„Pitanje je kad će se desiti nešto tragično“: Koja su dva osnovna razloga zbog kojih vlast žmuri na neonacističke skupove?

Uprkos zakonskim odredbama i apelima nevladinih organizacija i pokreta, pedesetak pripadnika grupe Zentropa nije sprečeno da se okupi ispred zgrade nekadašnje OZNE, odakle je 1946. godine Nedić počinio samoubistvo iskočivši kroz prozor.

Policija jeste bila prisutna, ali ne da bi onemogućila skup, već da bi sprečila kontakt između okupljenih poštovalaca lika i dela Milana Nedića i antifašističkih aktivista koji su protestovali.

Spomenutim zakonom zabranjuju se manifestacije, isticanje simbola ili obeležja ili bilo kakvo drugo delovanje pripadnika i pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja kojima se propagiraju ideje i delatnosti takvih organizacija i udruženja.

Manifestacijom, isticanjem simbola ili obeležja ili bilo kakvim drugim delovanjem pripadnika ili pristalica neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja smatra se svaki organizovani ili spontani javni nastup na kojem se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost prema pripadnicima bilo kojeg naroda, nacionalne manjine, crkve ili verske zajednice.

Ovakvo otvoreno nesprovođenje zakona, prema mišljenju Duška Radosavljevića, predsednika Antifašističkog saveza Vojvodine, posledica je ideološke bliskosti ovih grupa i predstavnika vladajuće koalicije.

– Ne možemo očekivati da vlast seče granu na kojoj sedi. Izgleda da se zaboravilo da je rodno mesto Srpske napredne stranke Srpska radikalna stranka koja se godinama fizički obračunavala sa svima koji su zastupali demokratske i proevropske stavove. Vlast društvo posmatra kroz kategorije “prijatelj-neprijatelj”, a ovakve opskurne, ekstremno desničarske grupe koje veličaju dokazane izdajnike su prijateljske. S druge strane, oni koji se njima protive etiketiraju se kao izdajnici, navodi Radosavljević.

Osim ideološke bliskosti, dodaje on, vlast ima i krajnje pragmatičan razlog zbog kojeg toleriše postojanje ovih ekstremističkih grupa.

– Ove huliganske organizacije služe kao izvesna brana nameri građana da u javnosti izraze svoj stav po bilo kom pitanju. Većina građana zna da uvek postoji opasnost da budu napadnuti od strane ovih grupa ukoliko izađu na ulice, a da će pritom policija štititi te huliganske organizacije, a ne njih, kaže Radosavljević.

Skup povodom Nedićeve smrti daleko je od izolovanog incidenta. Koliko pre nedelju dana, Sefardsko jevrejsko groblje u Beogradu vandalizovano je ispisivanjem antisemitskih grafita.

Ocenjujući situaciju kao katastrofalnu, Danilo Medić, član Upravnog odbora Evropske jevrejske asocijacije ističe da su pripadnici jevrejske zajednice u Srbiji uplašeni.

– Nedavno je Jevrejska opština Beograd izdala saopštenje upozoravajući pripadnike zajednice da budu oprezni kada idu u sinagogu ili jevrejski kulturni centar. Takvu vrstu upozorenja nismo mogli da čujemo od Drugog svetskog rata. Mi se sada više ne pitamo da li će se dogoditi nešto tragično, već kada, ističe Medić.

On navodi da su navijačke grupe ili organizacije koje su prisustvovale skupu u čast Nediću isključivo izvođači radova.

– Naručilac je jedan deo sistema pod malignim ruskim uticajem koji ima za cilj da sukob prenese na naš region. Najveću odgovornost za delovanje tih grupa ima Bezbednosno-informativna agencija jer je njen posao da štiti ustavni poredak zemlje, a delovanje neonacističkih grupa teško da je po Ustavu, zaključuje Medić.

Uzgred, Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija propisuje novčane kazne u iznosu od pet do pedeset hiljada dinara za svakog učesnika takve manifestacije. Nije poznato da li je iko od pedesetak ljudi prisustnih na komemorativom skupu Milanu Nediću kažnjen u skladu sa tom zakonskom odredbom.

Milan Nedić bio je predsednik Vlade Srbije u vreme nemačke okupacije Srbije od 1941. do 1944. godine. Nakon rata je pobegao iz zemlje, ali je uskoro uhapšen i izručen. Sumnjičio se da je kao čelnik kolaboracionističke Vlade zajedno sa okupacionim snagama učestvovao u Holokaustu, ubistvu i progonu antifašista, hapšenju Jevreja, pljačku njihove imovine i učešće u egzekucijama u logorima Topovske šupe i Banjica u Beogradu. Prema dostupnim informacijama, tokom saslušanja u zgradi OZNE je počinio samoubistvo iskočivši kroz prozor. Viši sud u Beogradu odbacio je zahtev za njegovom zakonskom rehabilitacijom.