Odlazak mladih u svet Srbiju godišnje košta i do dve milijarde evra 1Foto: pixabay B_Me

Istraživanje Instituta za razvoj i inovacije pokazalo je da odlazak mladih u inostranstvo Srbiju godišnje košta i do dve milijarde evra. Najdirektniji gubitak meri se sredstvima uloženim u njihovo obrazovanje, prenosi RTS.

Školovanje jednog lekara košta oko 55.000 evra. Četvorogodišnje studije koštaju 30.000 evra, a srednjoškolsko obrazovanje 10.000 manje.

Kada bismo sve ove rezultate koje smo dobili pojedinačno pomnožili sa nekim prosečnim brojem ljudi koji odlaze iz Srbije, došli bismo do rezultata da, po osnovu gubitka koji imamo od investiranja u obrazovanje, Srbija gubi između 0,3 i 1,2 milijarde evra“, navodi direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

Ilustrujući koliko je taj iznos veliki, Jevtović navodi da je izvoz informaciono-komunikacionih usluga u 2018. godini u Srbiji iznosio 1,1 milijardu.

Tačan broj onih koji odlaze nije poznat, ali procene OECD-a i UN su da godišnje iz naše zemlje ode i do 49.000 ljudi.

„Očigledno je da rast BDP-a poslednjih godina, konstantan priliv doznaka iz inostranstva, rast izvoza, priliv direktnih stranih investicija i svi drugi rezultati aktuelne vlasti zahtevaju sistemski pristup migracijama svih kategorija stanovništva, a posebno mladih. I tu je formiranje ekspertskog tima za migracije izvanredan početak“, konstatuje savetnik predsednika Privredne komore Srbije Miroslav Miletić.

S problemom odlaska mladih bore se i zemlje iz regiona, poput Bugarske i Hrvatske. Nekada je to mučilo i Baltičke zemlje.

„Šta je uradila Finska? Potpuna promena obrazovanja ka IT svetu. I sada imamo Skajp i ne doživljavamo Finsku na taj način. Irska je sjajan primer, Irska je svoj ekonomski bum zasnovala na trećoj generaciji iz matice koja se vratila u Irsku“, ukazuje Mladen Stamenković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Zamenica ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Trejsi Galager kaže da su zapadne zemlje u koje mladi ljudi odlaze na dobitku od takvih migracionih tokova.

„Zahvalni smo mladim ljudima što razvijaju našu ekonomiju. Istovremeno, postoje i brojni Britanci koje profesionalni ili lični razlozi navode da se presele u inostranstvo. Jedna institucija ne može sama rešiti problem. Politika zapošljavanja i podsticaja za povratak su jedan deo rešenja“, ocenjuje Trejsi Galager.

Od odlaska mladih naša zemlja ima i koristi – doznake koje nam stižu iz inostranstva, po kojima smo u vrhu evropskih zemalja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.