Pogrešili smo što smo stranku prepustili sebi

501

Na izbornoj skupštini stranke, koja je planirana za kraj maja, očekujem da budem izabran na mesto zamenika predsednika stranke – najavljuje u razgovoru za Danas Vladimir Ilić, politički direktor stranke G17 plus.

U maju se očekuje i osnivačka skupština Unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka i pojedinaca, čiji će stožer biti G17 plus.

– Unija će biti nešto više od koalicije, ali neće biti posebna stranka. Uz insistiranje da se zadrže različitosti, okupićemo se oko platforme koja će podrazumevati pravi regionalni razvoj Srbije i mogućnost da se glas svih krajeva Srbije mnogo jače čuje u Beogradu. Nastojaćemo da rešavamo probleme na terenu. G17 je svestan da se ponekad partijski interesi ne poklapaju sa interesima građana u svim delovima zemlje i zato želimo da stanemo iza jakih regionalnih lidera koji tamo žive i znaju probleme.

Kako ćete sve regionalne lidere držati na okupu, kako ne bi dolazilo do oprečnih stavova ?

– Nemamo nameru da bilo koga kontrolišemo. Zajednička platforma je dovoljna koheziona snaga. Koliko budemo uspešni u rešavanju problema toliko će Unija rasti i razvijati se.

Na izborima u Negotinu, koji su bili i prilika za prvo testiranje Unije, koalicija G17 i Živim za Krajnu osvojili su četiri mandata. Kada će se formirati vlast u toj opštini ?

– Očekujem da će vlast u Negotinu biti formirana po modelu republičke vlasti. Pregovori su u toku i odvijaju se na lokalu.

Predstoje i izbori u Aranđelovcu, na kojima je najavljena saradnja sa SDPS Rasima Ljajića. Da li je to znak da će se Ljajić prići Uniji regionalnih stranaka?

– Zajedničko učešće na izborima u Aranđelovcu ne mora da znači da će se stranka Rasima Ljajića priključiti Uniji. Oni su u svakom slučaju poželjni partneri. U Aranđelovcu testiramo Uniju, kao što smo to učinili i u Negotinu. Očekujemo dobar rezultat koji će biti motiv više za zajednički rad i rešavanje problema. Na našoj listi u Aranđelovcu je, uz SDPS, i pokret Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića, sa kojim već uspešno sarađujemo kroz naš poslanički klub. Očekujem da će i građani na lokalu pozdraviti Stevanovića kao ozbiljnog regionalnog lidera. On je u Kragujevcu pokazao kako stvari mogu da se preokrenu i kako se rešavaju regionalni problemi. Kragujevac je do pre neku godinu bio najnerazvijeniji grad, a sada je na trećem mestu po razvijenosti.

Da li je promena Ustava Srbije neophodna radi decentralizacije za koju se zalažu G17 plus i Unija?

– Promena Ustava ne može da bude inicijativa jedne političke partije, jer je za to potreban konsenzus. U perspektivi Srbija svakako mora da radi na promeni Ustava i to je proces koji će trajati nekoliko godina. Najpre treba obezbediti saglasnost svih aktera o toj promeni, načinu na koji će Srbija biti decentralizovana i načinu na koji će se regionima obezbediti finansiranje i raspolaganje sredstvima. U ovom trenutku je rano govoriti o konkretnim rešenjima, ali ne i o tome koji su ciljevi decentralizacije.

Koje su osnovne slabosti G17 u ovom momentu ?

– Moramo da smognemo hrabrosti i priznamo da smo pogrešili što smo u jednom trenutku stranku prepustili samoj sebi. Slabost je to što u svakom trenutku nismo imali odgovore na sva pitanja. Uglavnom smo se bavili državnim pitanjima, pre svega ekonomijom, a postoji niz problema u Srbiji koje G17 mora da rešava. Pre svega mislim na socijalne probleme svih kategorija građana. Lično ću se potruditi da popravimo odnose sa partijama koje su u opoziciji, jer je to vežno radi postizanja konsenzusa oko ključnih državnih pitanja, kao što su Evropska unija, jačanje privrede i očuvanje Kosova. Često se nameće dilema da li je u Srbiji važnije ko će vladati ili kako će se Srbijom upravljati. Ovo drugo je mnogo važnije.

Kada je reč o Kosovu, EU insistira na dobrosusedskoj saradnji. Kako G17 vidi rešenje za takvu vrstu saradnje?

– Problemi se rešavaju dijalogom, a opredeljenje Srbije je definisano u Ustavu. Srbija nikada neće priznati nezavisnost, ali činjenica je da na Kosovu žive građani Srbije kojima su ugrožena elementarna prava. Zbog činjenice da na tom delu naše zemlje imamo veoma sužen opseg delovanja, neophodan je dijalog sa predstavnicima kosovskih Albanaca. Ja nemam rešenje, ali sam siguran da je samo rešenje koje zadovoljava obe strane trajno i održivo.

Šta SNS može sa sakupljenih milion potpisa građana?

– Predsednik SNS Tomislav Nikolić je dobio glasove dva miliona birača i izgubio izbore. Prikupljanje potpisa je legitimna aktivnost. Bilo bi dobro da je ponuđen i program u kojem se navodi kako da Srbija izađe iz krize. To bi imalo bolji efekat nego aktivnost usmerena na to da se stavlja u prvi plan ko će vladati Srbijom. Očekujem da se ponude rešenja.

Čini se da postoji izvesna distanca između vaše stranke i SPS.

– Nemam takav utisak. Postoje pitanja oko kojih se ne složimo uvek, ali koalicija je veoma stabilna i nema iskakanja. Stabilnost koalicije garantuje da u Srbiji funkcionišu osnovni sistemi. Parlament je postao efikasan, vodi se borba protiv kriminala i korupcije, sistemi zdravstva i školstva funkcionišu. Vlada ima punu svest o tome koliko građani, posebno oni van Beograda, žive. Postoji sve veći jaz između razvijenih i nerazvijenih krajeva, i zato je G17 krenuo u formiranje Unije koja je opredeljena za ravnomerni regionalni razvoj koji podrazumeva prenos ovlašćenja i sredstava tim regionima.

Kako rešiti ekonomske probleme s kojima se građani svakodnevno sreću?

– Bitno je izdvojiti sredstva za infrastrukturu, razvijati industrijske zone gde mogu da dođu investitori. Preduzetnici koji se i osmele da uđu u biznis imaju problema jer nema puta, industrijske zone, telefona, gasa ili struje. Vlada ne sme da žali sredstva da privuče velike kompanije poput Fijata, jer one mogu da otklone probleme u deficitu platnog prometa sa inostranstvom. Postoji i strategija kojom će se osposobiti domaća privreda kako bi se deo besmislenog uvoza supstituisao. Treba ulagati u nove tehnologije i znanje poljoprivrednika i privrednika. Lakše je osposobiti domaćeg proizvođača za domaće tržište nego za izvoz.

Ono što građane, posebno u velikim gradovima, brine je postojanje monopola, iako nema dokaza za takve tvrdnje.

– Srpsko tržište je malo i ograničeno i samo po sebi stvara uslove za monopol. Druga činjenica je da su institucije sistema, poput Antimonopolske komisije, tek u začetku, i nemaju dovoljno kapaciteta da na pravi način odgovore na takve probleme. Monopoli postoje u javnom sektoru, a neki tvrde da ih ima i u trgovini. Sada je pitanje da li se i u kojoj meri koriste mehanizmi za amortizaciju toga. Bržim približavanjem EU ova situacija će se rešiti.

Stiče se utisak da političari nisu spremni da se bore protiv monopolista, jer su imena koja se pominju u tom kontekstu, povezana sa strankama. Koliko građani imaju razloga za takav utisak, iako nema dokaza da monopole?

– Takve sumnje građana postoje i ne mogu da ih demantujem. I u svetu postoje velike kompanije koje zapošljavaju na desetine hiljada ljudi i plaćaju državi velike poreze. Uvek postoji dilema da li da takve igrače na tržištu proglasite ili monopolistima ili tajkunima, jer oni bitno utiču na privredni rast, izvoz i zapošljavanje. Institucije treba da dokažu da li neko krši zakon i zloupotrebljava svoj položaj.

Radno iskustvo Vladimira Ilića

Vladimir Ilić, po obrazovanju ekonomista, učestvovao je na projektima kreiranja aktivnih mera tržišta rada, bio je koordinator radne grupe za pisanje Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, radne grupe za pisanje Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koordinator grupe za izradu Programa za rešavanje viška zaposlenih i vođa ekspertske grupe za pisanje Nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje za period 2009-2010. Od 2001. do 2004 bio je direktor Zavoda za obračun i plaćanje, u filijali u Požarevacu, a od 2004. do 2006, direktor Poreske uprave. Bio je državni sekretar u Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Do nedavno je bio direktor Nacionalne služba za zapošljavanje.