„Pobrkani lončići“: Podizanje praga za upis u četvorogodišnje srednje škole otvara niz problema

Obrazovanje načelno, pa onda i obrazovni sistem kao onaj koji isporučuje obrazovanje, uvek treba da daje, da pruža, da nadoknađuje, a ne da uvodi restrikcije i selekciju koja nije utemeljena na prethodnim rezultatima obrazovnog sistema. A sistem treba da se pobrine da učenici iz osnovnog obrazovanja izlaze sa određenim kvalitetom znanja za koji smatraju da je neophodan za nastavak školovanja. To znači da bi mere trebalo planirati u domenu kvaliteta nastave i kvaliteta obrazovnih ishoda u osnovnoj školi – kaže za Danas Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, komentarišući novine u upisu u srednje škole koje se planiraju za generaciju sadašnjih učenika sedmog razreda.

Kako je saopšteno, prag za upis u gimnazije trebalo bi da skoči na 70 poena, a na 60 za četvorogodišnje obrazovne profile. Sada je, podsetimo, donja granica za ulaz u četvorogodišnje srednje škole 50 bodova.

Dragica Pavlović Babić napominje da bi završni ispit trebalo da rezimira osnovnoškolska znanja učenika, da na kraju tog osmogodišnjeg perioda oni kroz završni ispit zaista profiltriraju ono što je najrelevantnije za nastavak školovanja, ono što ih čini pismenim i obrazovanim mladim ljudima i da to bude još jedan napor ka kvalitetu, te da se iz toga obezbedi uslov za upis u srednje škole.

– Ovako, sigurno će biti tehničkih posledica jer neke škole neće imati dovoljno učenika. Ali još opasnije je to što će se mera, koja ima ambiciju da bude usmerena na kvalitet nastave, pretvoriti u potragu za brzim alternativnim rešenjima. Na primer, nastaviće se hiperinflacija ocena. Nastavnici će reći: „Čekaj, što ja da ga sprečavam da izabere svoj put u školovanju? Šta mene košta da mu dam peticu umesto trojku?“. S druge strane, varanjem na završnim ispitima će se nadoknaditi manjak poena. Mislim da je očigledno da će se tako nešto dešavati – ističe Pavlović Babić.

Na pitanje hoće li mala matura postati još besmislenija, naša sagovornica podseća da na završnom ispitu nema praga za prolaz.

– Niko nije rekao: da biste završili osnovnu školu, da bismo vas sertifikovali da imate osnovnu pismenost treba da imate određeni broj poena. Ako taj ispit postane ozbiljniji u sistemu to ne znači samo da ispit bude strog nego da i priprema bude kvalitetnija. To nije samo tri meseca pre ispita već je to cela osnovna škola. Kako će učenici da imaju 70 poena? Imaće zahvaljujući svojoj školi. Nije školski uspeh samo odgovornost učenika već je i odgovornost škole. Tako da mislim da su se ovde pobrkali lončići kada smo merom kvaliteta proglasili nešto što je u stvari posledica. A kvalitet se osigurava u obrazovnom procesu, a ne u ovom selekcionom mehanizmu – ističe Pavlović Babić.

Na naš komentar da će većina gimnazijskih nastavnika pozdraviti ideju da 70 poena bude prag za upis, jer godinama slušamo kako deca upisana sa pedesetak poena teško prate zahtevan gimnazijski program, naša sagovornica kaže da je problem u tome što i nastavnici u gimnazijama u koje ulaze učenici sa 70 i više poena, takođe misle da su ona došla nedovoljno pripremljena.

– Mi imamo dokumentovano da je kvalitet nastave u Srbiji značajno niži u predmetnoj nego u razrednoj nastavi. U TIMSS istraživanju postignuća učenika četvrtog razreda i u matematici i u prirodnim naukama su iznadprosečna, a 2003. i 2006. kada je to istraživanje bilo realizovano u osmom razredu, rezultati su bili ispodprosečni. Isto je i sa PISA istraživanjem. To znači da se nešto dešava sa kvalitetom nastave kada učenici pređu iz razrednog u predmetni format. Očigledno tu postoji neko propadanje u kvalitetu nastave. Po mom mišljenju, rad na kvalitetu obrazovanja treba pojačati u starijim razredima osnovne škole – ističe Pavlović Babić.

Kaže da bi volela da iza pomenute mere povećanja upisnog praga stoji strateško promišljanje.

– Nemamo odgovor šta će biti sa školama koje neće upisati dovoljan broj učenika, a kamoli projekcije o distribuciji učenika po profilima i zanimanjima. Ako hoćete da imate učenike određenog profila jer ih traži privreda, to se radi drugačije. Vi onda afirmišete ta zanimanja, stimulišete decu stipendijama i nekim drugim olakšicama ili povoljnostima u upisivanju tih smerova… A ovo je jedna generalna mera za koju ne vidim na koji način je konektovana sa mogućnostima zapošljavanja ili sa nekim društvenim prosperitetom. Više izgleda kao usput smišljena ideja, neko od nastavnika se žalio na to kakva deca dolaze u srednju školu, pa se „skuvala“ neka mera koja, eto, rešava taj gorući problem. A što otvara još deset frontova sa novim problemima… Mislim da Ministarstvo nije ni dobacilo u razmišljanju o tim problemima – ističe Pavlović Babić.

Ona se slaže da je pomenuto rešenje u koliziji sa važećom Strategijom razvoja obrazovanja, koja predviđa povećanje broja učenika u gimnazijama i povećanje broja visokoobrazovanih.

– Ali ja mislim da će škole tome doskočiti na najnepoželjniji način. Učenici polažu završni ispit u svojim školama. Vratiće se mehanizmi varanja na ispitu, ako su opšte ikad zamrli, da bi se obezbedili dodatni poeni. To će biti u interesu i srednjim školama – ističe Pavlović Babić.

Napominje da u sistemu nemamo problem sa brojem mesta u školama i sa nastavnicima, ali imamo sa decom.

– Dece je sve manje. I umesto da se potrudimo da podižemo taj obrazovni kapital, da podižemo njihovu kompetentnost, mi im postavljamo rampe. To je, naravno, dugoročnije i teže. Podizanje praga je mera koja može da se sprovede u jednom dahu, a rad na kvalitetu obrazovanja je rudarski posao koji traži mnogo toga. Vidim da se prave novi programi nastave i učenja koji su, nadam se, usklađeni sa standardima koji su unapređeni u odnosu na prethodnu generaciju. Ali ono što nam hronično nedostaje godinama su dobri implementacioni mehanizmi koji osiguravaju da to što dolazi iz sistema ima dobre uslove i dobru pripremu da se „primi“ u školi – navodi Pavlović Babić.

Upitana da li je namera prosvetne vlasti da veći broj učenika usmeri ka trogodišnjim obrazovnim profilima, koje mahom upisuju deca iz porodica slabijeg socio-ekonomskog statusa, naša sagovornica kaže da se time pojačava nepravednost obrazovanja.

Podsetimo da je upravo u trogodišnjim profilima najveći broj funkcionalno nepismenih učenika. Naime, rezultati PISA 2022 ciklusa pokazuju da, u zavisnosti od programa koji pohađaju, između 79 i čak 95 odsto đaka u ovim školama nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici.

– Pravednost u obrazovanju se prati kao jedan od najvažnijih indikatora obrazovanja. U društvu kao što je naše, koje ubrzano stari i gde mladi masovno odlaze u inostranstvo, svako dete mora da izgradi visoke kompetencije, odnosno one koje su propisane. Za svako dete treba da se borimo, a ne da ih puštamo niz vodu. Tako da, kao što sam rekla, povećanje praga ne bi trebalo da bude mera već posledica prethodnog kvalitetnog obrazovnog procesa. Da vi kroz kvalitet obrazovanja obezbedite da će vam u gimnazijama biti takva deca. Ako u osnovnoj školi nastavnici nisu uspeli od njih to da izvuku, očigledno neće moći ni nastavnici u srednjim školama. Mi treba da radimo sa nastavnicima, da vidimo kako oni mogu da povećaju efikasnost nastave, tako da se zaista od učenika dobija ono što se očekuje – zaključuje Pavlović Babić.