Bivši premijer Velike Britanije Ser Vinston Čerčil bio je toliko oduševljen muslimanskom religijom i kulturom da ga je njegova porodica odvraćala od želje da se preobrati u islam, pokazuje pismo upućeno na njegovu adresu. „Molim vas, nemojte se preobratiti u islam“, navodi Čerčilova buduća snaja Lejdi Gvendolin Berti u pismu iz avgusta 1907, piše Independent.
Ona upozorava da bi njegovo preobraćanje u islamsku religiju moglo da ima veoma negativne posledice. „Ako dođete u kontakt sa islamom, vaše preobraćanje bi moglo da izazove veće neprijatnosti nego što možete da pretpostavite, pozive na prolivanje krvi, znate na šta mislim, borite se protiv (svoje želje)“, dodaje se u pismu koje je otkrio Voren Dokter, istoričar sa Univerziteta Kembridž. Pismo je potpisala Ledi Gvendoline Berti, koja će se kasnije udati za Čerčilovog brata Džeka.
„Čerčil nikada nije ozbiljno nameravao da promeni veru. Ionako je do tog vremena bio manje-više ateista. Međutim, svakako je bio fasciniran islamskom kulturom“, rekao je Dokter. Čerčil se upoznao sa islamskim društvom kao oficir britanske armije u Sudanu. U pismu iz 1907, koje je bilo adresirano na Ledi Liton, Čerčil je napisao da „bi voleo da je paša“. Čak je privatno nosio tradicionalne arapske haljine, što je entuzijazam koji je delio sa svojim prijateljem pesnikom Vilfredom Blantom.
Dokter, međutim, tvrdi da Čerčilova porodica nije imala razloga za brigu. „Ledi Gvendolin Berti je bila zabrinuta zato što je Čerčil kretao na putovanje po Africi, a znala je da se Čerčil viđao sa svojim prijateljem Vilfredom Blantom, čuvenim arabistom, zagovornikom antiimperijalizma i pesnikom. Iako su on i Čerčil bili prijatelji i ponekad nosili arapske haljine na Blantovim ekscentričnim prijemima, retko kada su se slagali“, kaže Dokter.
Kada je Čerčil 1940. predvodio Britaniju tokom borbe protiv nacističke Nemačke, podržao je planove da se izgradi džamija u Ridžents parku, s ciljem da pridobije podršku muslimanskih zemalja u ratu. Kasnije je u britanskom parlamentu rekao da su „mnogi naši prijatelji u muslimanskim zemljama izrazili zahvalnost za ovaj poklon“.
Međutim, iako je obožavao islam i orijentalnu kulturu, znao je da bude i kritičan. „Činjenica da prema Muhamedovom zakonu, žena mora da pripada muškarcu kao njegova apsolutna svojina, bez obzira na to da li se radi o detetu, supruzi ili konkubini, odlagaće konačno iskorenjivanje ropstva sve dok islamska vera bude predstavljala veliku moć među muškarcima“, napisao je u svojoj belešci iz 1899. u Sudanu. On je takođe primetio da iako muslimani kao pojedinci mogu da pokazuju izuzetne kvalitete, uticaj religije koči društveni razvoj onih koji je slede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
