U organizaciji Matične biblioteke „Vuk Karadžić“ u galeriji prijepoljskog Muzeja otvorena je izložba „Ivo Andrić pisac i/ili diplomata“ autora Tatjane Korićanac, istoričara književnosti i savetnik Muzeja grada Beograda. Izložba predstavlja istaknutog nobelovca u svetlu pisca i diplomate, koji je zahvaljujući intenzivnoj diplomatskoj karijeri boravio u mnogim evropskim gradovima kao predstavnik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i Kraljevine Jugoslavije.
Od Vatikana, Bukurešta, Trsta, Graca, Marseja, Pariza, Madrida, Brisela, Ženeve do Berlina, Andrić je u svakom od gradova pronalazio inspiraciju za svoja dela. Na 20 panoa predstavljen je Andrićev stvaralački rad, panorame gradova u kojima je bio, upotpunjene slikama iz privatnog života, dokumentima i ličnim predmetima.
-Postavka studijske izložbe Muzeja grada Beograda hronološki prati književno stvaralaštvo i diplomatsku karijeru Ive Andrića, kojem se u ovoj godini kao i prošloj, odaje počast povodom pola veka od dodele Nobelove nagrade. Ličnost koja je paralelno obavljala dve delatnosti, od kojih je svaka na svoj način bila izložena strogom sudu javnosti, bila je uspešna i priznata u obe. Prijepolje ima tu čast da se nadje među gradovima kao što su Lajpcig, Minhen, Frankfurt, Ženeva, Pariz, Sarajevo, u kojima je do sada gostovala ova izložbena postavka, a posle Prijepolja izložba se seli u Budimpeštu, rekla je direktorka Biblioteke Nermina Duran.
Otvarajući izložbu, njena autorka Tatjana Korićanac je istakla da je Ivo Andrić bio intelektualac evropskog duha i snage misli, izuzetnog obrazovanja, jedan od najznačajnijih pisaca prošlog veka na jugoslovenskim prostorima i pripadnik evropske diplomatske elite između dva rata.
-Krajem 1919, Andrić prelazi iz Zagreba u Beograd i stupa u Ministarstvo inostranih dela. Od tada, sve do 1941. godine kada izbija novi svetski rat i on biva penzionisan, gradi diplomatsku karijeru, uspinjući se u zvanjima i opisujući široki krug evropskih država i njihovih prestonica. Tokom svog službovanja kretao se od Bukurešta i Madrida do gradova koji su imali odlučujuću ulogu u tadašnjoj evropskoj politici, poput Rima, Pariza, Ženeve i Berlina. To mu je pomoglo da odnose velikih sila i s njima spletene politike malih naroda sagleda celovitije nego većina njegovih kolega, postavši tako vodeći analitičar tadašnje jugoslovenske diplomatije, naglasila je Korićanac. Izložbu „Ivo Andrić pisac i/ili diplomata“ posetioci prijepoljskog Muzeja moći će da vide u narednih desetak dana.
Rađanje fašizma
Jedan od primera koji govore u prilog tome da je diplomata Andrić pomagao piscu Andriću, jeste sjajan esej „Rađanje fašizma“ koji Ivo Andrić piše dvadesetih godina prošlog veka, kao svedok vremena:“Palanka zavađena i sitničava kao svuda u svetu našla je poluzakonitu formulu za svoje stare mržnje i zle instinkte.Ceo taj svet novajlija počeo je bezglavu hajku za novcem i častima, iskorišćavanje položaja, ucenjivanje, jedan odvratni kan-kan skorojevića i probisveta. Sve su to bila brutalna, neinteligentna lica violentnih palanačkih tipova. To je bila mračna i sirova provincija koja je došla u Rim željna borbe i vlasti. To je bilo naličje komunizma koji nije uspeo, najezda fukare i skorojevića“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
