Populizam se isplati

Štaviše, kriza sa Iranom dostiže vrhunac. Kritičari će reći da je Obama zaboravio Nobela i da je spreman za novi američki rat. Naklonjeniji smatraju da se Obama na sve načine trudi da izbegne silu i reprizu katastrofe koju je izazvala Bušova agresija na Irak. Strategija je izbeći rat po svaku cenu pa Vašington taktički kombinuje politički i ekonomski pritisak na Iran.

Da li će Amerikanci nagraditi Obamu za politička postignuća, a pre svega za povlačenje iz Iraka i likvidaciju Osame bin Ladena?. Nejt Silver, čovek koji je postao poznat američkoj javnosti nakon predsedničkih izbora 2008. kada je gotovo u dlaku pogodio rezultat, smatra da Obama nema razloga za brigu. Silver, jedna od 100 najuticajnijih ličnosti u svetu prema izboru magazina Tajm za 2009. oslanjajući se na svoju metodološku kombinatoriku uveren je u reizbor.

„Kada sam razmatrao šanse za reizbor Obame sredinom novembra prošle godine, stvari su izgledale prilično mračne“, napisao je Silver za Njujork tajms. „Statistički metod koji sam koristio odmerava tri ključna faktora – predsednikov rejting, ekonomski rast i ideološku orijentaciju njegovog rivala. Svi oni zajedno ukazivali su da su Obamine šanse za reizbor vrlo male. Tri meseca kasnije, njegova pozicija je mnogo jača“, tvrdi ovaj statističar.

U januaru je otvoreno 243.000 novih radnih mesta, što je broj koji je iznenadio i investitore i ekonomiste, iako prati trend solidnih ekonomskih pokazatelja: u proteklih nekoliko meseci Amerikanci su trošili mnogo više novca na velike stvari poput automobila, a ima i naznaka da tržište nekretnina polako oživljava. Još pre objavljivanja podataka o broju novih radnih mesta, većina ekonomista je isticala da u 2012. očekuje rast BDP-a od 2.5 odsto. Amerikanci, čini se, primećuju promene, naglašava Silver. Do početka februara Obamin rejting dostigao je 49 odsto što je za šest odsto više nego pre tri meseca. Džordž Buš je 2004. osvojio tesnu pobedu sa podrškom od 48 odsto na dan izbora.

Ipak, oprezan je Silver, Obamina pozicija nije dovoljno čvrsta. Buš je pobedio zahvaljujući tome što je za protivnika imao nepopularnog Džona Kerija. Silverov model vrednuje jačinu opozicionog kandidata razmatrajući njegovu ideologiju na skali od levice ka desnici. Kandidati koji su bliže centru imaju veće šanse. Najverovatniji Obamin protivkandidat Mita Romni trenutno beleži tačno 50 poena na skali od 100, što znači da će eventualna repriza trke Buš-Keri većim delom zavisiti od ekonomije i procena birača o Obaminim dostignućima.

Na trenutnim republikanskim preliminarnim izborima, Romni ima poteškoće da pridobije radničku klasu, naročito na Srednjem Zapadu. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Romni, inače sklon neumerenim komentarima koji skreću pažnju na njegovo bogatstvo, mogao da se i na opštim izborima u novembru takođe bori za podršku ovog dela biračkog tela.

Obami pak nije potrebno da osvaja nove države, njegov izazov biće da zadrži one gde je dosad uživao podršku. A aktuelna populistička strategije protiv Romnija mogla bi da mu donese veliku prednost.

Ako ekonomija krene nizbrdo ili se rasplamsa nasilje na Bliskom istoku, Obama bi izgubio bilo da se takmiči protiv Romnija ili Rika Santoruma.

Debata u Arizoni bez pobednika

Vašington – Međusobne optužbe obeležile su debatu u Arizoni, iz koje, prema mišljenju stručnjaka, nijedan od pretendenata za republikansku predsedničku nominaciju nije izašao kao pravi pobednik. Mit Romni i Rik Santorum trudili su se, ali bezuspešno, da unapred zacementiraju pobede na preliminarnim glasanjima u Mičigenu i Arizoni 28. februara. Opšta ocena je da bi poraz u Mičigenu bio veliko poniženje za Romnija i da bi ozbiljno narušilo njegove šanse da osvoji nominaciju, jer to je njegova matična država. Santorumu je očajnički potrebna nova pobeda nakon uspeha u Minesoti, Koloradu i Misuriju početkom meseca. Njegove pristalice ocenjuju debatu kao propuštenu priliku.