Uroš Jagodić, foto: J. PatarčićSubotica je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima stiparnicu i to zahvaljujući Urošu Jagodiću, zaljubljeniku u ovu vrstu umetnosti, koji je od dosta skučenog prostora uspeo da napravi radnju u kojoj zaista može da se nađe “300 čuda”.
“Stripove sam počeo da čitam u osnovnoj školi, kada su se ponovo pojavili kod nas na trafikama. Tata je kupovao sebi, pa sam uzimao od njega i brzo sam se navukao. Svaki put kada bismo išli kod babe, putovali smo 16 sati autobusom, nakupovali bismo se stripova i čitali usput. Tako je sve počelo, posle sam pratio sve što sam mogao i ostala mi je ta ljubav od malena”, započinje priču Uroš Jagodić.
Da tu ljubav deli i veliki broj Subotičana, Uroš kaže da je saznao tek pošto je otvorio striparnicu, na čija vrata su prvo zakucali iskusni poznavaoci, a kasnije i oni koji su baš ovde prvi put došli u dodir sa stripom.
“Prvo su dolazili teški zaljubljenici, kad su otkrili da tu mogu da nabave sva izdanja i ne moraju da ih poručuju iz Beograda. Onda su polako počeli da otkrivaju klinci i da dolaze sve češće. Sećam se da mi je u početku nekoliko ‘Mangi’ trajalo dva meseca, a sada rasprodam sve što sam naručio u dva dana. Tako da ima dosta klinaca koji su rana osnovna škola, ima onih koji su rana srednja škola, a dolaze i oni koji nisu ni čitali stripove, ali su pronašli nešto što im odgovara, upecali se i sad dolaze da traže nešto novo”, kaže Uroš.
A u striparnici zaista mogu da pronađu šta god požele. Na samom ulazu, dočekuju ih legendarni “Zagor”, “Dilan Dog” i “Naruto”, a poseban deo na centralnoj polici izdvojen je samo za superheroje, bez kojih ni jedna striparnica ne može da živi.
Ono što se odmah rasprodalo, jeste strip “Maus” koji donosi priču o holokaustu, a koji je i nagrađen Pulicerovom nagradom. Slična sudbina dočekala je i adaptaciju čuvenog romana “1984”, od kojeg su ostala još svega dva primerka, unapred rezervisana.
“Daleko od toga da ne treba pročitati knjigu, ali ako nađeš ono što voliš i u stripu, stvarno može da ti upotpuni sliku. Ljudi koji rade stripove možda će izvući nešto što je njima važno, a što je tebi dok si čitao promaklo, i to ume da bude interesantno i da ti omogući da sagledaš istu priču iz nekog drugog ugla”, objašnjava Uroš zbog čega su i adaptacije poznatih romana vrlo popularne.
Ipak, najneobičniji primerci, koje gotovo niko nije očekivao da pronađe u stripu, jesu dela Petra Petrovića Njegoša “Gorski vijenac” i “Luča mikrokozma”, koja su ugledala svetlost dana zahvaljujući još jednom Subotičaninu.
“To je radio naš Geza Šetet, subotički strip crtač. To se super primilo, izdali su ćirilično i latinično izdanje i sada ide svuda po regionu. Nedavno je počeo da radi i adaptaciju ‘Šćepana Malog’, a za njegov lik je predložen naš čuveni andergraund filmski umetnik Stipan Milodanović. Tako da će Stipan biti Šćepan u stripu i to je sjajno. Uradio je i Nušićeve ‘Hajduke’, što mislim da ove ili sledeće nedelje izlazi iz štampe i to je jako lepo videti da i školske lektire izlaze u stipu”, kaže Uroš.
Da je ovo mesto koje može da ponudi mnogo više od stripova, pokazuje i nedavno otvorena izložba fotografija Vojkana Miloševa, koja krasi zidove striparnice. Tom prilikom organizovana je i promocija njegovog albuma, sve sa projekcijom video spotova inspirisanih njegovom muzikom.
“Njegov brat, Danilo Milošev, jedan od naših najlegendarnijih andergraund strip crtača iz devedesetih koji je pokrenuo ‘Krpelj’, došao je u striparnicu i doneo mi svoja izdanja i tako sam ja sada jedini u Srbiji kod koga mogu da se kupe njegovi stripovi. Ima tu dosta raritera, jako zanimljivih stvari, a u razgovoru mi je rekao da Vojkan fotografiše i tako smo odlučili da napravimo izložbu fotografija i promociju albuma. Ovo je jako mali prostor koji uopšte nije uređen niti predviđen da bude galerijski, ali smo želeli da probamo i ispalo je odlično”, kaže Uroš, koji ima još mnogo planova za striparnicu.
“Nemam još ništa na engleskom, mađarskom jeziku, hrvatska izdanja. To su neke stvari do kojih gledam kako da dođem, ali to baš ne ide tako lako”, dodaje Uroš.
Naš sagovornik kaže da su stripovi odavno prestali da budu “jeftina zabava” i “šund”, kako se to nekada smatralo. Zato su danas mnogo češća luksuzna izdanja koja su opremljena tvrdom koricom, kvalitetnijim papirom i življim bojama, zbog čega se stripovi polako sele sa trafika u knjižare ili specijalizovane radnje, poput ove.
Sve to govori da je vreme stripa tek nastupilo i da će ovaj medij, koji slikom može da dočara emociju i stanje likova u datom trenutku bez reči, još dugo biti prisutan.
“Najveća prednost je u tome što se danas živi brzo i niko nema vremena, pa je strip nekako došao u savršenu poziciju da možeš neke vrlo ozbiljne teme da pročitaš brzo. Često dolaze ljudi i kažu da nemaju vremena za knjigu. Nemaju koncentraciju, samleveni su poslom, a strip je mnogo lakše čitati i možeš da imaš drugačiji efekat, baš zahvaljujući tome što imaš sliku. Došli smo do toga da želimo što brže nešto da konzumiramo i stripu to savršeno ide na ruku, što mislim da je to ključ”, poručuje Uroš Jagodić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
