Foto: BETAPHOTO/European Council/MO)Poruka visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja da u Evropi nema mesta za poricanje genocida i slavljenje ratnih zločinaca direktno se odnosila na Srbiju, ali i na Republiku Srpsku, smatraju sagovornici Danasa.
Iako premijerka Ana Brnabić tvrdi da je ta poruka generalna konstatacija i nešto što je važno za čitav Zapadni Balkan, naši sagovornici podsećaju da EU konstantno traži od Srbije da se suoči sa ratnom prošlošću, normalizuje odnose sa susedima, kao i da utiče na razrešenje krize u BiH koju je izazvao Milorad Dodik.
Osim poruke o negiranju genocida, Borelj je u utorak na zajedničkoj konferenciji sa Brnabić istakao i to da će od napretka u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom zavisiti brzina pristupnih pregovora Srbije sa EU.
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, smatra da je Boreljeva poruka da u Evropi nema mesta za poricanje genocida i slavljenje ratnih zločinaca direktno upućena vlastima u Srbiji.
– Pored želje premijerke da njegovu poruku prikaže kao generalnu konstataciju, dešavanja povezana sa muralom Ratka Mladića u centru Beograda ogolila su veze vlasti i policije sa huliganskim grupama koje veličaju ratne zločine. To je pre šefa diplomatije EU prepoznao i Evropski parlament, koji je u hitnoj rezoluciji o Srbiji osudio ulogu huligana i policije u zaštiti murala – navodi Štiplija.
Kako dodaje, Boreljeva poruka je posebno važna u kontekstu političke krize u Bosni i Hercegovini.
– S obzirom na to da je fokus EU i SAD trenutno na tome, možemo očekivati da će se od Srbije očekivati kooperativnost u razrešavanju krize koju je izazvao srpski član predsedništva, Milorad Dodik, blizak partner vlastima u Beogradu – ukazuje Štiplija.
Što se tiče poruke visokog predstavnika EU da će od normalizacije odnosa sa Kosovom i napretka u vladavini prava zavisiti brzina pregovora, Danasov sagovornik ističe da to nije novost, „jer su to ključni kriterijumi za prijem u članstvo, u kojima već nekoliko godina unazad nemamo napredak“.
– Kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Kosovom, evidentno je da tu postoji zastoj, za koji u ovom trenutku nije odgovoran Beograd, već Priština. Sigurno je da će EU u nastavku pregovora biti zainteresovana za rezultate u oblasti funkcionisanja pravosuđa i demokratskih institucija i sve ono što spada u poglavlje koje se tiče vladavine prava. Međutim, pitanje svih pitanja će biti izbori koji nas očekuju u aprilu – naglašava Štiplija.
Prema njegovim rečima, od spremnosti i sposobnosti vlasti u Srbiji da obezbede fer i slobodne izbore zavisiće i dinamika pregovora sa EU u narednom periodu.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava smatra da se Boreljeva poruka o neprihvatljivosti negiranja genocida odnosi se na sve, pa i Srbiju odakle dolazi i glavna logistika za takav stav u Repusblici Srpskoj.
– Na tome će se još dugo lomiti koplja unutra srpskog korpusa. Teza o srpskoj nevinosti je neodrživa jer odgovornost Srbije je dokumentovana i dokazana. Pitanje je kada će srpski elite biti spremne da iskorače u tom pravcu – ističe Biserko.
Po njenom mišljenju, u veoma komplikovanoj kako unutrašnoj, regonalnoj, ali i evropskoj situaciji, Beograd i dalje balansira između istoka i zapada.
– Odlazak premijerke u Brisel gde je imala veoma impresivan broj sastanaka sa ključnim ljudima Komisije govori da Srbija realno ovisi od njene podrške i njenih fondova. Otvaranje četvrtog klastera bilo je uslovljeno promenama Ustava. Mada su one ograničene, ambasadori kvinte u Beogradu su podržali taj referendum koji je opozicija bojkotovala. Čini se da je Vučić opet u prednosti jer je bar delomično obavio taj zadatak – ukazuje Biserko.
Kako dodaje naša sagovornica, EU i dalje pokušava da Srbiju zadrži na evropskom putu, ali je istovremeno stalno podseća na njene obaveze i posebno na vrednosti koje treba da poštuje.
– To se pre svega odnosi na suočavanje sa prošlošću i normalizaciju odnosa sa susedima. Od Vučića se očekuje da deeskalira situaciju u Republici Srpskoj. Međutim, to je još uvek otvoreno pitanje jer uz podršku Rusije očekuju da je ostvariv projekat „srpski svet“ – navodi Biserko.
Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri, izjavio je za Danas da Borelj u pravu da u Evropi nema mesta za proslavljanje genocida i ratnih zločinaca, ali se to ipak često dešava u Hrvatskoj koja negira genocid učinjen u Drugom svetskom ratu”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
