenata i procesa kojima se ostvaruje vladavina prava u državi“, poručuje Senka Jankov.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku

Još vesti iz ovog grada

LSV – Vojvođani pisali pokrajinskom sekretaru: Ponovo nema vojvođanske zastave na zgradi Gradske skupštine u Zrenjaninu

U Zrenjaninu obeležene tri decenije od otvaranja Pozorišnog kluba Zeleno zvono: Mesto alternative ondašnjem ‘ludilu’

Građanski preokret: Žalba protiv Grada Zrenjanina zbog Linglonga

Policija zabranila štand SSP ‘za prijavu fantomskih birača’ u Zrenjaninu