Foto: Natalija JakovljevićPočasni građanin grada Subotice ove godine je profesor i doktor ekonomskih i poljoprivrednih nauka Šandor Šomođi.
Dodeljena su i gradska priznanja Pro urbe Josipu Ivanoviću, dekanu Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici, Maćašu Murenjiju, dirigentu i muzičkom pedagogu, i koreografu Miroslavu Vojnić Hajduk Marači.
Šef odborničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Janoš nagel rekao je Šandor Šomođi izuzetan stručnjak, naučnik, čije je delovanje, rad i životno delo vezano za Suboticu u periodu od unazad pedeset godina.
„On je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici i na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je od retkih naučnika koji je uspeo da ima dva doktorata, svetski je priznati stručnjak u oblasti agroekonomije. Ova nagrada ide u ruke čoveku koji je to stvarno zaslužio“, ocenjuje Nagel.
Pokret građanske Subotice je podržao izbor Šandora Šomođija za zvanje počasni građanin Subotice, ali je kritkovao način na koji se u zadnjih desetak godina dodeljuju ova priznanja.
„Komisija koja dodeljuje priznanja je formirana na partijskoj osnovi, a nju čine kadrovi Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara. I vidimo da, po difoltu, u zadnjih deset godina, ova vlast ima etno-nacionalni karakter“, smatra Milojević.
Dodaje da taj etno-ancionalni karakter ograničava druge osobe da dobiju zvanje počasni građanin Subotice.
„Vidimo da se u dodeli počasnog građanina smenjuju samo dve etničke grupe: Srbi – Mađari, Srbi – Mađari. Ne postoji šansa da neko iz hrvatskog, bunjevačkog, romskog ili ruskog etničkog korpusa dobije to priznanje“, smatra Milojević.
On poručuje da bi komisija morala da bude formirana od vanstranačkih ljudi.
Zvanje počasni građanin i priznanja Pro Urbe biće uručeni dobitnicima 1. septembra, na svečanoj sednici gradske skupštine povodom Dana grada.
Šef odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS), Veljko Vojnić, kaže da su izmene planova donete da bi se uskladili planski dokumenti sa republičkim dokumentom, što se odnosi na Ulicu braće Radić.
„Trebalo je da se identifikuje minimum 30 istorijski važnih objekata koje treba arhitektonski zaštititi, koji su, u stvari, biseri arhitekture, i želili smo da se ta ulica zaštiti odavno i uži centar, da ne dolazi do nasumične, nelogične gradnje i gradnje koja odstupa bitno od arhitektonskih rešenja postojećih objekata“, navodi Vojnić.
On je rekao da je važno da se infrastrukturna mreža u centru grada zaštiti jer nije predviđena tolika izgradnja višespratnica na postojeće infrastrukturne cevovode i toplovode.
„Mi tamo već imamo dva školska objekta koji imaju određenu spratnost i ne sme ni jedan sledeći objekat da nadvisi te objekte, odnosno svi moraju biti postepeno niži od tih objekata“, kaže Vojnić.
Prema njegovim rečima, sve je veći problem parkiranja koji je neophodno rešiti u narednim godinama.
„Imamo mogućnost da parkiranje izmestimo iz centra grada izgradnjom nadzemnih, montažnih garaža, da se izgradi više takvih objekata na više praznih gradskih lokacija, koje su za nas besplatne i da se onda polako prikupljaju sredstva za izgradnju tih objekata“, navodi Vojnić.
Dodaje da će to biti veliko opterećenje za grad, pa će verovatno sredstva morati da zatraže od sa republičkog ili pokrajinskog nivoa.
“Ali, to nije rešenje od danas do sutra, već je to plansko rešnje koje se u nekoliko narednih godina mora rešiti, ali treba taj ogroman broj automobila, koji je stigao u Suboticu u zadnjih nekoliko godina, udaljiti od najužeg jezgra i od Gradske kuće“, napominje Vojnić.
„Ne postoji jasna ideja vodilja kako bi ovaj centar trebao da izgleda“, smatraju u Pokretu građanske Subotice (PGS).
„Ako nema dovoljno vizije među vladajućima, mogu da posete okolne gradove, kao što je Segedin, Osijek, Baja ili neki drugi gradovi i da prepišu recept. Ne treba tražiti rupu na saksiji, jer puno automobila ulazi u grad“, smatra šef odborničke grupe PGS-a, Miroslav Milojević.
On ocenjuje da izgled Subotice potpuno devastiran i da u JP Parking problem parkiranja ne rešavaju „da bi se namirile neke socijalne kategorije koje se tamo zapošljavaju“.
Janoš Nagel Iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) podseća su „na žalost, u proteklom periodu činjeni propusti i ovom izmenom detaljne regulacije, koji se odnosi i na Ulicu braće Radić, „tu je konačno stavljena tačka na ovo pitanje, u smislu da tu više ne može biti nikakvog rušenja“.
„To istorijsko nasleđe, ta veoma značajna i lepa ulica treba da bude sačuvana u obliku u kojem se sada nalazi zato što je ta ulica kulturno dobro“, kaže.
Kada je u pitanju drugi plan detaljne regulacije, dodaje da se ovim rešenjem praktično stvaraju uslovi da se spratnost višespratnica postepeno smanjuje, gledajući od ulice Aleje Maršala Tita prema Frankopanskoj ulici.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
