Sa prinosom od 1,74 tone po hektaru žetva suncokreta u Banatu je podbacila, ocenjuju stručnjaci Poljoprivrednog instituta u Zrenjaninu, uz napomenu da na parcelama gde nevreme nije oštetilo useve ratari beleže rod preko dve tone po hektaru.
Žetva suncokreta do kraja avgusta obavljena je na 11.225 hektara, što je manje od četvrtine zasejanih površina. Kuriozitet ovogodišnje žetve suncokreta je da su poljoprivrednici, zbog poleglih stabljika, bili prinuđeni da ih ručno žanju srpovima ili prepravljenim kombajnima za kukuruz ali i da sakupljaju popadali rod.
– Najveće štete zabeležene su u atarima Sečnja, Krajišnika, Elemira i Mihajlova, na površini od oko 6.000 hektara, što je oko 13 odsto ukupnih površina. Glavni razlog za ovako skroman prinos su štete od nevremena u drugoj polovini avgusta. Sve do tada biljke su izgledale odlično i obećavale su visok prinos i proizvodnju. Bolesti i štetočine nisu dominirali – objašnjava mr Ilija Bijelić, viši stručni saradnik Poljoprivredne stručne službe Vojvodine u Zrenjaninu.
Na području srednjeg Banata suncokret je posejan na 73.000 hektara. Najlošiji rod zabeležen je u ataru Nove Crnje, koji je ovog proleća najviše bio pogođen kišom i podzemnim vodama. Na sirovinskom području Fabrike ulja „Banat“ iz Nove Crnje zabeležen je prinos od 400 do 1.800 kilograma po katastarskom jutru, što je najlošiji rod u poslednjih deset godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
