Foto: Z. S. M./ArhivaOni „prethodni” za 12 godina nisu uradili ni jednu bolnicu. Navedite koju. A, sada klinički centri samo „niču” ili se kompletno restauriraju stari, potencira predsednik Aleksandar Vučić u svojim svakodnevnim (plus višekratnim) obraćanjima javnosti. I, po njemu, to nije sve. Jer, ima i onih koji ne mogu do kliničkih centara, ne što je, ne daj Bože, loša putna infrastruktura i komunikacije, već što su stari i udaljenim mestima. To više neće da trpi, pusti procedure i tendere, promptno stiže do baka i deka u svakom saseoku konvoj od ganc novih pokretnih amublanti.
Briga za čoveka, još postarijeg, je nekako oduvek bila ideja vodilja na ovim prostorima, a za njegovo zdrvstveno stanje još prevashodnije. No, šalu na stranu, nekako se baš zdravstvo kao oblast i tema, uz obavezan skok plata i standarda i neuputni patriotizam, ističe u trenutnoj predizbornoj kampanji predsednika Vučić.
Zbog čega baš sada zdravstvo izenada toliko aktuelno, naravno ne stvarno, već kampanjski i predizborno? Pa, jer je, po mišljenima sagovornika Danasa, to jedna od najpolustičkijih „obaveznih” tema i najjeftiniji način „kupovine” glasova, mahom kod starije glasačke populacije, koja ostaje izborno lojalna predsedniku i veruje njegovim obećanjima u kampanji iako su bezbroj puta (i, na istom mestu) izrečena, poput, konkretno rekostrukcije Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu. Samo se od kampanje do kampanje i od izbora do izbora „pomera” godina početka i završetka „radova”.
Stojanović: Čist populizam i jeftina „kupovina glasova”
Za doktora Miroslava Stojanovića, Vučićeva „zdravstvena ofanziva” je samo jeftina populistička politika kupovine glasova. U sklopu te i takve „politike” su i teze o kupovini 100 pokretnih ambulanti „da bi se prišlo svakom građaninu Srbije koji ne može, ili nema put da dođe do do kliničkih centara i zdravstvenih ustanova.
– Mi smo stara nacija. Mladih je sve manje. Sa te strane Aleksandar Vučić samo kupuje glasove jer zna da mladi nisu za njega. Apsolutno, izričit je doktor Stojanović.
Na drugom mestu, po njemu, kakav je naš zdravstveni sistem i njegova organizacija zdravstvenih službi, najbolje se videlo za vreme korone.
– Gde su se „zidovi” jedne, kako bi oni rekli „velelepne građevine” potpuno ogolili, i ostalo je samo tužno i ružno „gradilište” na toj „slici”, podseća ovaj sagovrnik Danasa.
Treće i ključno pitanje, je, da ako bi se to i ostvarilo – ko će konkretno raditi u tim ambulantama?
– Nama se ljudi samo školuju u Srbiji, pa odlaze, normalno za boljim životom, preko, gde in partijska knjižica neć biti ulazna karta za specijalizaciju, posao i sve ostalo. To je po mni ključno pitanje. Može Vučić u kampanji da pominje i potncira zdravstvo i ali nma koga da stavi da rade u tih 100 ambulanti. Koga?, pita doktor Miroslav Stojanović.
– Zaposliće lekare?! Pa, nema više toliko lekara na birou kao što je bilo ranije. Daće specijalizacije?! Pa, da, hoće. A, šta ćemo sa onih 15 ili 20 godina kada one nisu raspisivane, gde će vreme i vreme trebati da prođe da bi mi imali specijaliste u kliničkim centrima i po ambulantama. I, da bi primarnu zdravstvenu zaštitu digli na viši nivo, ističe on.
Po njegovim rečima, ovo sada sa zdravstvom je samo mazanje očiju ljudima.
– Sa sve listama čekanja koje su enormne i koje rastu, bez obzira šta Vučić priča. Pa, on će on da da „da se to smanji”. Kao i sve ostalo. Kakvo je to zdravstvo i sistem u kome kada se pojavi problem ministar zdravlja zove njega u pomoć da reši pitanja lista čekanja za operacije, dijagnostike i svega ostalog, pitanjem završava odgovor za Danas doktor Stojanović.
Rosić: Čim je to tema kampanje, jasno je da je neozbiljno
Kada rešavanje nekih važnih društvenih problema u bilo kom aspektu života postane predmet političke kampanje, onda s pravom čovek mora da razmišlja da li je to samo kampanja ili je stvarno, određeni plan, smatra Mirko Rosić, lekar i profesor Medicinskog fakulteta u penziji.
– A, kada taj plan ili program iznosi samo jedan čovek, a sasvim izvesno ga iznosi u okviru svoje političke kampanje, onda taj plan, čak i da je dobar, neće biti realizovan, zato što u njemu neće učestvovati one institucije koje su odgovorne za realizaciju tih programa, nema dilemu doktor Rosić.
Prema njegovom mišljenju naše zdravstvo je odavno u katastrofalnoj situaciji i ona je sve gora i gora. I, po njemu, nisu u pitanju samo finansijski, već pre svega – organizacioni problemi.
– Taj aspekt je, kao i svi drug aspekti života ovde kod nas fundamentalno narušen, zato što temelj progresa zdravstva nije samo u izgradnji kliničkih ili kupovini ambulanti i kola, nego u obrazovanju. A, to je de facto narušeno. Pre svega, mi nemamo dovoljan broj lekara, potencira tu temu i ovaj naš sagovornik.
Naravno da, po njegovim mišljenju, svuda postoje problemi tehničke prirode, rada organizacija i institucija, kao i planiranje izgradnje novih zdravstvenih objekata.
– Ali, to je nešto čime se društvo dugoročno bavi. Odnosno, trebalo i bi i moralo. Kad to postane samo tema predizborne kampanje, onda odmah znate da je to krajnje neozbiljno, zaključuje Mirko Rosić.
Jekić: Večita (pred)izborna obećanja dok se i postojeće bolnice zatvaraju
Da ulaganje u zdravstvo uvek dođe u prvi plan kada počne predizborna kampanja, mnjenja je i Dalibor Jekić, narodni poslanik i član Izvršnog odbora Stranke slobod i pravde, koji se više puta obraćao javnosti i medijima baš po tom pitanju.
– Vučić zna da je zdravstvo, prema svim istraživanjima, među najvažnijim temama za građane, pa zato ponovo poseže za recikliranjem starih obećanja. Da postoji makar malo odgovornosti i sramote, on i njegovi saradnici više nikada ne bi obećavali početak rekonstrukcije Kliničkog centra u Kragujevcu 2027. godine, jer su isto obećanje do sada ponovili više od dvadeset puta, podseća on, konkretno da je prvo njegovo obećanje vzano za UKC dato još 2017. godine.
A, od tada su, nadovezuje se Jekić, građani nebrojeno puta slušali iste „najave”.
– Umesto početka rekonstrukcije i izgradnje, Kragujevčani i gotovo dva miliona stanovnika koji gravitiraju ka ovom centru dobili su samo zatvoren objekat RH centra. Takvim ponašanjem Vučić direktno potcenjuje inteligenciju građana Kragujevca, računajući na to da ljudi zaboravljaju izgovorena obećanja. Posle toliko obmana, građani više nemaju poverenja da će radovi na Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu ikada zaista početi, kaže Dalibor Jekić.
Po njegovom mišljenju koliko je zdravstveni sistem urušen pokazuje i činjenica da su računi Opšte bolnice u Jagodini, Opšte bolnice „Stefan Visoki” i Doma zdravlja u Jagodini godinama u blokadi. On postavlj pitanje kako je moguće da ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne može da reši ovakav problem i da li je normalno da zdravstvene ustanove budu u blokadi skoro 1.900 dana.
– Posebno zabrinjava nedostatak zdravstvenih radnika i sve duže liste čekanja. Građani su često primorani da preglede obavljaju u privatnim ordinacijama ili da putuju u druge gradove kako bi dobili osnovnu zdravstvenu uslugu. Sa tim problemom naročito se suočavaju manji gradovi u Srbiji, gde se jedna po jedna zdravstvena usluga gasi zbog odlaska lekara u penziju i nedostatka novih kadrova, tvrdi Jekić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
