„Okidači“ za odlazak i povratak u Srbiju neretko su isti

Ipak, od pandemijske 2020. godine uobičajena migraciona slika se promenila. Ljudi su počeli masovnije da se vraćaju u Srbiju, a neki od povratnika pomoć su pronašli u Tački povratka, udruženju koje ostvaruje saradnju sa dijasporom i omogućava lakši povratak onima koji se na taj korak odluče.

Direktor Tačke povratka, Ivan Brkljač, za Danas ističe da su okidači za odlazak i povratak neretko isti, a da organizacija na čijem je čelu teži normalizaciji cirkularne migracije u Srbiji.

Ovo udruženje počelo je sa radom 1. januara 2020. godine, kao prva startap orijentisana organizacija koja na moderan način sarađuje sa dijasporom, a njen tim sastavljen je od povratnika. Misija organizacije je da predstavlja most između dijaspore i srpskog društva, a Brkljač smatra da to i postiže, jer su njeni članovi tokom protekle dve godine komunicirali sa preko osam hiljada ljudi sa najrazličitijim nedoumicama.

– Pitanja koja nam povratnici postavljaju kreću se od administrativnih poput: „Želim da nastavim da radim za svoju kanadsku firmu u Srbiji. Šta ovo znači za moj porez?“, preko „Dolazim sa partnerom koji nije naš državljanin, šta to znači za njegovo/njeno zdravstveno osiguranje?“, pa sve do najtrivijalnijih „Imam psa od 45 kg, Er Srbija mi nije dostavila odgovor kako iz Severne Amerike mogu da ga prenesem u Srbiju“. Zanimljivo je da su okidači za odlazak i povratak vrlo često slični, neretko i isti. Ljudi koji imaju porodicu u nekom trenutku odluče da odu jer žele da obezbede bolji život svojoj deci. Isto tako, često, kada odu, razmišljaju i o povratku jer na primer, shvataju da im deca neće govoriti jezik njihovih roditelja, priča Brkljač.

„Tačka povratka“ ostvarila je saradnju sa Kabinetom predsednice Vlade, te izdejstvovala zakone koji bi ljudima olakšali povratak. Pored institucionalizovanih olakšica kroz program „Mentorstvo“, povezuje one koji razmišljaju o povratku sa mentorima koji su već prošli kroz sličan proces, te sa njima mogu da se poistovete.

– Ukinuti su carinski nameti koji su ranije postojali bez obzira na trajanje boravka i distance. Ranije je oporezivan svaki iznos preko pet hiljada evra, a sada je za nekoga ko je u inostranstvu proveo od dve do deset godina taj prag podignut na dvadeset hiljada evra, a ukoliko je u inostranstvu boravio preko deset godina tog praga više ni nema. Takođe, ako poslodavac nekome ko je preko dve godine proveo u inostranstvu da tri puta veću prosečnu platu oslobođen je plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 odsto u narednih pet godina. Deluje kao podsticaj za poslodavce, ali to smanjenje je vezano je za povratnika, kaže direktor Tačke povratka.

Pored toga, odlučili su da pokrenu pomenuti projekat Mentorstvo, kada ih je kontaktirao čovek koji se iz Kanade vraćao u Novi Sad sa porodicom i tražio da ga upute na nekoga ko je prošao kroz nešto slično, kako bi se posavetovao.

– Mi ljude možemo da uputimo na institucije i objasnimo im kako da završe administrativne poslove, ali momenat empatičnog povezivanja i informacije takve vrste, povratnički mentor može da pruži mnogo bolje nego mi. To su pre svega preporuke za vrtiće i škole, za šta je neophodno i razumevanje konteksta iz kog je neko došao i u koji dolazi, objašnjava Brkljač. Struktura odlazećeg stanovništva, kako tvrdi, podudara se sa onom u zemlji, a cilj organizacije na čijem je čelu jeste promovisanje cirkularne migracije.

– Danas, kada govorimo o emigraciji Srbije, nije u pitanju odliv mozgova. Ista struktura ljudi koja postoji u našem stanovništvu i odlazi. Treba naznačiti da je bečki institut uradio istraživanje koje se tiče Zapadnog Balkana, u kome je primećeno da je od 2015. do 2019. godine Srbiju napuštalo u proseku osam hiljada ljudi, kada pričamo o neto razlici. Mi ne govorimo samo o povratcima, već promovišemo cirkularnu migraciju, to da ljudi treba da odu i da se vrate i radimo na destigmatizaciji tih procesa. Migracije će nastaviti da budu sastavni deo naših života i ukoliko stremimo ka tome da budemo deo modernog sveta treba da ih shvatimo kao prirodnu stvar. Niko ne pita nekog Nemca zašto je iz Dizeldorfa otišao na doedukaciju u London, a potom se vratio u Nemačku, zaključuje Brkljač za Danas.

Sklonost povratku u kriznim situacijama

Od pandemije korona virusa povećan je trend povratka. Koristeći Fejsbukov advertajzing algoritam, ustanovili smo da se u oktobru 2021. u odnosu na oktobar 2020. u inostranstvu nalazilo 92 hiljade manje ljudi iz Srbije. Možemo se osvrnuti i na 2008. godinu. Kada je izbila svetska kriza, trend emigracija iz Srbije se smanjio, a podaci govore da se dobar deo ljudi vratio u Srbiju jer su želeli da budu sa porodicom i prijateljima. Prilike se rađaju u periodima kriza, kada ljudi imaju tendenciju da budu kod kuće, zaključuje Ivan Brkljač.